Posle nedelju dana rata, Izrael vidi napredak, ali i dug put

Skrivena u maloj ulici u centralnom delu Tel Aviva, ruševina kao posledice rata pomalo iznenađuje. U obližnjim ulicama, bašte kafića su prepune hipstera, trotari su zatrpani skuterima za iznajmljivanje, dok se deca igraju u parkovima. Međutim, skrenite iza ugla i videćete pocrnele zidove, razbijene prozore i automobile prekrivene šutom.

Ovo je gotovo jedino mesto u Tel Avivu koje nosi ožiljke rata, posle iranskog napada prve noći sukoba. Ono samo po sebi svedoči o razornoj moći balističkih raketa Teherana. Međutim, nepostojanje drugih takvih mesta podvlači sposobnost Izraela da ih obori.

To je aspekt dosadašnjeg toga rata koji ima dubok uticaj na to kako Izrael pristupa onome što će uslediti.

"Izraelsko gledište je da se, pa, stvari ovde vraćaju u normalu, manje-više. Imamo tek nekoliko sirena dnevno. Mislim, navikli smo na to. Možemo to da tolerišemo", rekla je bivša poslanica Ksenija Svetlova za RSE.

Dominacija izraelske protivvazdušne odbrane oblikuje ratnu strategiju

Implikacije? Za Izrael, igra na duži tok je lak izbor.

"Irancima trenutno ponestaje balističkih raketa, a posebno lansera, ali i dalje imaju dronove. Dronovi ne mogu mnogo da naškode Izraelu. Znamo kako da ih presretnemo", rekla je Svetlova, sada izvršna direktorka nevladine organizacije ROPES - Regionalna organizacija za mir, ekonomiju i bezbednost (Regional Organization for Peace, Economics, and Security).

Ksenija Svetlova, izvršna direktorka nevladine organizacije Regionalna organizacija za mir, ekonomiju i bezbednost

Zaista se oseća atmosfera rutine, a ne uzbune, dok se ljudi ovde spuštaju u podzemna skloništa kad god se oglase upozorenja na njihovim telefonskim aplikacijama.

Kapacitet Izraela da presretne dolazeće dronove i rakete merljiv je brojem civilnih žrtava, sa 12 fatalnih slučajeva posle nedelju dana sukoba. Dotle su izraelske i američke snage obezglavile iransko rukovodstvo i izgleda da su masovno smanjile vojne kapacitete Teherana.

"Udaramo po neprijatelju, njegovom rukovodstvu, njegovom represivnom režimu i različitim metama", rekao je izraelski premijer Benjamin Netanjahu 6. marta, tokom posete Beršebi, gde je oko 20 ljudi povređeno u iranskom napadu ranije ove nedelje.

Optimističan ton u njegovim komentarima o napredovanju rata podudara se s izrazima odlučnosti na ulicama: izraelske i američke zastave mogu se videti svuda, kao i bilbordi s prikazom lava koji riče, što je kodno ime kojim vojska te zemlje naziva operaciju koju Vašington naziva Epski bes.

Netanjahu se dugo zalaže za promenu režima u Iranu, kao i na uništenje njegovih nuklearnih i raketnih programa. On je rekao da je cilj ove operacije da se "potpuno slomi režim terora".

Ankete javnog mnjenja pokazuju da Izraelci u ogromnoj većini podržavaju rat. Dugogodišnji Netanjahuovi kritičari takođe.

Veteran u politici, opozicionar Avigdor Liberman rekao je za RSE da rat ide "vrlo dobro", ali da je "konačni rezultat" ključno pitanje. To, rekao je, mora biti "rušenje ovog režima".

Izraelski opozicioni političar Avigdor Liberman razgovara sa novinarom RSE Rejom Ferlongom u Tel Avivu.

Liberman, koji je bio ministar odbrane, spoljnih poslova i finansija u raznim vladama, rekao je da je uveren da se to može postići, ali nije objasnio kako.

Prema njegovim rečima, "najgori slučaj" bi bio da Iran upadne u "haos".

"To je zaista ogromno pitanje zato što ono što smo videli u Libiji, Iraku, Siriji, to je pravo previranje. Ali od svih alternativa... najgora alternativa je ako (klerikalne vlasti) nastave da vladaju Iranom", rekao je on.

Međutim, general-major u rezervi Jakov Amidror, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Netanjahua, koji se sukobio s njim oko politike na Zapadnoj obali, sugerisao je da priča o promeni režima možda nije ozbiljna.

"Cilj rata je veoma jak sporazum" između Izraela i Sjedinjenih Država, rekao je on na događaju koji je ove nedelje održao Jerusalimski institut za strategiju i bezbednost (JSIS).

"Prvo, da se potpuno eliminiše svaka sposobnost koja je povezana ili s raketama ili s nuklearnim projektom. Svako ko je bio tamo, svaka zgrada koja je bila povezana, svako mesto koje je bilo povezano, svaki potrebni kapacitet, sve treba da bude potpuno uništeno... Mislim da obe strane razumeju da je promena režima nešto što se ne može garantovati", rekao je on.

S obzirom na to, dodao je, glavni cilj je jednostavno da se nanese što veća šteta.

"Ono što bi trebalo da se osigura operacijom, ratom, jeste da će svaki režim, ovaj ili neki drugi, biti veoma, veoma slab", rekao je Amidror.

Čitajte: Dana Stroul: SAD i Izrael ostvaruju vojne uspjehe u Iranu, ali politički kraj ostaje neizvjestan

Izraelska vlada takođe nije detaljno objasnila kako se može doći do promene režima. Poslednjih dana spekulisalo se da iračke kurdske milicije prelaze granicu i podstiču ustanak.

Svetlova, koja je kao poslanica u Knesetu bila blisko angažovana u odnosima s kurdskim grupama, rekla je da one bile "skeptične" prema toj ideji, barem kratkoročno.

Što nas vraća na igru na duže staze. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) 6. marta je dao vremenski okvir od četiri do šest nedelja da se ostvari "bezuslovna predaja" Irana.

Izraelska vlada se nada da će "rat, pre svega, trajati dovoljno dugo" da dovoljno oslabi odbrambene i bezbednosne kapacitete Irana, rekla je Svetlova.

"Na kraju dana, možda će doći do početka građanskog rata u Iranu, između raznih manjinskih milicija, snaga Basidž (milicije), IRGC-a (Korpusa islamske revolucionarne garde) naravno, iranski protesti će se nastaviti i onda će režim morati da se bori na više frontova, a ne samo na jednom... Mislim da je to nada", dodala je ona.