Skupština Srbije raspravlja o novim izmenama pravosudnih zakona, poznatih kao "Mrdićevi zakoni", čime bi ti propisi trebalo da budu usklađeni sa nedavnim preporukama Venecijanske komisije.
Reč je o pet zakona koji su usvojeni u januaru ove godine i koje je kritikovao deo stručne javnosti, ali i Evropska unija (EU), ocenjujući ih kao udar na nezavisnost pravosuđa.
Venecijanska komisija, telo Saveta Evrope za pravna i ustavna pitanja, 16. juna saopštila je da su predloženim izmenama vlasti u Srbiji u potpunosti primenile značajan deo njihovih ključnih preporuka u vezi sa tim zakonima.
Izuzev dve.
Preporuke koje nisu u potpunosti primenjene odnose se na kadrovska rešenja u Tužilaštvu za organizovani kriminal (JTOK), te na položaj Tužilaštva za visokotehnološki kriminal.
Ministar pravde Srbije Nenad Vujić je na skupštinskoj sednici izjavio da su neispunjene preporuke "temporalnog karaktera, koje traže određeno vreme".
Čitajte:
Venecijanska komisija: Srbija nije primenila sve preporuke za izmene 'Mrdićevih zakona'Šta još kaže vlast?
Ministar pravde ocenio je i da izmene zakona, koje se sada nalaze pred poslanicima, predstavljaju rezultat "intenzivnog dijaloga Srbije sa Venecijanskom komisijom".
"Srbija nije ignorisala preporuke Venecijanske komisije, ona ih je sama zatražila bez ikakvih pritisaka i ona ih je prihvatila i kroz ove zakone implementirala", kazao je Vujić.
Ekspertska grupa Venecijanske komisije je 24. aprila donela hitno mišljenje o izmenama pravosudnih zakona iz januara.
Ocenili su, između ostalog, da su "Mrdićevim zakonima" uklonjene prethodno postojeće zaštite autonomije tužilaštva, te da je pre njihovog donošenja bilo neophodno organizovati ozbiljnu javnu raspravu, konsultacije sa relevantnim akterima i temeljnu procenu uticaja, što nije učinjeno.
Usvajanje preporuka Venecijanske komisije od Srbije je zatražila i Evropska unija.
Šta kaže opozicija?
Poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović upitala je da li će neko snositi odgovornost za to što su sporni zakoni zakoni bili primenjivani duže od četiri meseca.
Upitala je i kada će biti ispunjeno svih devet preporuka Venecijanske komisije.
"Sve dok to ne bude ispunjeno, ne možete da pričate o nezavisnosti i samostalnosti srpskog pravosuđa", kazala je Nestorović.
Čitajte:
'Zadovoljavanje forme': Kako Srbija odgovara na kritike spornih pravosudnih zakonaUpozorenja iz Brisela zbog 'Mrdićevih zakona'
Zakoni koje je predložio Uglješa Mrdić, poslanik iz redova vladajuće Srpske napredne stranke, usvojeni su u januaru bez javne rasprave, bez konsultacija sa tužiocima, sudijama, Venecijanskom komisijom i EU.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos potvrdila je da Srbija neće primati finansijska sredstva iz Plana rasta dok su ti zakoni na snazi.
Iz Brisela su ranije poručili da njihovo usvajanje "ozbiljan korak unazad" u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, čijem članstvu teži.
Čitajte:
Izmene pravosudnih zakona u Srbiji pale alarm u Briselu"Mrdićevim zakonima" se usprotivio i deo stručne javnosti ocenjujući to kao udar na nezavisnost sudstva i tužilaštva.
Sporne zakonske izmene iz januara tiču se Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o sudijama i Zakona o Visokom savetu tužilaštva.
Šta je još na dnevnom redu sednice?
Osim "Mrdićevih zakona", na dnevnom redu je još 31 tačka dnevnog reda. O svim tačkama se vodi objedinjena rasprava.
Narodni poslanici će tokom ove sednice odlučivati, pored ostalog, o ratifikaciji ugovora o izručenju sa Kinom.
Ovaj dokument su zvaničnici Srbije i Kine potpisali u maju 2024, tokom posete predsednika Kine Si Đinpinga Beogradu.
Da bi ugovor stupio na snagu, po zakonu Srbije, moraju da ga ratifikuju i poslanici u Skupštini.
Ugovor o izručenju bi kineskom režimu – kojeg organizacija Freedom House opisuje kao autoritaran i izrazito represivan – otvorio prostor da od pravosudnih organa Srbije zatraži izručenje svojih državljana.
Čitajte:
Kina odobrila ratifikaciju sporazuma o izručenju sa SrbijomSkupština će razmatrati i više predloga zakona o davanju državnih garancija za kreditna zaduženja javnih preduzeća, među kojima i Srbijagas kompanija za snabdevanje gasom.
Zaduženost tog preduzeća je u 2025. godini iznosila 785,4 miliona evra.
Nova zaduženja su za projekte gasifikacije.
Takođe, poslanici će raspravljati i o izmenama i dopunama Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima i Zakona o presađivanju ljudskih organa, koje je predložila Vlada.