Dijalog između Beograda i Prištine počeće uskoro, a trenutno je u toku usaglašavanje dnevnog reda između dve strane uz posredništvo Evropske unije, izjavio je za Radio Slobodna Evropa državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo Oliver Ivanović.
“Počeli su konkretni dogovori o temama I terminima, ali to je korespondencija koja je i ranije postojala – preko Brisela, odnosno, Evropske komisije. Mi smo im dali listu tema za koje smo zainteresovani, Priština takođe. Gde se poklapamo, to je u redu, a gde ne, Brisel pokušava da ponudi neke podvarijante koje bi bile prihvatljive i za jednu i za drugu stranu. Princip je to, ne može se nametati nijedna tema nikome nego se mora postići saglasnost. Priština je, međutim, tek održala prvu sednicu Vlade, pa ne treba očekivati da će preko noći završiti pripreme za razgovore sa Beogradom”, kaže Ivanović.
Upitan kada bi dijalog Beograd-Priština mogao da počne, Ivanović je za Radio Slobodna Evropa izjavio:
“U martu bi sigurno počeo, otprilike u drugoj polovini marta, ali ne bih spekulisao datumima.”
RSE: I šta očekujete da će biti prva tema?
Ivanović: Za nas su veoma interesantne ove stvari koje pogađaju Srbe u poslednje vreme – dakle, telekomunikacije, saobraćaj, pitanje nestalih i kidnapovanih osoba, na čemu jako insistiramo. Sve ono što su životni problemi srpske zajednice na Kosovu za nas će biti prihvatljivo za razgovore.
Borko Stefanović, politički direktor u Ministarstvu inostranih poslova, imenovan je u januaru za šefa srpskog državnog tima za razgovore sa Prištinom.
Duga lista tema
Početak dijaloga odložili su kosovski vanredni parlamenarni izbori, izbor novog predsednika i formiranja nove vlade Kosova, ali je čitav taj proces završen početkom ove sedmice.
U prvih nekoliko meseci dijaloga između Beograda i Prištine na dnevnom redu će biti praktična, a ne statusna pitanja, kaže za Radio Slobodna Evropa Predrag Simić, bivši diplomata i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
“Postoji duga lista tema, ali od njih će se izabrati samo ona tehnička pitanja koja se direktno tiču odnosa Beograda i Prištine – priznavanje diploma, saobraćajnih tablica, lični dokumenti, matične knjige i slično. Najverovatnije da neka suštinska pitanja položaja srpske zajednice na Kosovu neće biti tema, na šta ukazuje i sama činjenica da za sada nema nagoveštaja da bi se predstavnici srpske zajednice mogli pojaviti u srpskoj delegaciji, ali da ima nagoveštaja da će se pojaviti u sastavu albanskog tima. Mislim, pre svega, na predstavnike Samostalne liberalne stranke koja je ušla u vladajuću koaliciju i dobila tri ministarstva”, kaže Simić.
Za nekoliko meseci pregovora Beograda i Prištine ne treba očekivati neke spektakularne rezultate, ali neka tehnička pitanja možda se i mogu rešiti, smatra sagovornik Radija Slobodna Evropa.
“Tu zaista postiji niz tehničkih problema za koje čak i mogu biti nađena rešenja. Međutim, ne očekujem nekakve suštinske dogovore. Na Kosovu je formirana nova vlada i pretpostavljam da se do leta pre može očekivati opipavanje pulsa Beograda i novih vlasti u Prištini nego nekakvi spektakularni rezultati tih pregovora”, procenjuje Simić.
“Počeli su konkretni dogovori o temama I terminima, ali to je korespondencija koja je i ranije postojala – preko Brisela, odnosno, Evropske komisije. Mi smo im dali listu tema za koje smo zainteresovani, Priština takođe. Gde se poklapamo, to je u redu, a gde ne, Brisel pokušava da ponudi neke podvarijante koje bi bile prihvatljive i za jednu i za drugu stranu. Princip je to, ne može se nametati nijedna tema nikome nego se mora postići saglasnost. Priština je, međutim, tek održala prvu sednicu Vlade, pa ne treba očekivati da će preko noći završiti pripreme za razgovore sa Beogradom”, kaže Ivanović.
Upitan kada bi dijalog Beograd-Priština mogao da počne, Ivanović je za Radio Slobodna Evropa izjavio:
“U martu bi sigurno počeo, otprilike u drugoj polovini marta, ali ne bih spekulisao datumima.”
RSE: I šta očekujete da će biti prva tema?
Ivanović: Za nas su veoma interesantne ove stvari koje pogađaju Srbe u poslednje vreme – dakle, telekomunikacije, saobraćaj, pitanje nestalih i kidnapovanih osoba, na čemu jako insistiramo. Sve ono što su životni problemi srpske zajednice na Kosovu za nas će biti prihvatljivo za razgovore.
Borko Stefanović, politički direktor u Ministarstvu inostranih poslova, imenovan je u januaru za šefa srpskog državnog tima za razgovore sa Prištinom.
Duga lista tema
Početak dijaloga odložili su kosovski vanredni parlamenarni izbori, izbor novog predsednika i formiranja nove vlade Kosova, ali je čitav taj proces završen početkom ove sedmice.
U prvih nekoliko meseci dijaloga između Beograda i Prištine na dnevnom redu će biti praktična, a ne statusna pitanja, kaže za Radio Slobodna Evropa Predrag Simić, bivši diplomata i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
“Postoji duga lista tema, ali od njih će se izabrati samo ona tehnička pitanja koja se direktno tiču odnosa Beograda i Prištine – priznavanje diploma, saobraćajnih tablica, lični dokumenti, matične knjige i slično. Najverovatnije da neka suštinska pitanja položaja srpske zajednice na Kosovu neće biti tema, na šta ukazuje i sama činjenica da za sada nema nagoveštaja da bi se predstavnici srpske zajednice mogli pojaviti u srpskoj delegaciji, ali da ima nagoveštaja da će se pojaviti u sastavu albanskog tima. Mislim, pre svega, na predstavnike Samostalne liberalne stranke koja je ušla u vladajuću koaliciju i dobila tri ministarstva”, kaže Simić.
Za nekoliko meseci pregovora Beograda i Prištine ne treba očekivati neke spektakularne rezultate, ali neka tehnička pitanja možda se i mogu rešiti, smatra sagovornik Radija Slobodna Evropa.
“Tu zaista postiji niz tehničkih problema za koje čak i mogu biti nađena rešenja. Međutim, ne očekujem nekakve suštinske dogovore. Na Kosovu je formirana nova vlada i pretpostavljam da se do leta pre može očekivati opipavanje pulsa Beograda i novih vlasti u Prištini nego nekakvi spektakularni rezultati tih pregovora”, procenjuje Simić.