Tokajevljeva inicijativa za Rusiju: Trojanski konj za turkijski svet?

Predlog kazahstanskog predsednika Kasim-Žomarta Tokajeva da se Rusiji odobri status posmatrača u Organizaciji turkijskih zemalja (OTZ) iznenadio je mnoge, osim možda Moskvu.

Predlog otvara suštinsko pitanje: može li država koja ne ispunjava tehničke uslove za takav status i koja uz to ograničava prava i autonomiju sopstvenih turkijskih naroda, polagati pravo na mesto u organizaciji koja okuplja nezavisne turkijske države?

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov brzo je pozdravio predlog, rekavši da bi učešće Rusije bilo "potpuno razumljivo i prikladno".

Međutim, to učešće bi trebalo da bude učešće Ruske Federacije "kao celine", a ne pojedinačnih ruskih regiona, što je aluzija na ruske republike u kojima se govore turkijski jezici, poput Tatarstana i Baškortostana.

Tokajevljev predlog i Peskovljev odgovor izazvali su raspravu širom OTZ-a o tome da li Rusija ispunjava uslove za status posmatrača.

Halil Akindži, prvi generalni sekretar OTZ-a i penzionisani turski diplomata, rekao je za RSE da je Tokajevljeva inicijativa odstupila od utvrđene diplomatske prakse organizacije.

"Obično se takva pitanja nikada ne iznose na sastanku na visokom nivou bez prethodnih razgovora. Postoje odbori, postoje odbori ministarstava spoljnih poslova, zatim se o tome raspravlja, pa se tek onda iznosi pred šefove država. Dakle, to je bilo iznenađenje za sve", rekao je Akindži.

Čitajte:

Kontroverzni komentari o 'ruskom poklonu' izazvali mješovite osjećaje u sjevernom Kazahstanu

Akindži je rekao da veruje da bi Tokajevljev predlog mogao biti povezan s posebnim odnosom Kazahstana i Rusije i njegovom potrebom da održava miroljubive odnose s moćnim susedom. Ovo balansiranje je posebno delikatno u severnim regionima Kazahstana u kojima živi znatan broj etničkih Rusa i koji su povremeno bili predmet teritorijalnih pretenzija ruskih nacionalista.

"Zato je bolje biti u dobrim odnosima s Rusijom", rekao je Akindži. "Opet, Rusija je velika sila, i dalje velika sila. A velike sile želite za prijatelje, a ne za neprijatelje".

'Pravila se ne mogu menjati'

Posle predloga, Kuršad Zorlu, zamenik predsednika vladajuće turske Stranke pravde i razvoja (AKP) i zadužen za odnose s turkijskim državama, izneo je stav Ankare.

U izjavi za tursku državnu novinsku agenciju Anadolija, Zorlu je rekao da je to pitanje "osetljivo" i naglasio važnost održavanja kulturnog dijaloga s Rusijom, s obzirom na milione ljudi turkijskog porekla koji tamo žive. On je, međutim, ukazao da Rusija ne ispunjava kriterijume OTZ-a za status posmatrača, navodeći pravila usvojena na samitu organizacije u Istanbulu 2021.

"Samo države koje su neki od turkijskih jezika ili srodnih jezika usvojile kao državni ili službeni jezik – to jest, kao jezik službene prepiske u celoj zemlji, a ne samo u nekom određenom regionu – mogu podneti zahtev za status posmatrača u Organizaciji turkijskih zemalja", rekao je on.

Akindži je takođe naglasio da je zajednički jezik na državnom nivou osnivački princip OTZ-a.

"Ovo je porodični klub. Primate samo svoje rođake", rekao je on. "A jedini objektivan kriterijum za rođake je jezik."

Turska želi uvesti promjenu u Centralnoj Aziji kojoj se Rusija protivi

"Još jedna stvar. Organizacija turkijskih zemalja osnovana je na principu članstva nezavisnih i suverenih zemalja", dodao je Akindži. "Mi ne okupljamo ljude – mi okupljamo države. Nezavisne države zajedno. Ta pravila se ne mogu menjati".

Prema oba uslova, Rusija ne bi ispunjavala kriterijume za status posmatrača, pošto turkijski jezici poput tatarskog i baškirskog imaju službeni status u pojedinim republikama, a ne u celoj Ruskoj Federaciji.

Ipak, Zorlu je predložio alternativu: sastanke na visokom nivou s trećim zemljama, uz učešće ministara spoljnih poslova ili šefova država, u okviru formata OTZ+, uspostavljenog 2025. radi olakšavanja saradnje sa zemljama izvan organizacije bez davanja članstva ili statusa posmatrača. Takvi sastanci zahtevaju jednoglasno odobrenje država članica OTZ-a.

Zorlu je dodao i da bi, ako Kremlj želi da produbi odnose s OTZ-om, trebalo da razmotri obnavljanje saradnje s Međunarodnom organizacijom turkijske kulture (TURKSOY).

Napori Moskve da 'čvrsto drži uzde'

TURKSOY, osnovan u Ankari 1993, bio je jedna od najranijih inicijativa Turske za institucionalizaciju kulturne saradnje s novim nezavisnim turkijskim državama bivšeg Sovjetskog Saveza. Često se opisuje kao "UNESKO turkijskog sveta" i promoviše zajedničke jezike, nasleđe i tradicije.

Posle osnivanja OTZ-a 2009, TURKSOY je postao jedna od njegovih pridruženih institucija.

Šest republika unutar Ruske Federacije – Tatarstan, Baškortostan, Altaj, Saha (Jakutija), Tuva i Hakasija – potom se pridružilo TURKSOY-u kao posmatrači.

Međutim, posle rusko-turske diplomatske krize u novembru 2015, koja je izbila kada je Turska oborila ruski avion Su-24 blizu sirijsko-turske granice, Moskva je naložila da svih šest republika obustave kontakte s tom organizacijom.

Stručnjaci koje je intervjuisao Tatarsko-baškirski servis RSE postavili su pitanje zašto Moskva sada traži bliže veze s OTZ-om, dok istovremeno nastavlja da ograničava međunarodne kulturne kontakte sopstvenih turkijskih zajednica.

Čitajte:

Kazahstan i Uzbekistan odbijaju ruske pokušaje izgradnje koalicije u 'testu suvereniteta'

Jedan tatarski analitičar, koji je govorio uz uslov da mu se ne navodi ime usled bojazni od mogućih posledica od ruskih vlasti, opisao je ono što vidi kao namerne napore Moskve da spreči direktne veze između Turske i ruskih turkijskih republika.

"Ruske vlasti nikada nisu blagonaklono gledale na saradnju Turske s Tatarstanom ili Baškortostanom", rekao je on. "Plaše se da ove veze ne ojačaju. Turci mogu da sarađuju s Moskvom, Sankt Peterburgom i Jekaterinburgom, ali ne bi trebalo da idu u (glavni grad Tatarstana) Kazanj i (glavni grad Baškortostana) Ufu. To je ono što vlasti zaista žele".

On je dodao da Moskva i kulturnu i obrazovnu saradnju vidi kao pretnju, plašeći se da bi bliže veze s Turskom mogle ojačati Tatare i Baškire.

"Bilo im je zgodno da iskoriste izmišljeni povod za obustavu aktivnosti organizacije TURKSOY", rekao je analitičar. "Njen rad je mogao biti nastavljen u bilo kom trenutku od 2015, ali Moskvi treba da čvrsto drži uzde u rukama. Danas je Rusija izolovana i nema mnogo zemalja koje žele da se angažuju ili sarađuju s njom".

'Specijalna operacija Kremlja'

U saopštenju izdatom kao odgovor na Tokajevljev predlog, predstavnici baškirskih, tatarskih i sahanskih organizacija koje pripadaju Ligi slobodnih naroda – koaliciji pokreta koji se zalažu za nezavisnost etničkih republika i drugih regiona unutar Rusije – pozvali su države članice OTZ-a da odbace učešće Rusije, bilo kao posmatrača ili kroz format OTZ+. Saopštenje su podržali i predstavnici čuvaških, tuvinskih i hakaskih pokreta.

"Pravo turkijskih naroda Rusije na nezavisan glas ne može biti zamenjeno pravom Moskve da govori u njihovo ime", navodi se u saopštenju.

Potpisnici su ukazali na, kako navode, ograničenja koje je postavila Moskva u pogledu obrazovanja na maternjem jeziku, progon nacionalnih aktivista i eroziju političke i kulturne autonomije u ruskim turkijskim republikama.

Refat Čubarov

Refat Čubarov, predsednik Medžlisa krimskotatarskog naroda – predstavničkog tela autohtone tatarske zajednice na Krimu, koje je Rusija zabranila kao "ekstremističku" organizaciju 2016. posle nezakonite aneksije ukrajinskog poluostrva – takođe je oštro kritikovao Tokajevljevu inicijativu. On je to opisao kao "specijalnu operaciju Kremlja".

Ukazujući na Peskovljevu podršku predlogu, Čubarov je rekao da je Tokajev izrekao upravo ono što Moskva želi. On je osudio inicijativu u kontekstu rata Rusije protiv Ukrajine i okupacije Krima, gde, kako je rekao, Moskva ubija ukrajinske državljane i uništava krimskotatarski narod u njegovoj istorijskoj domovini.

"Ubeđen sam da članice Organizacije turkijskih zemalja ne bi trebalo da podrže ovaj predlog", rekao je on.