Iran i tri članice regionalnog pakta o uzajamnoj odbrani dogovorili su se da nastave razgovore posle prvog sastanka održanog u Teheranu, izvestila je iranska državna televizija.
Iranski zvaničnici sastali su se u ponedeljak s predstavnicima Saudijske Arabije, Pakistana i Turske – potpisnicama "Odbrambenog saveza iz Meke" – kako bi došlo do smanjenja tenzija u regionu.
Strane su "dogovorile da nastave razgovore u cilju jačanja saradnje... uključujući pitanja regionalnog mira i bezbednosti", navela je državna televizija.
Sastanak je održan pošto je sukob između SAD i Irana, uz sve učestalije napade Huta svrstanih uz Iran na Saudijsku Arabiju, izazivao ozbiljne potrese u regionu i poremetio globalne tokove nafte i druge robe.
'Pokušaj u poslednjem trenutku'
Uoči sastanka, jedan visoki bezbednosni zvaničnik iz Islamabada rekao je za RSE da je jedan od glavnih ciljeva bio pokušaj da se Iran ubedi da iskoristi svoj uticaj na Hute kako bi se zaustavili napadi na Saudijsku Arabiju. Zvaničnik je rekao da su članice saveza bile spremne da, kao sredstvo pritiska, pokrenu pitanje moguće bliže bezbednosne saradnje Saudijske Arabije i Izraela.
"Ključno pitanje glasi: zašto bi Iran na to pristao? Odgovor je da bi Saudijska Arabija mogla zatražiti podršku od Izraela, što bi potencijalno zahtevalo da pristupi Abrahamovim sporazumima", rekao je ovaj zvaničnik.
Ti sporazumi potpisani 2020. doveli su do normalizacije odnosa između Izraela i nekoliko arapskih država, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate i Bahrein.
"S obzirom na to da Turska već ima diplomatske odnose s Izraelom, ova trojka bi mogla da taj scenario stavi na sto ako Teheran odbije da obuzda Hute", rekao je zvaničnik. Iako bi Iran mogao da popusti i iskoristi svoj uticaj na Hute, zvaničnik je dodao da je malo verovatno da će režim ublažiti svoj stav kada je reč o pregovorima sa SAD o samom sukobu.
Azaz Sajed, analitičar iz Islamabada, izjavio je da je sukob između SAD i Irana bio jedna od ključnih tema sastanka, posebno u svetlu strahovanja da se Vašington priprema za obnovu vojnih napada na Iran.
Moćni načelnik pakistanske vojske Asim Munir boravio je prošle nedelje u Teheranu, gde je, prema izveštajima, uputio "poslednje upozorenje" iranskoj vladi.
"Ovo je izgleda bio poslednji pokušaj da se Iranci ubede" da prihvate pregovaračko rešenje sa SAD, rekao je Sajed za RSE.
Čitajte:
Vreme iskušenja za partnere iz sporazuma iz Meke dok Huti bliski Iranu izvode napade"Tri partnera će, naravno, tražiti okončanje napada Huta, ali ključna poruka odnosi se na postizanje šireg sporazuma", dodao je on.
Viši analitičar u Međunarodnoj kriznoj grupi Hamidreza Azizi iz Belgije rekao je da je sastanak u Teheranu bio pokušaj u poslednjem trenutku da se spreči nova eskalacija.
"Čini se da je trenutni prioritet pronalaženje načina da se spreči ponovno izbijanje rata između Irana i Sjedinjenih Država", rekao je Azizi za RSE.
Azizi je rekao da je sastanak u ponedeljak u suštini bio nastavak diplomatskih napora koji su u toku, a sam tajming ukazuje na to da su zemlje u regionu sve zabrinutije da za te napore ponestaje vremena.
Huti, saveznici Teherana koji prevashodno deluju iz Jemena, intenzivirali su raketne napade na Saudijsku Arabiju, gađajući aerodrome i naftnu infrastrukturu, u vreme kada je protok energenata na Bliskom istoku već ograničen usled zatvaranja Ormuskog moreuza kroz koji inače prolazi oko petina svetskih količina nafte i gasa.
Ranije ovog meseca, Huti pobunjenici napali su Međunarodni aerodrom "Kralj Kalid" u Rijadu, pri čemu je poginulo 13 ljudi, a više od 300 je ranjeno. Pobunjenici su takođe upozorili avio-kompanije da ne koriste vazdušni prostor Saudijske Arabije.
Kao odgovor na to, Saudijska Arabija je izvela napade na položaje Huta u Jemenu.
Ovi sukobi su bacili svetlo na složene diplomatske odnose između država na Bliskom istoku.
Savezom iz Meke uspostavljen je sistem kolektivne bezbednosti, po uzoru na Član 5 NATO-a, prema kojem se "svaki oružani napad na bilo koju od tri države smatra napadom na sve njih".
Tenzije između Irana i Pakistana
Sastanak je održan i u vreme pojačanih tenzija između Irana i Pakistana, pošto je Islamabad zatvorio dva granična prelaza između svoje pokrajine Balučistan i iranske pokrajine Sistan-Balučistan.
Pakistan je takođe uveo izmene u proceduru za E-obrazac, digitalnu deklaraciju koja omogućava praćenje priliva deviznih sredstava, za iranski izvoz u tu zemlju.
Prema navodima izvora, Islamabad je takođe suspendovao dozvolu za rad avio-kompaniji Mahan Air, za koju se veruje da je povezana s iranskom Islamskom revolucionarnom gardom (IRGC). Iranske i pakistanske vlasti nisu ni potvrdile ni demantovale te navode.
Čitajte:
Militantni pejzaž u iransko-pakistanskoj pograničnoj regijiKao odgovor na to, iranska strana je obustavila izvoz tečnog naftnog gasa u Pakistan, što je dovelo do višestrukog rasta cena gasa za domaćinstva i komercijalne potrošače. Pakistan iz Irana svakodnevno uvozi oko 7.000 tona tečnog naftnog gasa.
"Poseta takođe podvlači ključnu ulogu država potpisnica pakta iz Meke u unapređenju regionalne bezbednosti i stabilnosti, kao i njihovu posvećenost saradnji sa svim državama u regionu radi ostvarivanja tog cilja", naveo je u objavi na društvenim mrežama Rajed Krimli, zamenik saudijskog ministra za javnu diplomatiju.
Komentarišući zatvaranje graničnih prelaza između Irana i Pakistana, iranski ambasador u Islamabadu Reza Amiri Mogadam naveo je na društvenim mrežama da su u toku konsultacije s pakistanskom stranom kako bi se rešilo pitanje prekogranične trgovine.
Mogadam je naveo da je nekoliko stotina kamiona koji prevoze tečni naftni gas prešlo granicu na prelazu Rimdan i ušlo u Gabd, na pakistanskoj strani. Međutim, iako su tamo već nekoliko nedelja, ti kamioni još nisu istovareni niti su prošli carinsku proceduru, što dodatno otežava kretanje robe i nesmetano odvijanje bilateralne trgovine.
Značajan korak
Rabija Ahtar, profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Lahoru, izjavila je da je primarna briga tri partnera bila da spreče dalju eskalaciju trenutne konfrontacije.
"Niko za tim stolom nema stvarne koristi od još jednog regionalnog rata", rekla je Ahtar za RSE i dodala da bi, ako učesnici uspeju da postignu određeni stepen razumevanja o uzdržanosti – posebno kada je reč o bezbednosti Saudijske Arabije, Hutima i daljoj eskalaciji odnosa sa Iranom – to samo po sebi predstavljalo značajan ishod.
"Dakle, ja bih ovo posmatrala pre kao pokušaj upravljanja regionalnom krizom, nego kao stvaranje nove bezbednosne arhitekture. A u trenutnim okolnostima, čak bi i to bilo veoma značajno", ocenila je Ahtar.
Azizi, iz Međunarodne krizne grupe, naveo je da bi sastanak mogao pomoći u smanjenju tenzija, bar privremeno, održavanjem otvorenih kanala komunikacije.
"Ipak, glavni problem ostaje nerešen: Iran zahteva verodostojne bezbednosne garancije protiv ponovnih napada, dok regionalni posrednici imaju ograničen uticaj na odluke Vašingtona".