Nemački kancelar Friedrich Merz predložio je da se zemljama Zapadnog Balkana dodeli status posmatrača u Evropskoj uniji (EU), a Ukrajini status takozvane pridružene članice bez prava glasa.
U pismu koje je Merc poslao čelnicima Evropske unije, predsednici Evropske komisije Ursuli fan der Leyen (Ursula von der Leyen), predsedniku Evropskog saveta Antoniu Košti (António Costa), kao i predsedavajućem Evropskom unijom, kiparskom predsedniku Nikos Hristodulidesu (Nikos Christodoulides), ocenjuje se da je potrebna nova dinamika za Ukrajinu, kao i za Zapadni Balkan i Moldaviju.
U pismu u koje Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid, nemački kancelar navodi da proces proširenja EU traje predugo i da to, prema njegovom mišljenju, razumljivo stvara frustracije među zemljama kandidatima, ali i među državama članicama.
Zapadni Balkan - posmatrač u institucijama EU
Za države Zapadnog Balkana i Moldaviju, Fridrih Merc predlaže razmatranje "inovativnih rešenja" kako bi se ubrzao njihov proces pristupanja. Između ostalog, nemački kancelar predlaže privilegovan pristup jedinstvenom evropskom tržištu i bliže veze sa evropskim institucijama u svakodnevnom procesu donošenja odluka.
On u pismu govori o dodeljivanju statusa posmatrača zemljama Zapadnog Balkana u svim relevantnim institucijama Evropske unije i održavanju zajedničkih sednica Evropske komisije ili Evropskog parlamenta sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana o pitanjima koja se direktno odnose na region.
"Postepena integracija mogla bi da se uspostavi kroz izgradnju blokova koji bi mogli da budu osnova za punu primenu odgovarajućih oblasti politika, a zatim bi bila praćena povećanom podrškom u procesu sprovođenja pravne tekovine Evropske unije. Osim toga, mogli bismo da unapredimo pomenutu institucionalnu integraciju na osnovu suštinskog napretka. Sve ovo moglo bi značajno da približi zemlje kandidate nama i time podstakne novu ambiciju za dalje reforme potrebne za postizanje punopravnog članstva", navodi u pismu nemački kancelar Fridrih Merc.
"Trebalo bi čvrsto da ostanemo pri svom obećanju da zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija mogu da se pridruže Evropskoj uniji, kako je utvrđeno Kopenhaškim kriterijumima i predviđeno Solunskom agendom iz 2003. godine. Naš cilj se nije promenio: završetak Evropske unije uključivanjem svih zemalja kandidata u Uniju", dodao je nemački kancelar.
Čitajte:
Smeši li se državama Zapadnog Balkana 'polučlanstvo' u EU?Ukrajina kao pridružena članica
Šef nemačke vlade predlaže da se Ukrajini odmah omogući znatno približavanje Evropskoj uniji i njenim ključnim institucijama, "bez uticaja na tekuće pregovore o pristupanju, već podsticanjem i podrškom tom procesu".
Prema njegovom mišljenju, status "pridružene države članice" mogao bi, između ostalog, da uključuje učešće na sastancima lidera ili ministara Evropske unije bez prava glasa, status pridruženog člana Evropske komisije i Evropskog parlamenta, takođe bez prava glasa, kao i postepenu primenu pravne tekovine Evropske unije u skladu sa napretkom Ukrajine u pregovorima o pristupanju - kako tvrdi, "ne automatski, već nakon odobrenja Saveta Evropske unije i uz odgovarajuće zaštitne klauzule".
Fridrih Merc takođe predlaže mehanizam automatskog vraćanja u slučaju nazadovanja u temeljnim vrednostima Evropske unije, posebno kada je reč o vladavini prava ili strukturnim koracima unazad u pregovorima o pristupanju.
"Ukrajina je član evropske porodice i nastavićemo da podržavamo Ukrajinu u izgradnji mirne i prosperitetne budućnosti unutar Evropske unije. Ovim pristupom Ukrajina bi napravila ogroman korak napred, odmah se približavajući punopravnom članstvu. Već sada bismo Ukrajini ponudili značajan ekvivalent članstva koji daleko prevazilazi ono što bismo mogli da ostvarimo u srednjoročnom periodu putem naše metodologije pristupanja, posebno imajući u vidu proces ratifikacije", navodi nemački kancelar u pismu.
On podvlači da predlog za Ukrajinu odražava specifičnu situaciju te zemlje.
Paralelno s tim, kaže Merc u pismu, Evropska unija bi nastavila sa redovnom procedurom pristupanja kako bi se osiguralo da i formalno pristupanje bude ostvareno što je pre moguće.
Šef nemačke vlade smatra da ovi predlozi ne zahtevaju izmene institucionalnog i pravnog okvira Evropske unije, već samo "snažan politički sporazum". Dodaje da se ova pitanja mogu rešiti ukoliko Evropljani zauzmu konstruktivan pristup prema ovom posebnom statusu, jer bi to bio snažan politički signal koji je Ukrajini i njenim građanima potreban u kontinuiranoj borbi protiv ruske agresije.