Ukoliko se u narednom periodu ne postigne politički dogovor oko izbora potpredsednika Skupštine Kosova iz redova srpske zajednice, ponovo bi moglo doći do institucionalne blokade tokom pokušaja formiranja novih institucija.
To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenio Kadri Krueziu (Kryeziu), bivši sudija Ustavnog suda Kosova, navodeći da je ovo pitanje sada političke, a ne pravne prirode.
Mogućnost ponovne institucionalne blokade ne isključuje ni Vulnet Bugaćku (Vullnet Bugaqku), viši istraživač nevladinog Kosovskog demokratskog instituta, jer predstavnici Pokreta Samoopredeljenje, kako navodi, "drugačije tumače presude Ustavnog suda".
"Ne isključujem mogućnost da se oni vrlo lako uhvate za neku reč, deo teksta ili neku odredbu presude i da je namerno pogrešno protumače, kao što su to činili tokom 56 sednica konstituisanja Skupštine prošle godine", kaže Bugaćku za RSE.
Ustavni sud Kosova je 28. januara ocenio da izbor Nenada Rašića na mesto potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice u prethodnom sazivu, na osnovu žreba, nije bio u skladu sa Ustavom i Poslovnikom o radu Skupštine.
Sud je takođe konstatovao da pravo predlaganja kandidata pripada stranci koja je osvojila većinu rezervisanih poslaničkih mesta iz redova srpske zajednice – u ovom slučaju Srpskoj listi, koja je imala devet od deset mandata.
Čitajte: Samoopredeljenje će 'umanjiti uticaj Srpske liste' u novim institucijamaOva najveća partija Srba na Kosovu, koja ima podršku Beograda, i na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 28. decembra prošle godine osvojila je devet mandata, dok je jedan mandat ponovo osvojio Nenad Rašić, lider stranke Za slobodu, pravdu i opstanak.
Institucionalna blokada bi mogla ponovo da nastane ukoliko Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija (Albin), koji je pobedio na poslednjim izborima, nastavi da odbija bilo kakvu saradnju sa Srpskom listom, a da Srpska lista istovremeno odbije da predloži Rašića.
Srpska lista smatra da je Rašić u Skupštinu Kosova ušao uz podršku Kurtija, te ga smatra "nelegitimnim" predstavnikom Srba.
Ima li izgleda za dogovor?
RSE je zatražio komentar o odluci suda i eventualnom dogovoru od Nenada Rašića, Srpske liste i Pokreta Samoopredeljenje, ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.
U međuvremenu, Mimoza Kusari Ljilja (Lila) izjavila je da poslanička grupa Samoopredeljenje neće dati glas kandidatima Srpske liste dok se ne razmotre svi detalji pune presude Ustavnog suda i ne utvrdi odgovarajući način izbora potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice, odnosno poslanika Nenada Rašića.
Ona je navela da postoje i ranije presude Ustavnog suda koje definišu procedure konstituisanja Skupštine.
Čitajte: Srpska lista osporava konstituisanje Skupštine Kosova i ugrožava formiranje VladeReč je o presudi iz septembra prošle godine, kada je konstatovano da Skupština Kosova nije konstituisana bez izbora potpredsednika iz redova srpske zajednice, osim u slučaju kada se proces namerno blokira – tada bi Skupština mogla da funkcioniše samo uz postojanje kvoruma za odlučivanje.
Međutim, Sud je tada naveo da u konkretnom slučaju proces konstituisanja Skupštine nije bio namerno blokiran, jer se neuspeh izbora potpredsednika iz redova manjinske zajednice pripisuje većinskoj albanskoj zajednici.
Bugaćku ocenjuje da su izjave Kusari Ljilje "potpuno neodržive i pogrešne" i ističe da su poslednje dve presude Ustavnog suda bile jasne.
Prema njegovim rečima, Sud je razjasnio da blokada konstituisanja Skupštine nije nastala zato što Srpska lista nije predlagala kandidate za potpredsednika, već zato što poslanici iz redova albanske zajednice nisu glasali.
"Takođe, prema Ustavnom sudu, oni nisu poštovali ni presudu, ni Ustav, niti ustavni poredak Republike Kosovo, time što nisu glasali za kandidate koje je predložila grupa koja predstavlja većinu srpske zajednice", naglašava on.
Dodaje da Albanci iz svih političkih partija u Skupštini Kosova nemaju pravo da diktiraju način na koji će neka zajednica biti predstavljena u Predsedništvu Skupštine.
Osporavanja odluka Ustavnog suda
Kosovo se nakon februarskih izbora prošle godine suočilo sa dubokom institucionalnom i političkom krizom, jer albanske partije nisu mogle da se usaglase oko izbora predsednika Skupštine, nakon čega je blokada nastala i zbog izbora potpredsednika iz redova srpske zajednice.
Na vanredne izbore se otišlo nakon što dva mandatara Pokreta Samoopredeljenje – Aljbin Kurti i Gljauk Konjufca (Glauk) – nisu uspela da obezbede dovoljan broj glasova za formiranje Vlade.
Stranke su se u više navrata obraćale Ustavnom sudu, ali, kako navodi Bugaćku, i dalje ostaje dilema kakve su pravne posledice po poslanike ukoliko Skupština ponovo ne bude konstituisana u zakonskom roku od 30 dana.
Čitajte: Između nesuglasica i saradnje: Odnosi opština na severu Kosova i nove VladePokret Samoopredeljenje je ranije pozivao Ustavni sud da zahteve Srpske liste u vezi sa konstituisanjem Skupštine proglasi neprihvatljivim.
Lider ove stranke, Aljbin Kurti, takođe je izjavio da Ustavni sud deluje pristrasno, odnosno u korist albanskih stranaka koje su bile u opoziciji.
Ustavni sud je potom reagovao saopštenjem u kojem je naveo da su njegova nezavisnost i nepristrasnost zagarantovani Ustavom i da se nijedna institucija, politička stranka ili pojedinac ne mogu mešati u njegov rad.
Pojedine zapadne zemlje i Evropska unija ranije su pozvale političke aktere i institucije na Kosovu da poštuju Ustavni sud i njegove odluke, uz ocenu da je nezavisnost pravosuđa kamen temeljac vladavine prava.