Lider vladajućeg Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti (Albin) i lider opozicione Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) sastali su se u sredu u novom pokušaju da postignu dogovor o izboru novog predsednika zemlje, čime bi se okončala skoro dvogodišnja institucionalna kriza.
Dolazeći na sastanak, Kurti, koji je premijer u tehničkom mandatu, rekao je da "uvek očekuje najbolje" i da ulaže napore kako bi se postigao dogovor i izbegli vanredni parlamentarni izbori.
Prethodno je u sredu funkcioner Samoopredeljenja i zamenik premijera Glauk Konjufca rekao da ta partija ima imena za predsednika, ali nije želeo da ih otkrije.
Kurti takođe nije odgovorio na pitanja o mogućim imenima sledećeg predsednika, rekavši da želi da sačuva "poverljivost razgovora" s Abdidžikuom.
Zbog neslaganja među parlamentarnim partijama oko naslednika Vjose Osmani – čiji je predsednički mandat istekao u aprilu – Kosovo je u junu održalo prevremene izbore.
Sada rizikuje održavanje još jednih izbora, koji bi bili četvrti u dve godine, ako novi predsednik ne bude izabran do početka septembra.
Čitajte:
Šta ako Kosovo ne izabere predsednika do 4. oktobra?Pokret Samoopredeljenje i DSK, posle neuspešnih razgovora o saradnji vlade, održali su sastanak na kojem su razgovarali o profilu sledećeg predsednika i rekli da nameravaju da na narednom sastanku izađu s konkretnim imenima.
DSK je takođe dan ranije saopštio da će uskoro izneti konkretna imena za predsednika.
Dosad je u medijima kružilo nekoliko imena za funkciju predsednika.
U javnosti su pominjana imena profesora Ibrahima Beriše (Berisha) i bivšeg potpredsednika Skupštine Kosova iz 1990. godine, Iljaza Ramaja (Ilaz), ali su obojica demantovala da učestvuju u procesu. Pominjalo se i ime bivšeg predsednika Kosova Fatmira Sejdiua.
U međuvremenu, bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj (Ramush) predložio je bivšeg predsednika Hašima Tačija (Hashm Thaci) za novog predsednika.
Tači je u pritvoru u Hagu gde čeka presudu – koja će biti objavljena 16. septembra – u predmetu protiv njega i bivših predsednika parlamenta Kadrija Veseljija (Veseli) i Jakupa Krasnićija (Krasniqi) i bivšeg poslanika Redžepa Seljimija (Rexhe Selimi) za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Bivši šef misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Vilijam Voker (William Walker) predložio je da predsednik bude Faton Bisljimi (Bislimi) iz redova DSK.
Vršiteljka dužnosti predsednika Aljbuljena Hadžiju (Albulena Hahxiu), prema Ustavu, može da obavlja tu funkciju samo šest meseci, odnosno do 4. oktobra.
Čitajte:
Kosovo rizikuje trajni višemilionski gubitak iz EU zbog institucionalne krizeNajviši pravni akt u zemlji nije predvideo šta se dešava u slučaju da taj period prođe a zemlja ne dobije novog predsednika.
Pitanje predsednika je takođe bila najosetljivija tačka u neuspešnim pregovorima Samoopredeljenja i DSK o zajedničkoj vladi.
Sada, Samoopredeljenje traži konsenzualnog predsednika, dok DSK takođe zahteva da novi šef države ne bude povezan ni s jednom partijom.
Kurtijeva stranka je na poslednjim izborima osvojila 53 mandata i, zajedno sa strankama nevećinskih zajednica, ima dovoljno glasova da konstituiše Skupštinu i napravi novu Vladu.
Međutim, da bi glasanje za predsednika Kosova bilo validno prisustvo neophodno je da 80 poslanika bude u Skupštini koja ima 120 mesta.
Eventualnim sporazumom po pitanju predsednika Samoopredeljenja i DSK-a, koji ima 18 poslanika, došlo bi se do 81 glasa, što je dovoljno za glasanje za novog predsednika.