Joška Broz osniva Komunističku partiju

Josip Joška Broz

Inicijativni Odbor za osnivanje Komunističke partije, predvođen Josipom Joškom Brozom, Titovim unukom, predao je u ponedeljak u Beogradu Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu 12.000 potpisa za osnivanje te političke stranke.

Predaju potpisa za registraciju petnaeste komunističke partije na teritoriji Srbije negodovanjem su propratili, kako su sebe predstavili, aktivisti "SKOJ-a", koji su pokličima "dole lažni komunisti" i "bando buržujska" nekoliko puta prekidali Brozovo obraćanje medijima.

Simbolično, u minut do 12, unuk Josipa Broza Tita, Joška predao je 12 hiljada potpisa svojih pristalica koji žele da vide jednu snažnu i ujedinjenu partiju komunističkih ideja, koja bi – kako veruju – vratila narodu dostojanstvo, obnovila stari sistem vrednosti i ekonomski se povezala sa zemljama bivše Jugoslavije.

"Da pomognemo mladima da se školuju, starima da se leče, penzionerima da primaju plate, a i da ujedinimo sve leve snage u Srbiji, što smo većim delom i uspeli bez obzira na to što je bilo 14 komunističkih partija. Imali smo problema sa raznim vođama tih partija",
kaže unuk nekadašnjeg doživotnog predsednika socijalističke Jugoslavije, obećavajući da će njegov lik i delo biti duboko utkani u principima novih komunista.

“Mi ćemo braniti lik i delo Josipa Broza Tita, kao i tekovine Narodno-oslobodilačke borbe, i insistirati na pomirenju naroda. Radićemo na tome da napravimo neko pomirenje, svako može biti član partije, bez obzira na veroispovest i nacionalnu opredeljenost. Nema više živih ni partizana ni četnika, dajte da pomirimo narod i krenemo u borbu za bolji život", zaključio je Broz.

Ne može se očekivati značajnija podrška

Postavlja se pitanje u kojoj meri će ideje koje nudi unuk Josipa Broza Tita biti prihvatljive za glasače u Srbiji.

Većina istraživanja javnog mnenja pokazuje da, produbljavanjem ekonomske krize, izneverenim očekivanjima i probuđenim nadama građana, raste neka vrsta rejtinga i afektivne vezanosti za Titov režim.

Ili kako to objašnajava profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković:

“Prosto, zato što se tada živelo bolje, sigurnije i izvesnije i što je, sa izuzetkom političkih i verskih sloboda, po proceni velikog broja građana, to bio bolji režim.”

Stoiljković, međutim, naglašava da se iz tog rezervoara nezadovoljstva, ipak, ne može očekivati značajnija partijska izborna podrška neokomunistima, posebno ako se ima u vidu da je i taj prostor izfragmentiran i da ljudi koji imaju tu vrstu odnosa, ne vezuju ih za Tita i njegove naslednike:

“Ja mislim da se to može kapitalizovati na jednoj simboličnoj ravni. Da je to nešto što, u ovom trenutku, ima na tom valu jugonostalgije i nostagije prema komunizmu izvesnu šansu, ali ona se sastoji u tome da se eventualno prikupe potpisi, registruje stranka, izađe na izbore i na izborima dobije rezultat koji nije dovoljan za ulazak u Parlament. Ne verujem da bi nešto posebno potrčala bilo koja od relevantnih, ozbiljnih stranaka da uzme komuniste u koaliciju, niti je to nešto što bi opravdavalo njihovu političku pozadinu”, ocenjuje Stoiljković.

*****
Mogao bi vas interesovati i ovaj tekst:
Crnogorci i Slovenci najveći jugonostalgičari