Američki Stejt department ponovio je da razvoj Strateškog dijaloga s Kosovom zavisi od stvaranja odgovarajućih uslova, uključujući ispunjavanje obaveza Kosova prema kosovskim Srbima.
U odgovoru za Radio Slobodna Evropa 13. oktobra, Stejt department je ponovio stav iznet u julu, bez pojašnjenja da li je Kosovo ostvarilo napredak ka ispunjavanju uslova ili koji konkretni koraci tek treba da se preduzmu.
"Ostajemo posvećeni unapređenju zajedničkih interesa Sjedinjenih Država i naroda Kosova", rekao je portparol Stejt departmenta za Radio Slobodna Evropa.
Predsednica Kosova Justina Široka Pulja (Shiroka Pula) tražila je ponovno pokretanje Strateškog dijaloga tokom sastanka 12. oktobra s američkim senatorima Džin Šahin (Jeanne Shaheen) i Dikom Durbinom (Dick) u Prištini. Prema saopštenju Kancelarije predsednice, ona je istakla značaj tog dijaloga za produbljivanje partnerstva i unapređenje zajedničkih prioriteta.
Šahin je u intervjuu za Radio-televiziju Kosova rekla da bi bilo veoma dobro da se Strateški dijalog ponovo pokrene, dok je kao izazove pomenula promene u američkoj administraciji i u Stejt departmentu.
Stejt department je podsetio da su SAD suspendovale Strateški dijalog na neodređeno vreme u septembru 2025. zbog zabrinutosti u vezi s postupcima tadašnje Vlade u tehničkom mandatu. Odluka je usledila pošto su kosovske vlasti preduzele mere protiv paralelnih srpskih institucija koje su delovale na Kosovu.
Radio Slobodna Evropa se obratio Vladi Kosova s pitanjem o koracima koje preduzima radi nastavka Strateškog dijaloga sa SAD.
Štuni: Stav se ne menja samo protokom vremena
Stručnjak za bezbednost i spoljnu politiku iz Vašingtona Adrijan Štuni (Adrian Shtuni) rekao je da promena američkog stava zavisi od rešavanja uzroka koji su doveli do suspenzije.
"Trenutno stav ostaje isti pošto Kosovo već skoro dve godine stoji u mestu u mnogim pravcima", rekao je on.
On je ocenio da je politički kompromis koji je omogućio izbor predsednice Široke Pulje ohrabrujući, ali je naglasio da su za nastavak Strateškog dijaloga potrebni dodatni koraci.
"Bez konkretnih i brzih koraka za stvaranje odgovarajućih okolnosti, ispunjavanje zahteva SAD i realizaciju ranije preuzetih obaveza, ne vidim da je realno očekivanje da će se strateški dijalog nastaviti", kaže Štuni za RSE.
Vaš browser nepodržava HTML5
Šta SAD očekuju pre nego što pokrenu Strateški dijalog sa Kosovom?
Prema njegovim rečima, Kosovo bi trebalo da pojača i svoje diplomatsko angažovanje u Vašingtonu.
On je ocenio da posete i angažman senatora pomažu da Kosovo ostane u američkoj pažnji, ali da je odluka o Strateškom dijalogu u nadležnosti izvršne vlasti.
"Odlučujući faktor ostaje da kosovske vlasti preduzmu konkretne korake kako bi se rešila pitanja koja su dovela do obustave dijaloga", dodao je Štuni.
Šta se od Kosova očekuje po pitanju Srba?
Stejt department u odgovoru za RSE nije precizirao obaveze za koje očekuje da budu ispunjene.
Međutim, već godinama SAD i Evropska unija traže od Kosova da sprovede sporazume postignute u dijalogu sa Srbijom, u kojima posreduje EU.
Oni pre svega obuhvataju obezbeđivanje određenog nivoa samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, što podrazumeva osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, u skladu s Osnovnim sporazumom iz 2023. i Ohridskim aneksom.
Pošto je Široka Pulja tražila nastavak Strateškog dijaloga, RSE se obratio Kancelariji predsednice Kosova kako bi saznao njen stav o osnivanju Zajednice srpskih opština, jedne od obaveza čije ispunjenje Stejt department traži, ali do objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor.
Zapad od Kosova takođe traži da reši sporove sa Srpskom pravoslavnom crkvom, da zaštiti verske slobode i izbegne jednostrane poteze na severu zemlje, koji su, prema oceni Vašingtona, povećali tenzije sa srpskom zajednicom.
Čitajte:
Pastor Berns za RSE: Na Kosovu nisam bio u svojstvu zvaničnika SAD, preneću svoja zapažanja u VašingtonuSprovođenje sporazuma bilo je među pitanjima koja su predstavnici Srpske liste pokrenuli tokom sastanka sa Šahin i Durbinom u Ambasadi SAD u Prištini.
Prema saopštenju Srpske liste, njen predsednik Zlatan Elek i šef poslaničkog kluba Igor Simić izrazili su zabrinutost za prava i bezbednost Srba, posebno ističući neosnivanje Zajednice srpskih opština i pitanje zastupljenosti Srba u institucijama. U saopštenju nije navedeno kakve su stavove senatori izneli o tim pitanjima.
Kosovo tvrdi da sprovođenje obaveza iz dijaloga sa Srbijom mora biti obostrano i da su njegovi potezi na severu, od ukidanja upotrebe srpskog dinara do zatvaranja većine srpskih paralelnih institucija, imali za cilj uspostavljanje vladavine prava.
Priština takođe traži da Srbija potpiše Osnovni sporazum, što je Beograd odbio.
Za nastavak dijaloga sa Srbijom, kosovske vlasti traže izručenje bivšeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj u septembru 2023.
Radoičić je pod sankcijama SAD zbog umešanosti u korupciju i aktivnosti organizovanog kriminala, dok je na Kosovu protiv njega podignuta optužnica za terorizam i druga krivična dela.
Šta suspenzija Strateškog dijaloga znači u praksi?
Štuni ocenjuje da je suspenzija dijaloga "politička i diplomatska kazna", koja ima praktične posledice za Kosovo jer "zamrzava planirani okvir saradnje na visokom nivou".
Prema njegovim rečima, Kosovu je posebno potrebna američka politička i diplomatska podrška za obezbeđivanje novih priznanja i članstvo u međunarodnim organizacijama, naročito u NATO-u.
"Bez snažne podrške SAD u svim tim oblastima, Kosovo, nažalost, ostaje u mestu", kaže on za RSE.
Čitajte:
Istraga protiv Radoičića zbog Banjske i dalje traje, navodi tužilaštvo u BeograduŠtuni smatra da se propuštene prilike protežu i na ekonomiju. "Sve dok je dijalog suspendovan, Kosovo gubi mogućnost da sistematski produbljuje ekonomsku saradnju, trgovinu, olakšavanje investicija i širu diplomatsku koordinaciju sa SAD".
Prema njegovim rečima, to usporava nove zajedničke inicijative u oblastima od vitalnog značaja za Kosovo, kao što su energetika, infrastruktura i trgovinske veze, čime se "takođe ograničava sposobnost Kosova da ojača svoj međunarodni položaj i iskoristi partnerstvo za unapređenje strateških evroatlantskih ciljeva".
Čitajte:
Hovenier za RSE: Kosovo rizikuje da izgubi povjerenje Washingtona ako ne djelujeŠtuni naglašava da suspenzija tog mehanizma ne znači prekid celokupne saradnje. Prema njegovim rečima, ključna saradnja se nastavlja u oblasti bezbednosti i jačanja vojnih kapaciteta Kosova, dok suspenzija uglavnom utiče na okvir na visokom nivou za proširenje partnerstva.
Kosovo želi da dodatno produbi saradnju u oblasti bezbednosti, tražeći da kamp Bondstil postane stalna američka baza. Senator Durbin rekao je da ovaj predlog treba ozbiljno razmotriti i da je Vlada Kosova za tu svrhu predložila i finansijski sporazum.
Čitajte:
Senatori SAD: Kosovo predložilo finansijski sporazum da Bondstil bude stalna baza SADRadio Slobodna Evropa obratio se Pentagonu i Vladi Kosova za detalje o tom predlogu, ali do objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor.
Štuni ocenjuje da finansijski predlog Kosova da se kamp Bondstil pretvori u stalnu američku bazu nije zanemarljiv, ali da će odluka Vašingtona zavisiti uglavnom od strateških i vojnih interesa, u vreme kada SAD razmatraju smanjenje svog vojnog prisustva u Evropi.
"Šanse su male da dobije pozitivan odgovor od sadašnje administracije, koja trenutno ozbiljno razmatra smanjenje vojnog prisustva u Evropi", kaže Štuni za RSE.