Protesti u Prištini: Zabrinutost zbog poziva na nasilje na društvenim mrežama

"Da zapalimo skupštinu tamo, tamo treba da bukne plamen", napisao je jedan komentator. Drugi traži da se demonstranti koji vređaju i nanose štetu pošalju "u bolnicu".

Ove poruke su deo onlajn diskursa o protestima na Kosovu, koji su 5. oktobra eskalirali u sukobe između demonstranata i policije u Prištini. U sukobima je povređen veći broj ljudi s obe strane, uključujući i novinare koji su pratili događaje.

Radio Slobodna Evropa (RSE) je pratio neke od prostora za komentare, uglavnom ispod objava na društvenim mrežama. Komentare pišu kako pravi profili, tako i anonimni ili sumnjivi profili.

U tim komentarima, pored poziva na paljenje zgrada javnih institucija, ima i podsticanja na prebijanje demonstranata i etiketiranja policajaca kao dece "špijuna" i "izdajnika". Pozivi su se delili i na Fejsbuk (Facebook) stranicama čije vlasništvo ili svrha nisu poznati.

Prema rečima stručnjaka za dezinformacije i bezbednost, takav jezik preti da produbi društvene podele i da legitimiše nasilje kao prihvatljivu reakciju.

Sukob policije i demonstranata u Prištini dok zastupnici raspravljaju o prijedlogu zakona o sudu za ratne zločine

Bardh Dema, šef za proveravanje činjenica na platformi Hibrid.info, izjavio je za Radio Slobodna Evropa da je tokom praćenja nedavnih dešavanja ona identifikovala onlajn sadržaje koji se mogu tumačiti kao podsticanje na nasilje, fizičke obračune ili agresivne reakcije.

On tvrdi da izražavanje nezadovoljstva, čak i kada je oštro, samo po sebi ne predstavlja poziv na nasilje i da građani imaju pravo da kritikuju institucije, policiju, demonstrante, političke partije ili određene pojedince.

"Problem počinje kada poruka pređe s kritike na dehumanizaciju, pretnju ili direktno ili indirektno podsticanje na nasilje", rekao je Dema za RSE.

Višenedeljni protesti protiv presude Specijalnog suda Hašimu Tačiju (Hashim Thaçi) i trojici drugih bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) eskalirali su 5. oktobra, nakon što su pojedini demonstranti zahtevali da nacrt zakona, usvojen tog dana u prvom čitanju, odmah prođe i drugo čitanje.

Oni su blokirali ulaz u zgradu Skupštine, s namerom da ne dozvole poslanicima da izađu iz nje dok konačno ne izglasaju zakon, napali su jednog poslanika i nekoliko javnih funkcionera, bacali flaše i pirotehnička sredstva prema zgradi, dok je policija koristila suzavac i vodene topove da rastera demonstrante.

Prema podacima kosovske policije, najmanje 20 policajaca, 12 demonstranata i jedan novinar zatražili su medicinsku pomoć zbog povreda zadobijenih u ponedeljak tokom protesta ispred Skupštine. Brojne kritike uputili su opoziciona Demokratska partija Kosova (DPK) i druge javne ličnosti zbog, kako ocenjuju, nesrazmernog nasilja policije nad demonstrantima. Povodom tih optužbi, Policijski inspektorat Kosova saopštio je da je pokrenuo preliminarnu istragu.

U javnoj reakciji, Demokratski institut Kosova (IDK) saopštio je da je protest legitimno demokratsko sredstvo, ali da pretnje, nasilje ili fizičko ometanje poslanika narušavaju slobodno vršenje njihovog mandata. IDK je pozvao političke lidere i organizatore protesta da preuzmu odgovornost i zahtevaju da se protesti nastave bez nasilja i fizičkog ometanja poslanika.

Polarizacija između 'nas' i 'njih'

Za Ramadana Iljazija (Ilazi), direktora istraživanja u Kosovskom centru za bezbednosne studije (KCBS), presuda protiv Tačija i drugih bila je neposredni povod protesta, ali su nezadovoljstva demonstranata povezana i s dugotrajnim političkim krizama, ponovljenim izborima i institucionalnom nesigurnošću.

"Društvo je umorno od blokada, nesigurnosti i osećaja da institucije ne uspevaju da proizvedu rešenja", kaže on za RSE.

U takvoj klimi, oba sagovornika vide kao zabrinjavajuću polarizaciju koja se stvara kako među poslanicima, tako i u javnosti, gde se ljudi dele u dva tabora: "ili si uz OVK, ili uz Srbiju".

Prema Deminim rečima, to građane stavlja pred veštački izbor, ostavljajući po strani kritičke ili umerene stavove.

"Videli smo sadržaje koji jednostrano prikazuju razvoj protesta i objave koje koriste veoma polarizovan jezik prema jednoj ili drugoj strani. U nekim slučajevima, sadržaj prate i pozivima na reakciju, sukob ili kažnjavanje osoba koje se predstavljaju kao protivnici", rekao je on.

Prema njegovim rečima, treba praviti razliku između legitimne kritike i jezika koji može doprineti zaoštravanju situacije. On navodi da javne ličnosti imaju pravo da kritikuju institucije ili demonstrante, ali da je, zbog uticaja koji imaju, način na koji formulišu poruke posebno značajan.

Tenzije ispred Skupštine Kosova, policija upotrebila suzavac

"U napetoj situaciji, izjave koje stvaraju oštre podjele između 'nas' i 'njih', ili koje protivnike predstavljaju kao neprijatelje, mogu doprinijeti polarizaciji i uticati na način na koji javnost percipira dešavanja", rekao je Dema za RSE.

Iljazi, s druge strane, to povezuje sa "afektivnom polarizacijom", gde se politički protivnik tretira kao pretnja.

"One zatvaraju prostor za nezavisno mišljenje i svaki poziv na uzdržanost ili kompromis čine da deluje kao izdaja", kaže Iljazi za takve formulacije.

Dezinformacije u onlajn prostoru počele su dan pre objavljivanja presude bivšim liderima OVK 16. septembra. Istraživanje platforme Hibrid.info obuhvatilo je 20 proverenih slučajeva u drugoj polovini septembra, koji uključuju lažne vesti, fabrikovane izjave i sadržaj manipulisan veštačkom inteligencijom. Prema navodima platforme, ti sadržaji pokazuju sklonost da se osetljivosti javnosti u vezi sa sudskim procesom iskoristi za stvaranje dezinformacionih sadržaja.

Kako se šire pozivi na nasilje?

Prema istraživanju stručnjaka za sajber bezbednost Haljilja Beriše (Halil Berisha), grupa sumnjivih naloga na Fejsbuku koordinisano je širila podstrekačke poruke pre i posle dešavanja u vezi s odlukom od 16. septembra. On kaže da su nalozi koristili albanska imena, ali su bili registrovani kao stranice tipa "Musician/Band" i objavljivali iste ili veoma slične komentare na objave medija i političkih subjekata, uključujući pozive na paljenje institucija, sukobe i kažnjavanje neistomišljenika.

Beriša kaže da se intenzitet tih poruka povećavao kako se približavala odluka Specijalnog suda i da obrazac delovanja pokazuje elemente koordinisane kampanje. On taj način funkcionisanja poredi s taktikama korišćenim u poznatim ruskim operacijama uticaja, ali RSE tu vezu nije nezavisno potvrdio.

Posle objavljivanja istraživanja, prema Berišinim rečima, neki od identifikovanih profila su ugašeni, dok su drugi promenili imena. On kaže da su dva profila koja su objavljivala pozive na paljenje i upozorenja na "građanski rat" ugašena, dok je nekoliko drugih promenilo identitet na Fejsbuku. Beriša to vidi kao dodatan pokazatelj da profili nisu delovali autentično.

Čitajte:

Šta predviđa prijedlog zakona o Specijalizovanim vijećima Kosova?

Beriša je za RSE rekao da je poslednjih dana primećen izrazit porast poziva i podsticanja na nasilje na internetu, usmerenih protiv institucija, poslanika, demonstranata i novinara, koji se kreću od poziva na paljenje institucija i fizičke napade do pretnji ubistvom.

"Pozivi na nasilje nisu usmereni samo protiv jedne strane, već su usmereni na sve, kako bi se stvorili sukobi na društvenim mrežama i, shodno tome, podstaklo nasilje", rekao je Beriša.

Dema, međutim, smatra da u ovoj fazi ne bi bilo tačno sve te sadržaje okarakterisati kao deo koordinisane kampanje.

"Ono što možemo reći jeste da vidimo slično ponašanje i narative koji se ponavljaju, pri čemu deo njih potom pojačavaju drugi korisnici", rekao je on.

Rizik se, prema Demi, dodatno povećava kada govor mržnje prati stare, manipulisane ili iz konteksta izvučene fotografije i video snimke, koji mogu stvoriti lažan utisak o postupcima jedne strane.

On traži institucionalnu reakciju na konkretne pretnje i oprez medija da ne ustupaju prostor neproverenim sadržajima samo zato što su viralni.

Iljazi, s druge strane, naglašava da javni gnev i pravo na protest treba poštovati.

"Istovremeno, nasilje i pozivi na nasilje ne mogu se opravdati", kaže on.

Na Kosovu javni pozivi na nasilje, mržnju ili netrpeljivost mogu predstavljati krivično delo, u zavisnosti od sadržaja i posledica. Krivični zakon predviđa kazne za podsticanje mržnje, razdora ili netrpeljivosti, kao i za podstrekavanje drugih ljudi na izvršenje krivičnih dela.

Radio Slobodna Evropa pitao je Policiju Kosova i Osnovno tužilaštvo u Prištini da li prate objave i komentare na društvenim mrežama koji sadrže pozive na nasilje, kao i da li su pokrenuli neki postupak u vezi s tim. Do trenutka objavljivanja ovog teksta, RSE nije dobio odgovor.