Dva slučaja špijunaže na Kosovu ukazuju na interesovanje srpske Bezbednosno-informativne agencije (BIA) za osobe povezane sa radikalnim islamističkim krugovima – od prikupljanja informacija do, prema kosovskom tužilaštvu, identifikovanja mogućih meta za regrutovanje.
Dok stručnjaci navode da takve aktivnosti mogu imati legitimnu bezbednosnu i antiterorističku svrhu, upozoravaju i da bi mogle biti deo šire strategije Beograda za izgradnju obaveštajnih mreža i političkog uticaja na Kosovu.
Čitajte:
Špijunaža za BIA-u: Šta je navodno otkrio Fehim Sali?Kosovske vlasti su 13. avgusta uhapsile Fehima Saljija (Fehim Sali) zbog sumnje da je počinio krivično delo špijunaža, za koje je predviđena kazna od najmanje pet godina zatvora.
U zahtevu Specijalnog tužilaštva za određivanje pritvora, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, navodi se da je Salji, osim što je službeniku BIA-e pružao informacije o političkoj situaciji na Kosovu, identifikovao i pripadnike Kosovske obaveštajne službe.
Prema istom dokumentu, dostavljao je i informacije o osobama koje "pripadaju sekti vehabija" i drugim osobama "koje je kasnije predlagao službeniku BIA-e kao moguće mete za kontakt i regrutovanje".
Tužilaštvo je navelo da među dokazima ima transkripte razgovora "iz kojih proizlazi da je osumnjičeni uspostavljao i održavao kontakte sa zvaničnikom BIA-e i pružao relevantne informacije i različite vidove pomoći prilikom regrutacije drugih lica".
Salji, koji je i državljanin Srbije, putovao je u Srbiju. Prilikom pretresa kod njega su pronađena četiri telefona i 40.000 evra.
"Takođe, osnovana sumnja potvrđena je i izjavom samog okrivljenog, koji je detaljno opisao svoje inkriminišuće radnje, navodeći načine i mesta sastanaka, komunikacije i dostavljanja informacija, kao i pružanja pomoći srpskoj BIA-i", stoji u zahtevu Tužilaštva za određivanje pritvora u trajanju od 30 dana, koji je sud usvojio.
RSE se po pitanju ovih optužbi obratio Bezbednosno informativnoj agenciji Srbije, ali odgovor nije stigao.
Ovaj slučaj nije izolovan. U junu ove godine, Osnovni sud u Prištini osudio je Hisrija Seljimija (Hysri Selimi) na šest godina zatvora zbog špijunaže u korist srpske BIA-e, za koju je, prema optužnici, radio više od 15 godina.
Seljimi je krajem 2015. godine otputovao u Siriju i pridružio se takozvanoj Islamskoj državi, a po povratku na Kosovo služio je zatvorsku kaznu zbog učešća u terorističkim organizacijama.
Tužilaštvo je tvrdilo da je BIA-i dostavljao podatke o broju Albanaca koji su se pridružili Islamskoj državi, njihovoj organizaciji i delovanju u Siriji, kao i druge informacije nakon povratka na Kosovo.
Prema optužnici, za te podatke je od BIA-e dobijao do 700 evra mesečno. Seljimi je negirao optužbe i izjasnio se da nije kriv.
Dok Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) ocenjuje da bi se prikupljanje podataka o radikalizovanim grupama moglo objasniti bezbednosnim interesima Srbije, stručnjak za bezbednost i spoljnu politiku sa sedištem u Vašingtona, Adrian Štuni (Adrian Shtuni), smatra da se ovo pitanje ipak treba posmatrati u širem kontekstu delovanja srpskih službi na Kosovu.
Štuni, saradnik Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma, u izjavi za RSE ocenjuje da obaveštajni podaci o ekstremističkim islamističkim mrežama i trendovima radikalizacije imaju jasnu vrednost za borbu protiv terorizma i praćenje pretnji, ali da slučajevi Saljija i Seljimija – posmatrani zajedno sa širim prioritetima Srbije na Kosovu – "ukazuju na ciljeve koji to prevazilaze".
"Srpska BIA i povezane službe Kosovo posmatraju kao ključno pitanje nacionalne bezbednosti, a ne kao uobičajenu metu strane obaveštajne službe", pojašnjava Štuni.
Čitajte:
U senci džamija, salafisti na Kosovu optuženi za radikalizamU tom kontekstu dodaje da operacije povezane sa Saljijem i Seljimijem treba posmatrati i kao deo širih prioriteta usmerenih na "očuvanje politike nepriznavanja (Kosova), izgradnju i proširivanje poluga uticaja na Kosovu i ograničavanje konsolidacije Kosova kao suverene države".
Predrag Petrović iz BCBP-a pak smatra da Srbija "prenaglašava" značaj mogućnosti nasilnog terorizma i ekstremizma koji potiče od selafijskih zajednica kako bi zapadnim zemljama pokazala da u zemljama regiona postoji opasnost od destabilizacije, ali i da ona nije isključena i po samu Evropu.
"Na neki način kao da igraju na kartu straha koji još uvek vlada po tom pitanju", kaže Petrović za RSE.
Da li BIA pokušava da ojača selefijske mreže na Kosovu?
Unutar kosovskog tužilaštva kažu za RSE da srpska obaveštajna služba "aktivno radi na stvaranju negativnije slike o Kosovu" i da je jedan od načina za to "jačanje selefijskih/vehabističkih mreža i podsticanje formiranja većih grupa".
"Cilj je da se pojača određeni narativ i predstavi međunarodnoj zajednici, uz tvrdnju da na Kosovu postoje vehabističke mreže i da zbog toga zemlja nije sposobna da samostalno funkcioniše kao demokratska država", navode iz tužilaštva.
Adrian Štuni kaže da treba napraviti jasnu razliku između prikupljanja obaveštajnih podataka i praćenja trendova unutar radikalizovanih zajednica, s jedne strane, i identifikovanja i predlaganja potencijalnih regruta radi širenja agentske mreže, s druge.
"To je šira slika, koja je u skladu sa načinom na koji države sa nerešenim teritorijalnim sporovima obično usmeravaju rad svojih obaveštajnih službi", poručuje on.
Štuni podseća da su u periodu od 2024. do 2026. godine kosovski organi uhapsili različite profile ljudi pod sumnjom da sarađuju sa srpskom obaveštajnom službom, odnosno da su bili angažovani za prikupljanje operativnih podataka policije, identifikovanje zvaničnika kosovske obaveštajne agencije, uticanje na narative u vezi sa događajima iz ratnog perioda, prikupljanje političkih i situacionih informacija i kompromitovanje institucija.
Među osobama koje se terete za špijunažu pred kosovskim pravosudnim organima su i Bojan Jevtić, poručnik kosovske granične policije i Jelena Đukanović, koja je bila zaposlena u OEBS-u na Kosovu.
Zašto su selefijske mreže zanimljive BIA-i?
Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) kaže da su dva "glavna jezgra" na Zapadnom Balkanu za razvijanje ekstremnog islamizma na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, te da interesovanje srpske obaveštajne agencije za ovu pojavu nije novina.
"Cilj je da preko osoba koje ste zavrbovali ostvarite uvid u njihove aktivnosti a opet kako bi mogli da predupređujete rizike i pretnje po samu bezbednost Srbije jer je vehabijska zajednica označena kao ona iz koje je moguće da poteknu nasilni ekstremisti, pa čak i teroristi".
Drugi interes srpske obaveštajne službe za prikupljanje podataka o islamističkim mrežama je, prema oceni Petrovića, da informacije podeli sa zapadnim službama bezbednosti kojima je to pitanje "visoko na lestvici prioriteta".
"Selefijske ili vehabijske zajednice su pod budnim okom tih službi bezbednosti. Na taj način srpska služba bezbednosti se postavlja kao neko ko je relevantan partner u razmeni informacija i neko ko može da ima važne informacije sa terena", kaže Petrović.
Štuni, s druge strane, ocenjuje da regrutovanje unutar radikalnih islamističkih mreža od strane Srbije, može da ukaže i na pokušaj "instrumentalizacije za ostvarivanje ciljeva Srbije ili obaveštajne službe, što prevazilazi pasivno praćenje bezbednosnih dešavanja".
"Održavanje agentskih mreža unutar osetljivih društvenih i verskih krugova stvara mogućnosti za budući uticaj, destabilizaciju ili iskorišćavanje kriznih situacija. Kao što je već objašnjeno, to je u skladu sa dugotrajnijim obrascima delovanja srpskih obaveštajnih službi na Kosovu, usmerenim na ograničavanje pune konsolidacije vlasti Prištine i stvaranje ili iskorišćavanje nestabilnosti kada to služi širim interesima", kaže on.
Podvlači da bi potencijalna infiltracija islamističkih radikalnih mreža na Kosovu od strane srpske BIA-e imala posledice po unutrašnju bezbednost Kosova, međuetničke odnose i "već krhke odnose između Kosova i Srbije".
Saradnja na tekstu: Doruntina Baliu