Premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti (Albin) izjavio je u ponedeljak da posmrtni ostaci pronađeni i ekshumirani u Zubinom Potoku odgovaraju ljudima poznatim kao "grupa intelektualaca" koji su nestali na severu zemlje tokom rata 1998-99, ali je dodao da njihova potpuna identifikacija može potrajati nekoliko meseci.
Posle četiri nedelje iskopavanja, Vladina komisija za nestala lica predstavila je u ponedeljak u Prištini izveštaj o tom procesu.
Kurti je tokom predstavljanja izveštaja rekao da su iskopavanja završena pronalskom i ekshumacijom posmrtnih ostataka za koje se procenjuje da pripadaju najmanje 23 osobe, za koje se sumnja da su žrtve prisilnog nestanka tokom rata na Kosovu.
Čitajte:
Svecla: Oružje pronađeno u selima oko masovne grobnice u Zubinom Potoku na severu Kosova"Broj 23 odgovara onome što je poznato kao 'grupa intelektualaca' koje su 19. aprila 1999. pritvorile, kidnapovale i streljale neprijateljske snage Srbije, koje su pokušale da sakriju i uklone tragove ovog genocidnog zločina", rekao je Kurti.
On je, međutim, dodao da ceo proces identifikacije može trajati još nekoliko meseci, "pa ćemo tek tada moći da s potpunom preciznošću govorimo o se radi i da im, zajedno s porodicama, pružimo dostojanstven ispraćaj i grob s imenom i prezimenom".
Ta grupa, poznata kao "grupa mitrovačkih intelektualaca", vodi se kao nestala od 19. aprila 1999. Među njima su bili lekari, profesori, advokati i stručnjaci drugih profila.
Među njima je bio i lekar Adem Ademi, čija je sestra, posle početka iskopavanja u Zubinom Potoku, za Radio Slobodna Evropa rekla da veruje da bi tu mogli biti sahranjeni članovi grupe njenog brata.
"Govorim sebi, nesumnjivo, 100 posto, da je to grupa mog brata Adema Ademija. Mislim da će nam se posle ovoga naše duše smiriti, imaćemo grob gde ćemo za praznik, rođendan ili Bajram moći da donesemo buket cveća i ispričamo se s njim", rekla je Ljutfije Ademi – Vokši (Luftije Ademi-Vokshi).
Međunarodna komitet za nestale osobe (ICMP) za Zapadni Balkan, koja će učestvovati u njihovoj identifikaciji, navela je pre nekoliko dana za RSE da je pronalaženje posmrtnih ostataka samo početak složenog procesa identifikacije.
Čitajte:
'Blago onim obiteljima koje su pronašle svoje članove': 27 godina čekanja na nestalog brata na KosovuOčekuje se da će ta institucija sprovesti DNK analizu i poređenje bioloških uzoraka kako bi se identifikovali posmrtni ostataci.
Ona je navela da stanje posmrtnih ostataka, degradacija DNK i nedostatak dovoljnog broja uzoraka članova porodice mogu otežati identifikaciju. U složenijim slučajevima, prema njenim navodima, mogu biti potrebne dodatne ekspertize, analize i napori.
Čitajte:
Na Kosovu iskopavanje grobnice, šta bi pokazalo otvaranje arhiva u SrbijiICMP je uključen u potragu i identifikaciju osoba nestalih u ratu na Kosovu od 1999. Prema izveštaju te institucije iz 2017, više od 2.500 od približno 4.500 osoba nestalih u ratu i njegovim posledicama identifikovano je uz pomoć DNK tehnologije.
Oko 2.000 drugih slučajeva identifikovano je tradicionalnim metodama, uglavnom pre 2002.
Kurti je ponovo pozvao međunarodnu zajednicu da poveća pritisak na Srbiju da otvori i stavi na raspolaganje državne arhive, što bi moglo dovesti do rasvetljavanja sudbine nestalih.
"Neminovno moram da ponovim poziv za otvaranje arhive 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, koja je počinila masakre, posebno u Drenici, ali i širom Kosova, a čiji je dosije bio klasifikovan na 30 godina. Porodice koje su čekale 27 i 28 godina ne mogu biti kažnjene čekanjem, anksioznošću i bolom još 18 godina", naglasio je Kurti.
Iskopavanja u Zubinom Potoku počela su 28. jula i odvijala su se u Malom Kaludru, Jabuci i još jednoj lokaciji u toj opštini na severu Kosova.
Iskopavanja su počela posle dvogodišnje istrage o sumnjama na ratne zločine.
Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je da u ovom predmetu vodi istrage protiv tri osobe, J.R., M.J. i M.B., osumnjičene za ratne zločine protiv civilnog stanovništva.
Sva trojica su u pritvoru.
Za jednog od uhapšenih, prema navodima kosovskih vlastima, sumnja se da je u vreme rata bio aktivni pripadnik Vojske Jugoslavije.
Prema podacima Instituta za ratne zločine na Kosovu, 1.577 osoba se i dalje vodi kao nestalo iz rata 1998-1999, dok je ukupno dokumentovano 12.230 žrtava rata.
Kosovo je više puta tražilo saradnju Srbije kako bi se rasvetlile sudbine nestalih lica i pristup vojnim arhivama koji bi, prema navodima vlasti, mogli pomoći u identifikaciji lokacija mogućih masovnih grobnica.