U kancelariji koja je godinama radila gotovo tišini u Prištini, Rusija je imenovala novog šefa.
Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) je u avgustu 2025. godine, putem kratkog saopštenja, objavila da je tadašnji specijalna predstavnica generalnog sekretara UN primila novog šefa Ruske kancelarije za vezu u Prištini Ilju Uvarova.
Snimak sa sastanka od 11. avgusta.
Sastanak je opisan kao "opšta i konstruktivna diskusija".
Osim ovog formalnog saopštenja, Uvarov je ostao malo poznata figura za javnost na Kosovu.
Štaviše, na sajtu Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore Kosova, gde su navedene strane diplomatske misije u zemlji, on se i dalje ne navodi kao šef te kancelarije. Tamo je i dalje naveden njegov prethodnik Andrej Šugurov.
Međutim, ime Uvarova, kao imenovanog za Kosovo, pominje se na ažuriranoj listi stranih misija u Srbiji – što je praksa povezana s činjenicom da Srbija smatra Kosovo delom svoje teritorije, dok države koje ne priznaju nezavisnost Kosova često upravljaju diplomatskim odnosima preko Beograda.
Ono što ime Uvarova stavlja u širi kontekst jeste baza podataka koju je objavio Molfar Intelligence Institute – ukrajinska organizacija koja analizira otvorene izvore i, u nekim slučajevima, procurile dokumente iz Rusije.
U ovoj bazi podataka, Ilja Uvarov je opisan kao "oficir odeljenja RT (obaveštajni rad s teritorije) Ruske spoljne obaveštajne službe (SVR)".
Ime i podaci Ilje Uvarova u bazi podataka koju je objavio Molfar s osobama za koje se sumnja da su povezane s ruskom obaveštajnom službom.
Prema navodima organizacije, baza podataka je sastavljena od materijala koji su dobijeni od internog izvora iz jedne tehnološke kompanije u Moskvi i sadrži imena diplomata i obaveštajnih oficira.
Deo podataka je, kako se navodi, verifikovan upoređivanjem s državnim registrijma, ali sama organizacija naglašava da je teško potpuno potvrditi specifične uloge.
Institut Molfar je za RSE naveo da se Odeljenje za RT "povezuje s obaveštajnim operacijama koje se sprovode s ruske teritorije i koje često koriste diplomatska ili institucionalna pokrića za uspostavljanje kontakata sa stranim zvaničnicima, biznismenima i drugima".
RSE nije uspeo da stupi u direktan kontakt s Iljom Uvarovim kako bi dobio komentar povodom tih navoda.
Ruska kancelarija za vezu u Prištini nije odgovorila na pitanja poslata na njenu zvaničnu imejl adresu, niti je to učinila ruska ambasada u Beogradu.
Slično tome, ni kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore nije odgovorilo na pitanja RSE o tome da li ima informacije da bi Uvarov mogao biti povezan s ruskom obaveštajnom službom.
Ko je Uvarov?
Diplomatska karijera Uvarova, za koju se veruje da je počela 2000. godine, uključuje nekoliko položaja u različitim zemljama.
U zvaničnim dokumentima on se prvi put pojavljuje 2011. godine kao deo ruskog diplomatskog osoblja u Sjedinjenim Američkim Državama.
Međutim, najistaknutiji podaci o njegovim aktivnostima vezani su za diplomatsku misiju u Moldaviji. Tamo je bio konzul u ruskoj ambasadi.
Značajnu ulogu imao je i strukturama otcepljene moldavske teritorije – pretežno rusofone i proruske – zvane Pridnjestrovlje, koju Moldavija smatra svojim delom.
Na toj teritoriji postoji Zajednička kontrolna komisija, koja nadgleda bezbednosnu zonu u Pridnjestrovlju i sastoji se od predstavnika Rusije, Moldavije i Pridnjestrovlja.
Uvarov je 2017. izabran za kopredsedavajuće te komisije kao predstavnik Rusije. Tu funkciju je obavljao do 2019. godine.
Komisija je odgovorna za praćenje bezbednosne zone duž reke Dnjestar od rata 1992. godine.
Prema podacima koje je prikupio Moldavski servis Radija Slobodna Evropa, Uvarov je u novembru 2017. podržao ponovno otvaranje mosta preko Dnjestra, uprkos protivljenju separatističke administracije Pridnjestrovlja.
Most je bio obnovljen sredstvima Evropske unije.
Prema rečima bivšeg zvaničnika moldavske vlade, Uvarov je kasnije vraćen u Moskvu upravo zbog činjenice da je podržao ponovno otvaranje mosta i da on nadalje bude otvoren.
Pored toga, prema medijima u Pridnjestrovlju, Uvarov je ranije radio i u drugim bivšim sovjetskim državama, kao i u SAD.
Šta se dešava kada obaveštajac deluje pod diplomatskim pokrićem?
Međunarodni stručnjaci za bezbednost kažu da je korišćenje diplomatskog pokrića za obaveštajne aktivnosti poznata praksa, ali da je u slučaju Rusije ona "rasprostranjenija i intenzivnija".
"Gotovo da nema ambasade na svetu koja nema neku vrstu obaveštajne uloge", kaže Mark Galeoti (Galeotti), profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL) i stručnjak za transnacionalni kriminal i ruska bezbednosna pitanja.
On naglašava da je često teško napraviti razliku između diplomate od obaveštajnog oficira, ali da karijerni put može pružiti određene indicije.
Mark Galeoti
"Ako diplomata ima veliki broj pozicija u inostranstvu, to ponekad može dati naznake obaveštajne uloge", kaže on za Radio Slobodna Evropa.
Prema Galeotiju, misija poput one na Kosovu "izgleda kao savršena baza za obaveštajce, koji potom mogu da putuju po regionu".
On dodaje da je značaj te misije povezana sa širim geopolitičkim kontekstom.
"Važno je šta se dešava na Kosovu. Kosovo ima relativno dobre odnose sa Zapadom... ne radi se toliko o samom Kosovu. Reč je o korišćenju Kosova kao baze kako bi se otkrilo šta NATO i druge zapadne zemlje rade i planiraju", kaže Galeoti.
On takođe upozorava na promene u načinu rada ruskih službi posle proterivanja stotina diplomata iz Evrope, nakon početka rata Rusije protiv Ukrajine 2022. godine.
"Oni se sve više oslanjaju na posrednike... ljude koji se regrutuju za obavljanje određenih zadataka, često ne znajući za koga rade", kaže on.
Čitajte: Osumnjičeni ruski špijun kandidat za ključnu lidersku poziciju u OEBS-u u Srbiji i Centralnoj AzijiNa istoj liniji, britanski stručnjak za Rusiju Kir Džajls (Keir Giles) kaže da je praksa korišćenja obaveštajnih oficira pod diplomatskim pokrićem rasprostranjena širom sveta, ali da se Rusija ističe po razmerama u kojima to radi.
"Mnoge zemlje postavljaju obaveštajne oficire pod diplomatsko pokriće... ali u slučaju Rusije, veliki procenat diplomata su zapravo obaveštajni oficiri", kaže on za RSE.
On dodaje da se zemlje suočavaju s dilemom kada identifikuju te osobe: da li da ih proteraju ili da ih drže pod prismotrom.
Kir Džajls
"Postoje određene okolnosti u kojima će domaće kontraobaveštajne agencije biti svesne identiteta obaveštajnog oficira pod diplomatskim pokrićem, ali će odlučiti da ne preduzimaju korake protiv njega osim nadzora njegovih aktivnosti", kaže Džajls.
Prema njegovim rečima, u slučajevima poput Kosova, gde je institucionalna kontrola nad tom diplomatskom misijom ograničena, situacija postaje još složenija.
"Kada zemlja ne kontroliše ko ulazi na njenu teritoriju... to predstavlja potencijalnu ranjivost", kaže on.
Čitajte: Kako su ruski mediji širili manipulativni sadržaj uoči izbora na Kosovu?U anketama na Kosovu, većinu stanovništva Rusiju i dalje vidi kao faktor rizika po zemlju.
Izveštaj Kosovskog centra za bezbednosne studije (KCSS) iz 2024. godine, koji analizira narativ ruske spoljne politike prema Kosovu, navodi da Moskva vidi Kosovo istovremeno kao simbol zapadne intervencije, kao bezbednosno pitanje za Srbiju i kao presedan u međunarodnom pravu.
"U suštini, pozicija Rusije prema Kosovu odražava njeno geopolitičko rivalstvo sa Zapadom, koje se pod vođstvom predsednika (Vladimira) Putina značajno produbilo, posebno kroz napore da se ojača uticaj na Zapadnom Balkanu, ostajući solidarna sa Srbijom", navodi se u izveštaju.
I u izveštaju "Godišnja procena pretnji za 2026", koji je prošle nedelje objavila Kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe SAD, ocenjeno je da Rusija "podstiče nestabilnost između Srbije, koju favorizuje, i Kosova", ali takođe "podržava odvajanje srpskog entiteta, Republike Srpske, od Bosne i Hercegovine".
Čitajte: Proruski Telegram kanali kao 'informaciono oružje protiv Kosova'Šta radi ruska kancelarija na Kosovu?
Na Kosovu, Uvarov rukovodi misijom koja funkcioniše u neobičnom diplomatskom okviru.
Ruska kancelarija za vezu osnovana je 2005. godine, u vreme kada su Kosovom upravljale UN. Ona funkcioniše pod okriljem UNMIK-a i ne podleže direktnoj kontroli kosovskih institucija.
Njenom osoblju nisu potrebne vize, imaju pravo ulaska i izlaska bez ograničenja i uživaju imunitet od krivične, građanske i administrativne jurisdikcije.
Takođe, njene prostorije lokalne vlasti ne mogu dirati.
To čini Tu misiju jednom od najmanje transparentnih na Kosovu.
Ruska kancelarija za vezu u Prištini.
Godinama su aktivnosti te kancelarije uglavnom bile nevidljive za javnost. Malobrojne informacija koje postoje uglavnom se odnose na sastanke s međunarodnim misijama.
Međutim, kosovske vlasti su 2021. godine proglasile "persona non grata" i proterale dvojicu ruskih diplomata povezanih s tom kancelarijom, navodeći da su "ugrozili nacionalnu bezbednost i ustavni poredak“.
Prema nezvaničnim informacijama Radija Slobodna Evropa, predstavnici ruske kancelarije na Kosovu održavaju veze sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC).
Čitajte: Uticaj ruskih medija uoči lokalnih izbora na KosovuSama Srpska pravoslavna crkva navodi da njeni predstavnici na Kosovu imaju redovne kontakte s međunarodnim misijama, kao što su KFOR, UN, OEBS, EU i zemlje Kvinte, ali da su ti kontakti povezani s pitanjima bezbednosti, svakodnevnog života i funkcionisanje crkvenih institucija, a ne s politikom.
Što se tiče Ruske kancelarije za vezu u Prištini, SPC je za RSE navela da poslednjih godina nije bilo formalnih poseta, već samo povremenih poseta njenog osoblja verskim objektima, zajedno s članovima porodice, uglavnom radi službi i verskih obilazaka.
Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova nije odgovorilo na pitanja RSE o tome da li postoji komunikacija s tom kancelarijom i njenim diplomatama, niti o tome kako funkcioniše ta diplomatska misija.
O tačnoj ulozi te kancelariji nije govorio ni UNMIK.
U odgovoru RSE, UN su navele da "ne komentarišu sastav ili aktivnosti diplomatskih misija zemalja članica".
*Saradnja na tekstu: Moldavski servis RSE