Penzioneri Srbije: Ne lipši magarče do zelene trave

Penzioneri, Beograd

U najnovijem Mostu RSE razgovaralo se o tome zašto su premijeru Srbije Aleksandru Vučiću penzioneri poslednja briga. Sagovornici su bili Miodrag Vujasinović, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, i Zoran Ivošević, profesor prava i bivši sudija Vrhovnog suda Srbije.

Bilo je reči o tome da li je budžetski suficit kojim se Vučić hvali dobrim delom ostvaren preko leđa penzionera, zašto će penzioneri, kojima je pre dve godine znatno umanjena penzija dobiti mizerno povećanje od jedan i po procenat za koje ne mogu da kupe ni veknu hleba dnevno, da li je penzija po Ustavu Srbije imovina, zašto je Ustavni sud Srbije odbio da pokrene postupak o ustavnosti zakona kojim su smanjene penzije, kakve su šanse da taj zakon bude oboren na Evropskom sudu za ljudska prava, zašto Partija ujedinjenih penzionera (PUPS) paktira sa vladajućom strankom protiv penzionera, da li 700.000 penzionera, koji su pogođeni smanjenjem, i dalje glasaju za Vučića, kao i o tome da li penzioneri veruju Vučićevom obećanju da će na kraju mandata njegove vlade penzije biti veće nego ikad.

Omer Karabeg: Tokom ove godine premijer Vučić je nekoliko puta obećavao povećanje penzija, koje su smanjene pre dve godine. Smanjenje je iznosilo od 10 do 22 posto, u zavisnosti od visine penzije i pogodilo je sve penzionere koji primaju preko 25.000 dinara, a njih ima oko 700.000. Nedavno je Vučić saopštio da će penzioneri dobiti jednokratnu pomoć od 5.000 dinara i da će im penzije biti povećane između 1,5 i 1,7 posto. Kako penzioneri na to reaguju?

Milorad Vujasinović: Penzioneri su izgubili još više, zato što je u međuvremenu došlo do poskupljenja poreza na imovinu, grejanja, javnog prevoza i tako dalje. Osim toga penzioneri su oštećeni i zbog toga što im se penzije dva puta godišnje ne usklađuju sa rastom inflacije, što je zakonska obaveza. Inače, početkom 2014. godine, uoči parlamentarnih izbora u Srbiji, Vučić je rekao da će penzioneri biti poslednji kojima će se smanjiti primanja. A kada je pravio program finansijske konsolidacije pogazio je reč i smanjio penzije penzionerima koji su imali preko 25.000 dinara. Ovo što on sada predlaže - to je bacanje prašine u oči.

Omer Karabeg: To što predlaže Vučić je, stvarno, minimalno. Recimo, onaj ko ima penziju 40.000 sa ovim povećanjem od 1.5 posto treba da dobije još 600 dinara. To je vekna najjeftinijeg hleba svaki drugi dan.

Zoran Ivošević: Kada premijer govori o povećanju penzija, on se služi eufemizmom. Tu nije reč o povećanju, nego smanjenju umanjenja penzija. Zašto izbegava da to nazove pravim imenom? To što on sada nudi penzionerima je toliko mali iznos da bi čoveka trebalo da bude sramota da se time hvali, a on to čini. On je to već jednom uradio prošle godine i penzioneri su dobili nešto što je sramotno malo. Pre godinu dana on je govorio da će Međunarodni monetarni fond dozvoliti znatnije povećanje, ali da on neće dati, a sada je ispalo da je on hteo povećanje, a MMF ne da, pa su se posle dva dana ipak usaglasili.

Meni se sve čini da to oni rade u dogovoru ne bi li umirili nezadovoljstvo koje je zaista dostiglo vrhunac. To smo mogli da vidimo pre dve nedelje na protestnom skupu penzionera ispred Doma sindikata u Beogradu, kada se okupio veliki broj ljudi koji su tražili svoja prava. O tome nije bilo ništa ni na televiziju ni na radiju, jedino nešto malo u ponekim novinama.

Da li su penzije zarađene?

Omer Karabeg: Gospodin Ivošević je pomenuo da Vučić uporno govori o povećanju penzija. On se ljuti kada mu neko kaže da to nije nikakvo povećanje nego u stvari samo minimalno vraćanje onoga što je penzionerima oduzeto. On kaže: "Neki bi rekli vraćanje penzija, ali to je vraćanje nečega što nismo zaradili. Taj termin ne mogu da prihvatim". Kako vi razumete tu njegovu izjavu?

Milorad Vujasinović: Ne razumem ga. On kaže "Ja ne dam" kao da je on vladar. On jeste predsednik vlade, ali ne može tako prema nama da se ponaša. Na našem protestnom skupu, koji smo održali 1. novembra, bilo je između 4.000 i 5.000 penzionera koji su sa štapovima i na štakama došli da izraze nezadovoljstvo. Vučićevo ponašanje prema ljudima koji su gradili ovu zemlju je sramno.

On, nažalost, ima podršku Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS). Oni su pre dve godine otišli kod njega i rekli da se slažu sa smanjenjem penzija, a mi iz sindikata penzionera borimo se da nam se penzije vrate. Ja sam jednom rekao: "Jadna ti je ona država i vlada koja svoju perspektivu gradi na poluživim ljudima, koji su nekada stvarali tu zemlju." Nije humano ponašati se tako prema ljudima koji imaju četiri-pet bolesti. Reći ću vam jednu zastrašujuću stvar: prvi put u novijoj istoriji Srbije u ovoj zemlji ima više umrlih, nego onih koji su otišli u penziju.

Milorad Vujasinović: Jadna ti je ona država i vlada koja svoju perspektivu gradi na poluživim ljudima, koji su nekada stvarali tu zemlju


Omer Karabeg: Gospodine Ivoševiću, kako tumačite Vučićevu izjavu da je je vraćanje penzija - vraćanje nečega što nije zarađeno.

Zoran Ivošević: Taj gospodin ne zna šta je penzija. Svi mi koji smo radili plaćali smo tokom našeg radnog veka doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Fond penzijskog i invalidskog osiguranje je u stvari jedan investicioni fond koji treba da uveća vrednost koju smo mi svojim radom stvorili. Nažalost, taj fond je upropašćen. Upropastila ga je, pre svega, država, ali ne mislim samo na ovu današnju državu, nego i na onu raniju. U vlasništvu tog fonda bile su mnoge banje i zdravstvene ustanove, ali je to upropastila privatizacija.

Zato je stvarno nerazumno reći da to nije zarađeno, jer taj koji to govori ne zna šta kaže. I njegovi roditelji su, valjda, radili i izdvajali doprinose, pa i oni primaju penziju. Penzija nije poklon, niti milostinja, nego je to nešto što je zarađeno. Prvi put čujem da to nije zarađeno. Šta to znači? Možda bi bilo dobro da ga pitate, ali sumnjam da bi on znao da odgovori na to pitanje.

Suficit preko leđa penzionera

Omer Karabeg: Vučić se stalno hvali suficitom u budžetu. Mislite li da se taj suficit delimično ostvaruje preko leđa penzionera?

Milorad Vujasinović: Sigurno, jer se oko 200 miliona evra oduzima od onih 700.000 penzionera, od nekoga više, od nekog manje. Vučić nikada nije rekao gde su otišla sredstva koja je oduzeo penzionerima.

Zoran Ivošević: Ja bih rekao ne samo delimično, nego je to najznačajnija stavka koja je Vučiću omogućila da ostvari finansijsku konsolidaciju. To je bilo najjednostavnije, ali to nije trebalo dirati. Penzioneri su stari i bolesni, a s obzirom da je kod nas izuzetno velika nezaposlenost od njihovih penzija žive i njihovi sinovi, kćeri, unuci i praunuci. Mada je Vučić rekao da će penzioneri biti poslednji kojima će se smanjiti primanja, oni su bili prvi na nišanu i oni su, pre svega, omogućili konsolidaciju. Ako ova vlast računa da ćemo izaći iz krize tako što će se ljudima oduzimati ono što su zaradili, onda ni njima, ni nama, neće biti lako u budućnosti.

Omer Karabeg: Zašto se vlada tako odnosi prema penzionerima, zašto su joj oni na na poslednjem mestu?

Milorad Vujasinović: Najlakše je bilo uzeti od nas, ali oni zaboravljaju da će i oni nekada doći u naše godine. Oni se prema nama ponašaju kao prema starom gvožđu koje treba da ide u otpad. To je sramota. Mi nismo protiv vlade, vlada je protiv nas.

Osnivanjem PUPS-a vlast je uspela da podeli penzionere, pokušali su i omladinu da okrenu protiv penzionera, ali je na našem protestnom skupu bilo i mladih koji su nas podržali. Oni su došli umesto svojih roditelja, dedova i baka koji zbog bolesti nisu mogli da dođu na protest. Ti mladi ljudi znaju da su njihovi očevi i dedovi, majke i bake celog radnog veka izdvajali za penzije, a sada su došli na prosjački stap zahvaljujući vladi, Skupštini i predsedniku republike, koji je potpisao taj zakon.

PUPS je izneverio penzionere

Omer Karabeg: Svi ti ljudi kojima su smanjene penzije, a ima ih, kao što smo rekli, oko 700.000 - su birači. Zar se Vučić ne boji da će oni glasiti protiv njega ili mu oni toliko veruju da glasaju za njega i pored toga što ime je smanjio penzije?

Zoran Ivošević: Penzionerima su podvalili, ne samo ljudi koji su u vlasti, nego i deo penzionera. Pre nego što se zbilo ovo sa penzijama, osnovana je politička partija penzionera koja je deo vladajuće koalicija i koja je odobrila sve ovo o čemu mi sada pričamo i tako izdala svoje kolege. Ta politička partija je najpre bila povezana sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS), a sada vrlo tesno sarađuje sa Srpskom naprednom strankom (SNS). Njeni poslanici sede u Skupštini Srbije. Oni govore kako je država izašla iz teške situacije upravo zahvaljući smanjenju penzija. Oni su izneverili interese penzionera i priklonili se politici. Rekao bih, pre svega, iz ličnih interesa.

Na čelu te partije se nalazi čovek koji je ranije ostvario pravo na invalidsku penziju, a invalidska penzija se dobija kada je neko potpuno nesposoban da obavlja poslove bilo iz svoje struke ili iz neke druge. Koliko vidimo, on je vrlo aktivan političar. Bio je direktor pošte, a sada je član vlade. Izgleda kao čovek u punoj snazi. Nije on jedini. Ima i drugih kojima su bili važniji lični interesi od interesa penzionera.

Milorad Vujasinović: Mi smo najviše kivni na Partiju ujedinjenih penzionera Srbije. Oni se se ubacili u vlast. Najgrlatiji su u Skupštini kada treba podržati Srpsku naprednu stranku. Za naše sindikalno udruženje Vučić je rekao: "Ma šta hoće ta grupa od 15 sindikalaca i penzionera", dok je jedna dama u Skupštini Srbije, koja je članica PUPS-a, nas nazvala fantomskom organizacijom. A mi smo članovi Evropske federacije penzionera i starijih lica, pozvani smo u Rusiju na kongres penzionera, sarađujemo sa francuskim i italijanskim penzionerima.

Mi nismo partija, ali u našem udruženju ima članova svih partija, koji su ugroženi i koji nas podržavaju. Mi imamo snagu. U to sam duboko ubeđen gledajući ovaj naš poslednji protest. Na tom skupu bilo je, kao što sam rekao, 4.000 do 5.000 ljudi, a to je kao da ih je bilo 40.000. Jer, kada stranke organizuju svoje skupove, onda dovoze ljude autobusima iz cele Srbije i dele im sendviče, a kod nas su došli bolesni ljudi, sa štapovima, i na štakama. Izašli su da bi pokazali svoje nezadovoljstvo.

Penzija je imovina

Omer Karabeg: Sindikat udruženja penzionera je pre dve godine zatražio od Ustavnog suda Srbije da pokrene postupak za ocenu ustavnosti zakona o smanjenju penzija. Sud je u septembru ove godine saopštio da nema osnova za pokretanje takvog postupka. Zašto je Ustavnom sudu trebalo skoro dve godine da dođe do takvog zaključka?

Zoran Ivošević: Zato što je toliko dugo oklevao Ustavni sud je dobio nadimak "zaustavni sud". Kada se napokon odlučio da razmotri inicijativu Udruženja sindikata penzionera i doneo odluku da je odbaci, onda je dobio još jedan nadimak - "zauzdani sud". Jedan od sudija Ustavnog suda, a ima i takvih koji spasavaju čast tog suda, obraćajući se svojim kolegama povodom jednog sličnog predmeta rekao je: "Mi moramo da budemo lojalni Ustavu, a ne vladi i njenoj politici". Ali većina sudija ne misli tako. Zakon čije ukidanje tražimo zove se Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Pominje se reč privremeno, a u zakonu ne piše koliko će ta privremenost da traje. To može da potraje i godinama.

Dalje, u tom zakonu se govori o uređivanju načina isplate penzija. Svako bi protumačio da je reč o tome kako će se isplaćivati penzije - da li preko pošte, preko banke, u gotovini ili na neki drugi način. Ali nije reč o tome nego o oduzimanju dela penzija, znači - o uneređivanju penzija. Pa su tako mnogi ljudi ostali bez dela penzije - nekima je ona smanjena za 10.000, nekima za 15.000, a nekima, bogami, i za celih 20.000 dinara. Tu su povređene mnoge ustavne odredbe. Da pomenem samo dve - pravo na imovinu koja je stečena u skladu sa zakonom, a penzija jeste stečena u skladu sa zakonom, i - pravo na žalbu.

Omer Karabeg: Gospodine Ivoševiću, vi ste rekli da je zakonom o smanjenju penzija povređeno pravo na imovinu, jer su penzije imovina, međutim Ustavni sud kaže da Ustav Srbije dozvoljava ograničavanje imovinskih prava, pa po njegovom tumačenju oduzimanje dela penzije nije protivustavno.

Zoran Ivošević: U Ustavu piše da se stečena imovinska prava ne mogu oduzeti ili umanjiti, niti na bilo koji način povrediti. Zatim se dodaje da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. To je eksprorijacija, ali to se plaća, pa ako hoćete da uskratite pravo na imovinu onda to morate platiti, a ova vlast je penzionerima uzela pare i kaže da je to konačno i da nema nikakvog vraćanja. To po Ustavu nije moguće.

Moguće je samo kod eksproprijacije, kada država želi da napravi put koji prolazi preko privatnog zemljišta. Ona će uzeti to zemljište, ali će vlasnika obeštetiti pravičnom naknadom, a u slučaju penzija imovina je oduzeta, a ništa neće biti vraćeno. To ne može. Pravo na imovinu je nešto što se na Zapadu izuzetno ceni, i zato mislim da će Evropski sud za ljudska prava imati o čemu da razmišlja kada se sindikat penzionera bude žalio tom sudu.

Zoran Ivošević: Ova vlast je penzionerima uzela pare i kaže da nema nikakvog vraćanja


Penzionerima ne treba odelo

Omer Karabeg: Ima li šanse da zakon o smanjenju penzija bude oboren na Evropskom sudu za ljudska prava?

Zoran Ivošević: Ja mislim da ima, inače ne bih zagovarao tako nešto. Ali moram da priznam da takve situacije do sada nije bilo. Ranije, kada su penzije menjane, uvek su bila donošena pojedinična rešenja od strane nadležnog organa, a to je Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, pa su oni koji su bili nezadovoljni imali pravo da se žale Upravnom sudu, da koriste i neka vanredna pravna sredstva, pa ako im ni to ne pomogne, onda su išli u Strasbur na Evropski sud za ljudska prava. I Bugari i Italijani su imali nešto slično, ali su donosili pojedinačna rešenja.

Međutim, kada je ova vlast 2014. smanjila penzije nije bilo pojedinačnih rešenja, tako da ovaj slučaj nema presedana na osnovu kojeg bi Evropski sud mogao da odlučuje. Ali to je sud za zaštitu ljudskih prava i sloboda, a pravo na penziju je ljudsko pravo i zaista bi bilo čudno kada taj sud ne bi pružio zaštitu penzionerima Srbije.

Omer Karabeg: Premijer Vučić je nedavno rekao da će pre kraja mandata sadašnje vlade, znači - za otprilike četiri godine, penzije u Srbiji biti veće nego ikad. Verujete li vi u to?

Milorad Vujasinović: Ja ne verujem. S obzirom na to kako se ova vlada ponaša prema penzionerima koji su gradili ovu zemlju, teško je verovati da će ikada vratiti stare penzije, a kamoli da će penzije biti veće nego ikad. Mi ćemo se boriti mirno i dostojanstveno ne vređajući nikoga. Ići ćemo i do Strasbura. Ja mislim da taj sud nije pod uticajem Evropske komisije kao što je ovaj naš Ustavni sud pod uticajem vlade i Skupštine.

Zoran Ivošević: To je jedna politička izjava koja nema nikakve šanse da se ostvari. On takve izjave daje skoro svakoga dana. On gleda samo u budućnost, njega sadašnjost ne zanima, a još manje prošlost. Taj čovek je pre desetak godina govorio sasvim druge stvari od onih koje govori sada. Ja mu nisam ni tada verovao, a ne verujem ni sada.

Omer Karabeg: Mnogi penzioneri kojima je smanjena penzija su veoma stari i bolesni. Oni verovatno neće dočekati da im se penzije vrate na nivo kakve su bile pre novembra 2014. godine.

Milorad Vujasinović: Ministar Vujović je neki dan rekao - šta će penzionerima odelo, kad ne idu na posao. Valjda im odelo treba jedino kada budu odlazili sa ovog sveta, jer preko 75 posto penzionera od preko 65 godina boluje od neke teške bolesti i ne znaju kako da prežive. U Srbiji ima preko 300.000 penzionera i starijih lica koji žive sami. Njima treba pomoć i nega i zato mislimo da su se izuzetno teško ogrešili o penzionere svi oni koji su doneli odluku o smanjenju penzija, a ja mislim da će se još više ogrešiti, ako tu odluku što pre ne storniraju.

Zoran Ivošević: Sve zavisi od dužine privremenosti o kojoj govori zakon o smanjenju penzija, jer ne znamo koliko će ta privremenost da traje. Može da potraje dugo. Što ta privremenost duže traje - to je izvesnije da veći broj penzionera neće dočekati svoje stare penzije. Gospodin Vujasinović je rekao da je više ljudi umrlo nego što je otišlo u penziju, pa možda neko i na to računa. Ne znam da li takva računica postoji, ali u svakom slučaju penzioneri su prvi žrtvovani u nastojanju da se spase ekonomija ove države.