Srpska lista je u utorak, 4. avgusta podnela žalbu Ustavnom sudu Kosova na odluku Vrhovnog suda da potvrdi rezultate izbora održanih u junu, prema kojima je ova najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda osvojila devet od deset poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu.
Za Srpsku listu je sporno to što je jedan poslanički mandat dobio Nenad Rašić iz Stranke za slobodu pravdu i opstanak glasovima u sredinama gde ne živi srpska zajednica.
Ova žalba Srpske liste dolazi uoči održavanja konstitutivne sednice novog saziva Skupštine 6. augusta dok se tokom dana očekuje sastanak Kutrija sa liderom Demokratskog saveza Kosova Ljumirom Abdidžikuom (Lumir Abdixhiku) radi formiranja Vlade.
Nenad Rašić je ocenio da Srpska lista reaguje isključivo onda kada su im ugroženi "sopstveni politički interesi i pozicije".
"Principi važe uvek i za sve, a ne samo kada odgovaraju jednoj političkoj opciji. Borba za vladavinu prava, transparentnost i autentično predstavljanje zajednice podrazumeva doslednost, bez obzira na to ko ostvaruje političku korist", navodi se u reakciji Rašića na žalbu Srpske liste.
Čitajte:
Spor oko Rašićevog mandata: Ko predstavlja srpsku zajednicu na Kosovu?Kosovo je u poslednjih godinu i po dana tri puta išlo na izbore zbog neuspeha da se postigne konsenzus političkih stranaka oko formiranja novih institucija i izbora novog predsednika zemlje.
Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu i Vulenet Bugaćku (Vullnet Bugaqku) iz Demokratskog instituta Kosova u izjavi za Radio Slobodna Evropa objašnjavaju da žalba Srpske liste ne može imati uticaj na formiranje novih institucija, osim ukoliko Ustavni sud ne izrekne privremenu meru.
"Politički gledano, žalba može biti korišćena za osporavanje legitimiteta Rašića. Međutim, sa pravnog stanovišta, njegov mandat ostaje važeći sve dok ga nadležna institucija ne poništi ili ne suspenduje", kaže Miftaraj.
On smatra da je argument Srpske liste oko osporavanja Rašićevog mandata slab, sa čime se slaže i Bugaćku.
"Ni Ustav ni izborni zakoni ne uslovljavaju validnost glasa ili dodelu poslaničkog mandata etničkim sastavom opštine u kojoj je glas dat. Svaki birač koji ima pravo glasa i može da glasa za bilo koji registrovani politički subjekt ili kandidata, dok se poslanički mandati raspodeljuju na osnovu overenih rezultata izbora na nivou cele zemlje, a ne prema etničkom sastavu pojedinačnih opština", kaže Bugaćku.
Srpska lista pak u saopštenju navodi da je "suština žalbe zaštita ustavnog prava srpskog, ali i ostalih nevećinskih naroda na autentično političko predstavljanje".
"Ukoliko bi se prihvatilo da političke predstavnike jedne zajednice mogu odlučujuće birati pripadnici drugih zajednica, tada bi bila dovedena u pitanje sama svrha rezervisanih poslaničkih mesta, ne samo za srpsku zajednicu, već i za sve ostale nevećinske zajednice kojima Ustav garantuje posebno političko predstavljanje", navodi se u saopštenju.
Čitajte:
Šta su doneli izbori Kosovu?Nenad Rašić je ranije za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da je poslanički mandat dobio pre svega glasovima Srba, ali nije porekao da su mu podršku dale i druge manjinske zajednice što je, kako kaže, rezultat njegove pozicije ministra za zajednice i povratak u poslednje tri i po godine.
Inače, Ustavni sud je 2023. godine zauzeo stav da pripadnici manjinskih zajednica mogu dobijati glasove u bilo kom delu Kosova, bez etničkog ograničavanja birača, ali da se glasovi mogu poništiti ako postoje jasni dokazi o konkretnim izbornim nepravilnostima ili koordinisanoj izbornoj prevari.
Sud je tako odgovorio na primedbe Ujedinjene romske partije Kosova i Egipćanske liberalne stranke oko glasova koje je 2021. godine Romska inicijativa dobila u opštinama sa srpskom većinom.
Prethodno je Vrhovni sud Kosova Romskoj inicijativi poništio oko 800 glasova a Adriani Hodžić iz Građanske inicijative Ujedinjena zajednica - koja je predstavljala bošnjačku zajednicu - preko 4.000 glasova u opštinama sa srpskom većinom, zbog čega je izgubila poslanički mandat.
Ova dva politička subjekta bila su optužena da su glasove u srpskim sredinama dobijali zahvaljujući Srpskoj listi, koja je "putem svog biračkog tela pokušala da izvrši uticaj i stavi pod kontrolu neke od nevećinskih zajednica na Kosovu".
Čitajte:
Rašić protiv Vučića, ali u sukobu s narativom o KosovuPitanje rezervisanih mandata otvoreno je i nakon izbora 2025. godine, kada je predsednica Nove demokratske stranke Emilija Redžepi optužila Nenada Rašića da je mandat osvojio zahvaljujući glasovima iz sredina u kojima gotovo da nema Srba. Žalila se Vrhovnom sudu, ali je sud odbio žalbu uz obrazloženje da ne može utvrđivati etničku pripadnost birača i da svaki građanin ima pravo da glasa za kandidata po sopstvenom izboru.
Prema Ustavu Kosova, od ukupno 120 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, 20 je rezervisano za nevećinske zajednice, od kojih 10 za srpsku zajednicu i 10 za ostale zajednice koje žive na Kosovu.
Takođe, prema Ustavu Kosova, srpska zajednica ima zagarantovano mesto u Vladi, te mesto potpredsednika Skupštine. Međutim, lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti, koji je pobedio na poslednjim izborima, Srpsku listu smatra "produženom rukom" Beograda i posebno nakon napada u Banjskoj odbija saradnju sa njom.