Dijalog Kosova i Srbije u zastoju: Koje karte EU još ima?

Nesprovedeni sporazumi, politički blokiran dijalog i nove kritike Evropske unije.

U ovogodišnjim izveštajima o napretku, Evropska komisija kritikuje Kosovo i Srbiju zbog neispunjavanja obaveza u procesu normalizacije odnosa.

Međutim, ni sam dijalog u kojem posreduje Brisel nije zabeležio vidljiv politički napredak više od tri godine.

Poslednji sastanak na visokom nivou održan je u septembru 2023.

Od tada se razgovori nastavljeni na nivou glavnih pregovarača, ali bez približavanja strana mogućem sporazumu.

Priština uslovljava povratak sastancima na visokom nivou izručenjem Milana Radoičića, bivšeg srpskog političara s Kosova koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj u septembru 2023.

Beograd, s druge strane, insistira na osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Poznavaoci procesa ocenjuju da EU još ima političke i finansijske instrumente kojima može da podstakne strane ka normalizaciji.

Međutim, neslaganja unutar EU i nedostatak jasne strategije, prema njihovim rečima, ograničili su njen uticaj.

Donika Emini iz Savetodavne grupe za politike Balkana u Evropi (BiEPAG) kaže da Brisel može više da koristi podsticaje za obe zemlje, uz kaznene mere. Za Kosovo navodi unapređenje prijave za članstvo u EU, koristi iz Plana rasta i finansijsku i političku podršku integraciji.

Čitajte:

'Voz je otišao': Da li Kosovo i dalje ima put ka EU?

Za Srbiju, mogućnosti su uglavnom povezane s pregovorima o članstvu.

"Otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja, pristup evropskim fondovima, koristi od Plana rasta i opšti napredak u procesu integracija mogli bi mnogo jasnije da se uslove napretkom u demokratskim reformama, vladavini prava i normalizaciji odnosa s Kosovom", kaže Emini za Radio Slobodna Evropa.

I Tobi Fogel (Toby Vogel) iz Saveta za demokratizaciju politika u Briselu ocenjuje da EU ima prostora za delovanje, ali traži istinsko angažovanje Srbije u dijalogu i realnu perspektivu za postizanje sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma.

Uporedo s tim, prema njegovim rečima, Brisel treba da unapredi zahtev Kosova za članstvo, koji nije razmatran od decembra 2022.

"Strašno je što zahtev Kosova za članstvo u EU godinama leži u fiokama Brisela i da ga Komisija ne razmatra. Niko ne može da me ubedi da se, uz odgovarajuću političku volju, ne može naći kreativno rešenje koje bi državi koju ne priznaju sve zemlje članice omogućilo da bar započne proces pristupanja", kaže Fogel.

Radio Slobodna Evropa obratio se Evropskoj uniji s pitanjima o instrumentima koje ima na raspolaganju za deblokadu dijaloga, mogućnosti njihove upotrebe i planovima za nastavak sastanaka na visokom nivou između Kosova i Srbije, ali nije dobio odgovor.

Da li su finansijski podsticaji dovoljni?

Za Emini, samo obećanje fondova i finansijske pomoći nije dovoljno da ubedi strane da se ozbiljno angažuju.

EU već ima Plan rasta za Zapadni Balkan koji predviđa finansijsku podršku u zamenu za reforme.

Konstruktivno angažovanje u normalizaciji odnosa uslov je i za Kosovo i za Srbiju.

Međutim, prema rečima Emini, iskustvo iz 2013. pokazuje da politički podsticaji mogu imati veći uticaj.

Posle prvog Briselskog sporazuma, Srbiji je otvoren put ka pregovorima o članstvu, dok je Kosovo napredovalo ka Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

"Mislim da se ta logika mora vratiti, ali na održiviji i suštinskiji način: stvarni napredak u evropskim integracijama mora biti praćen stvarnim angažovanjem u dijalogu i sprovođenju sporazuma", ocenjuje ona.

Emini traži aktivnije uključivanje ključnih država EU i strategiju koja jasno određuje šta svaka strana dobija ako ispuni obaveze i s kakvim posledicama se suočava ako ih ne sprovede.

Fogel, međutim, dovodi u pitanje da li postojeći sporazumi mogu da odvedu proces ka konačnom rešenju.

"Čini mi se da je EU poslednjih godina izgubila poluge uticaja", kaže on.

"Čak i ako se ti sporazumi sprovedu sutra, da li nas to zaista približava konačnom sporazumu? Nisam siguran", dodao je Fogel.

Da li je EU potreban novi pristup?

Kritike na račun Brisela ne odnose se samo na efikasnost njegovih instrumenata, već i na način na koji je tretirao strane u dijalogu.

EU je 2023. uvela kaznene mere prema Kosovu zbog tenzija na severu i postupaka Vlade koje je ocenila kao jednostrane. Te mere su ograničile političku saradnju i deo finansijske podrške.

Prema izveštaju o napretku za 2026. godinu, one su ukinute posle redovnog prenosa vlasti na lokalnom nivou na severu, posle izbora 2025. godine.

Kosovske vlasti su kritikovale EU zbog dvostrukih standarda, ističući izostanak mera prema Srbiji posle napada u Banjskoj, što EU odbacuje.

I Fogel smatra da je Brisel vršio veći pritisak na Prištinu nego na Beograd.

Prema njegovim rečima, dijalog se udaljio od cilja postizanja konačnog sporazuma i uglavnom se usredsredio na upravljanje krizama.

"EU mora da promeni pristup, da promeni način na koji se ponaša prema obema stranama i da odustane od ideje da treba nešto da damo Srbiji da bi priznala nezavisnost Kosova, jer to nije ustupak, već prihvatanje stvarnosti", kaže Fogel.

Emini, s druge strane, zastoj pripisuje nedostatku političke volje strana, institucionalnim blokadama na Kosovu i pristupu Brisela.

"Na neki način, stvorio se utisak da je Brisel zadovoljan nastavkom komunikacije na tehničkom nivou, dok se politički dijalog stalno odlaže zbog unutrašnjih okolnosti u obe zemlje", kaže ona.

Čitajte:

Nema dijaloga, nema EU? Izazov Kurtijevog trećeg mandata

Mogu li politička dešavanja da donesu nov početak dijaloga?

Nedavna politička dešavanja na Kosovu i u Srbiji mogla bi uticati na budućnost dijaloga, ali se ne očekuje da ga odmah deblokiraju.

Kosovo ima Vladu s punim četvorogodišnjim mandatom na čelu s Aljbinom Kurtijem (Albin), koja je izglasana u septembru, posle dugog perioda institucionalnih blokada.

U Srbiji su izbori u oktobru doneli promenu vlasti.

Studentska lista, nastala iz protesta protiv vlasti, okončala je 14-godišnju vladavinu Aleksandra Vučića.

Dok je Srbija u procesu formiranja novih institucija, ni Emini ni Fogel ne očekuju sastanak na visokom nivou do kraja godine.

Fogel smatra da Brisel treba da uspostavi kontakte s novim srpskim rukovodstvom, ali da ne vrši odmah pritisak na njega.

"Bilo bi čudno u političkom smislu vršiti pritisak na ljude koji su više na vašoj strani i mnogo konstruktivniji – ili bar tako mislimo da jesu – nego što smo imali volje da pritiskamo Vučića", kaže on.

Ipak, prema njegovim rečima, biće potrebno nekoliko meseci da se shvati orijentacija nove vlasti, jer Studentska lista obuhvata kako prozapadne, tako i proruske i nacionalističke elemente.

I Emini je rezervisana prema očekivanjima promene politike Beograda prema Kosovu.

"Isuviše je rano reći da li će ova promena biti pozitivna ili negativna za proces normalizacije odnosa s Kosovom", kaže ona.

Šta posle izborne euforije u Srbiji?

Studentska lista, kao i dosadašnja vlast u Beogradu, smatra Kosovo delom teritorije Srbije, iako je ono proglasilo nezavisnost 2008.

Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović rekao je ranije za RSE da je nastavak dijaloga o "pitanju Kosova i Metohije" deo njenog plana.

Premijer Kosova Aljbin Kurti izrazio je očekivanje da će novo rukovodstvo u Beogradu promeniti stav prema nezavisnosti Kosova.

Ipak, ostaje nejasno da li će institucionalna stabilizacija na Kosovu i promena vlasti u Srbiji doneti i napredak u dijalogu.

Za EU, ovo će biti još jedan test sposobnosti da političke obaveze pretvori u sprovođenje sporazuma.