Zajednica opština – prepreka i most na putu Kosova ka EU

S jedne strane pomak, a s druge zastoj. Tako Donika Emini, istraživačica u Savetodavnoj grupi za politiku Balkana u Evropi (BiEPAG), ocenjuje zaključke Evropske unije (EU) o proširenju kada je reč o Kosovu.

Ona u odgovoru za Radio Slobodna Evropa napominje da su zaključci očekivani, imajući u vidu kontinuitet politike EU u poslednjih pet godina, ali ukazuje i na pozitivne pomake kada je reč o ukidanju kaznenih mera, koje su uvedene na leto 2023. zbog tenzija na severu Kosova.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani saopštila je 18. decembra da je EU donela odluku da do kraja januara 2026. ukine sve kaznene mere, čime će se otvoriti pristup dodatnim fondovima za Kosovo.

Emini ipak podvlači da je ključno pitanje za napredak Kosova ka evropskim integracijama Zajednica opština sa srpskom većinom dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa sa ciljem da pripadnici srpske zajednice dobiju veću autonomiju.

Beljgzim (Belgzim) Kamberi iz Instituta za socijalnu politiku "Musine Kokalari" u Prištini, pak, napominje da zaključci EU o proširenju pokazuju da je pristup prema Kosovu snažno vezan za sprovođenje Sporazuma o normalizaciji odnosa i Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, koji su dve strane u načelu prihvatile 2023. godine.

On za RSE takođe ukazuje da to podrazumeva i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, što Kosovo odbija da uradi uz obrazloženje da neki elementi nisu u skladu sa Ustavom ili zakonima Kosova.

Čitajte: Može li nacrt Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom da se poništi?

Oktobra 2023. izaslanici velike petorke – Evropske unije, SAD, Francuske, Nemačke i Italije – predstavili su Kosovu i Srbiji nacrt statuta Zajednice, koji je opisan kao "moderni model" zaštite manjinskih zajednica. Iako je u načelu prihvatio ovaj dokument, vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti (Albin) je potom menjao stav i odbija da ga pošalje Ustavnom sudu na razmatranje, što bi trebalo da bude prvi korak ka uspostavljanju Zajednice.

Ipak, Kamberi ocenjuje da se, nakon demokratskog prenosa vlasti u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova i delimičnog ukidanja sankcionih mera EU, pojavljuju "određeni pozitivni signali" kada je reč o ovom pitanju.

Šta piše u zaključcima o proširenju za Kosovo?

Savet za opšte poslove Evropske unije usvojio je u utorak zaključke u vezi sa procesom proširenja evropskog bloka, dok se u delu o Kosovu poziva na brže reforme.

Pored ostalog, traži se sprovođenje Sporazuma o normalizaciji odnosa sa Srbijom, uključujući i potrebu formiranja Zajednice opština sa većinskom srpskom zajednicom.

Kosovo je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja nema status zemlje kandidata za članstvo, iako je zahtev podnet u decembru 2022. godine.

Čitajte: Politika EU prema Kosovu na 'autopilotu'

Takođe se pominje potreba za reformama u oblasti javne uprave, vladavine prava, borbe protiv korupcije i zaštite osnovnih sloboda.

Navodi se da je postignut napredak u borbi protiv organizovanog kriminala, dok se pohvaljuje organizovanje izbornih procesa u februaru i oktobru zbog učešća svih zajednica.

Zajednica ključni korak na putu Kosova ka EU

Donika Emini napominje da formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom i dalje predstavlja političku prepreku za Kosovo na putu ka članstvu u EU, ali da očekivanja EU o implementaciji ovog sporazuma dolaze u trenutku kada EU "gotovo da ne ulaže napore u revitalizaciju dijaloga između Kosova i Srbije".

Politički dijalog dve strane je u blokadi od septembra 2023. godine kada je oružana grupa Srba, na čelu sa bivšim potpredsednikom Srpske liste Milanom Radoičićem, izvršila napad u Banjskoj i ubila jednog policajca. Da bi se dijalog nastavio, vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti insistira na izručenju Radoičića, što Srbija odbija da uradi.

Čitajte: Dve godine od Briselskog sporazuma, Kosovo i Srbija idu unazad

"U suštini, EU uslovljava evropski put Kosova ne širim dijalogom sa Srbijom, već isključivo formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom, očekujući da Kosovo deluje u svojevrsnom vakuumu", napominje Emini.

Ona dodaje da se EU fokusirala na tehnička pitanja, a da se politička odlažu, te ukazuje kako se pitanje formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom ne može rešiti samo od sebe.

Beljgzim Kamberi takođe podvlači da početak stvarnog sprovođenja Zajednice ostaje ključno pitanje, odnosno dogovor o sekvenciranju i dinamici njegove implementacije.

"Sada, kada u opštinama na severu postoje legitimne lokalne vlasti, važno je da Kosovo, nakon vanrednih izbora 28. decembra, dobije novu vladu u Prištini. Ipak, i u tom slučaju postoji rizik od novog političkog zastoja, usled postojećih razlika u stavovima o načinu implementacije sporazuma. Jedna od ključnih dilema ostaje da li je moguć napredak u sprovođenju sporazuma bez prethodnog dogovora o njegovom sekvenciranju", ocenjuje on.

Koliko Kosovo može da izbegava formiranje Zajednice?

Kamberi iz Instituta za socijalnu politiku "Musine Kokalari" kaže da proces proširenja Evropske unije "sve više poprima karakter geopolitičkog projekta".

"U slučaju Kosova, napredak se više ne meri isključivo unutrašnjim reformama, već pre svega spremnošću da se sprovedu sporazumi postignuti u dijalogu sa Srbijom. Shodno tome, i Kosovo i Srbija će teško moći da ostvare dalji napredak ka Evropskoj uniji bez doslednog sprovođenja sporazuma o normalizaciji odnosa koje su obe strane prihvatile", zaključuje.

Emini, istraživačica u Savetodavnoj grupi za politiku Balkana u Evropi (BiEPAG), navodi da Kosovo može da izbegne ili beskonačno odlaže ovu međunarodnu obavezu bez političkih i institucionalnih posledica, ali dodaje da je "situacija složena".

"Obaveza sprovođenja Zajednice opština sa srpskom većinom vezana je za očekivanja EU. Ipak, sama EU nije stvorila povoljno okruženje koje bi obezbedilo njenu primenu. Nedostaju garancije, kako od Srbije, tako i od EU, kada je reč o konkretnim beneficijama za Kosovo koje bi dobilo zauzvrat – bilo u pogledu evropskih integracija, priznanja od strane pet država koje Kosovo ne priznaju ili napretka u vezi sa zahtevom za članstvo", poručuje ona.

Prema oceni Donike Emini, Kosovo se našlo u "ćorsokaku" jer će naići na kritike EU ukoliko pokuša da odloži proces formiranja Zajednice, što bi usporilo i evropske integracije, ali da je "jednostrano kretanje napred podjednako rizično".

Čitajte: Stagnacija u dijalogu Kosova i Srbije stavlja na test EU

Ona smatra i da je Kosovo moralo bolje da upravlja situacijom, posebno nakon što je prihvaćen Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa.

"Kurti je mogao da pokrene unutrašnji proces razmatranja pitanja Zajednice, uz uključivanje više aktera i javne debate sa građanima, i Albancima i Srbima, da pripremi statut i obezbedi podršku strateških saveznika, poput država članica EU i SAD, koji bi pružili smernice i stručnost u ovako složenom procesu. To se nije dogodilo, što smatram strateškom greškom", kaže Emini.

Sada, dodaje ona, postoje očekivanja da bi nova vlada mogla postepeno da ponovo pokrene debatu, promeni narativ i pristup prema Zajednici i da je postepeno oblikuje na način koji neće izazvati unutrašnje disfunkcije. Cilj bi bio unapređenje života srpske zajednice na Kosovu, uz istovremeno jačanje pozicije Kosova u procesu evropskih integracija i na međunarodnom planu.

Prevremeni parlamentarni izbori održavaju se 28. decembra jer Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, koji je dobio najviše glasova na februarskim izborima, nije uspeo da obezbedi podršku za formiranje Vlade.