Na Kosovu se u nedelju održavaju vanredni parlamentarni izbori, pošto posle glasanja u februaru nijedna partija nije uspela da obezbedi potrebnu većinu za formiranje Vlade.
Centralna izborna komisija (CIK) saopštila je da je izlaznost na izborima do 13 časova bila 17,84 odsto.
Prema podacima objavljenim na sajtu CIK‑a, Ranilug prednjači s najvećom izlaznošću - 33,28 odsto, dok Leposavić ima najnižu - 1,57 odsto.
U Prištini je dosad glasalo 21,51 odsto građana.
Skoro dva miliona građana moće da glasa na 2.557 biračkih mesta od sedam do 19 časova, a prvi rezultati se očekuju pre 20 časova.
CIK je overio ukupno 24 politička subjekta za učešće na izborima. Među njima je 18 političkih partija, tri predizborne koalicije, dve građanske inicijative i jedan nezavisni kandidat.
U trci za mesta u Skupštini Kosova nalazi se 1.146 kandidata za poslanike, koje je CIK overio iz svih političkih subjekata učesnika.
Čitajte: Kosovo ulazi u novu političku sezonu – izbori, izazovi i očekivanjaSkupština Kosova ima 120 mesta, dok je za obezbeđivanje parlamentarne većine i formiranje Vlade potrebno 61 mandat.
Ovo su drugi parlamentarni izbori koji se održavaju u roku od godinu dana na Kosovu, pošto je strankama trebalo više od šest meseci da konstituišu parlament uz više intervencija Ustavnog suda, ali na kraju nisu uspele da se dogovore oko izvršne vlasti.
Zbog političke blokade i nemogućnosti postizanja dogovora, Skupština je raspuštena i raspisani su prevremeni izbori.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani posle glasanja u Prištini izrazila je želju da se izbori održe na miran, uredan i demokratski način.
Ona je takođe izrazila nadu u što veće učešće građana u izborima, rekavši da očekuje da će rezultati omogućiti brzo formiranje Skupštine i izbor nove Vlade Kosova.
Formiranje ovih institucija, prema njenim rečima, neophodno je za važne unutrašnje i međunarodne procese za Kosovo.
Kandidat Pokreta Samoopredeljenje za premijera Kosova Aljbin Kurti (Albin) glasao je u Prištini pre 10 časova.
"Nadam se da će izlaznost biti masovna", rekao je Kurti novinarima. On se obratio medijima na albanskom, engleskom i srpskom jeziku.
Prema njegovim rečima, što je veća izlaznost, to je bolji kvalitet izbora i legitimitet institucija koje će iz njih proizaći.
Kandidat Demokratske partije Kosova za premijera Bedri Hamza glasao je oko 10 časova u Južnoj Mitrovici. On je pozvao sve građane da glasaju prema svojim uverenjima i volji.
Članovi Srpske liste, najveće srpske stranke na Kosovu, zajedno su izašli da glasaju u centru Severne Mitrovice, predvođeni liderom partije Zlatanom Elekom.
Kolektivno glasanje postalo je uobičajena praksa kad god Srpska lista učestvuje na izborima.
U trci za deset mesta rezervisanih za srpsku zajednicu u Skupštini Kosova, pored Srpske liste, registrovale su se i Stranka za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića i Kosovski savez Gorana Marinkovića.
Lider Alijanse za budućnost Kosova i kandidat te stranke za premijer aRamuš Haradinaj (Ramush) glasao je oko devet časova u Glođanu.
Nakon što je glasao, kratko se obratio medijima, pozivajući građane da izađu i ostvare svoje pravo glasa.
Čitajte: Kako veštačka inteligencija povećava rizik od ruske propagande uoči izbora na Kosovu?Kandidat Demokratskog saveza Kosova za premijera Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) glasao je oko 10.45 u Prištini. On je pozvao građane da glasaju za, kako je rekao, evroatlantsku budućnost Kosova.
"Nadamo se da će proces glasanja proći glatko, neka narod Kosova pobedi", izjavio je Abdidžiku novinarima.
Predsednik CIK-a Krešnik Radonići (Kreshnik Radoniqi) je rekao da je glasanje u dijaspori, održano dan ranije, proteklo veoma dobro.
On je kasnije rekao da su prijavljeni problemi sa nedostatkom struje na šest biračkih mesta u opštinama: Istok, Uroševač, Vitina, Orahovac, Gračanica i Gnjilane.
Dodao je da su opštinske izborne komisije obavestile nadležne organe o ovim problemima i da su oni rešeni.
Koalicija Demokratija u akciji (DnV), koja prati prevremene parlamentarne izbore na Kosovu, objavila je da je tri odsto biračkih mesta otvoreno sa zakašnjenjem, uglavnom zbog nedostatka članova komisije, dok je na dva biračka mesta uzrok bio i nestanak struje.
Mali broj biračkih mesta imao je problema sa kamerama i postavljanjem kabina, dok je 16 odsto mesta imalo nedostatak odgovarajuće infrastrukture za osobe sa invaliditetom, navodi DnV.
Posmatrači su takođe prijavili prisustvo propagandnog materijala u krugu od 100 metara od centara u tri odsto slučajeva i nedostatak šaltera za pomoć u 18 odsto mesta, uglavnom u Uroševu, Gnjilanu i Peći.