Kina je najoštrije osudila saopštenje ministara spoljnih poslova grupe sedam zapadnih najrazvijenijih zemalja - G7 koji su kritikovali njenu politiku u oblasti ljudskih prava i represiju u Hongkongu.
"Ministri G7 su izneli neosnovane optužbe protiv Kine i grubo se umešali u njene unutrašnje stvari", izjavio je u četvrtak, 6. maja, novinarima portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin.
Poručio je zemljama G7 da se "bave svojim problemima".
Vaš browser nepodržava HTML5
Čitamo vam: Sastanak G7 opet uživo
Ministri sedam najrazvijenijih zapadnih zemalja su kritikovali Kinu i Rusiju na sastanku u Londonu, nazvavši Moskvu zlonamernom, a Peking nasilnikom, prenosi agencija Frans pres (AFP). Međutim, oštre reči nisu pratili neki konkretni potezi osim podrške Tajvanu i Ukrajini.
Članice G7 su Velika Britanija, Sjedinjene Države, Kanada, Francuska, Njemačka, Italija i Japan i njihov kombinovani bruto domaći proizvod je oko 40 hiljada milijardi dolara - nešto manje od polovine globalne ekonomije.
Osnovan 1975. kao savez najbogatijih zapadnih država suočenih s posledicama velike naftne krize, samit G7 se ove nedelje bavio onim što smatra najvećim aktuelnim pretnjama - Kinom, Rusijom i pandemijom korona virusa.
Pročitajte i ovo: Raab: G7 o mehanizamu za borbu protiv ruskih dezinformacijaMinistri spoljnih poslova su u zajedničkoj izjavi optužili Rusiju za pokušaj podrivanja demokratskih država i pretnje Ukrajini, a Kinu da je kriva zbog kršenja ljudskih prava i korišćenje svoje privredne moći za "maltretiranje" drugih zemalja.
Članice G7 su i sredinom marta sa visokim predstavnikom EU izrazile zabrinutost zbog kineske odluke o izbornom sistemu u Hongkongu i optužili Peking da želi suštinski da naruši demokratske elemente izbornog sistema u Hongkongu.
Kina je odbacila takve tvrdnje.
Pročitajte i ovo: Kina ograničava izbor parlamentaraca u Hong KonguKineski parlament odobrio je u 11. marta nacrt odluke o promeni izbornog sistema Hongkonga, kojim se dodatno smanjenje demokratska zastupljenost u gradskim institucijama i uvodi mehanizam za proveru lojalnosti Pekingu.
Mere su deo napora Pekinga da učvrsti svoj sve autoritarniji uticaj nad azijskim finansijskim čvorištem nakon nametanja zakona o nacionalnoj bezbednosti u junu 2020. godine, koji kritičari vide kao sredstvo za suzbijanje neslaganja.