Godinu dana posle pada Asada: Strateški kolaps Irana u Siriji

Pad dugogodišnjeg sirijskog predsednika Bašara el Asada prošle godine osetio se širom Bliskog istoka – a ponajviše u Iranu, njegovom najbližem savezniku.

Asadov pad bio je veliki udarac za Iran, koji je koristio Siriju da širi svoj uticaj u regionu i usmeri oružje naoružanim grupama koje se bore protiv Izraela, glavnog rivala Teherana.

Godinu dana od Asadovog svrgavanja, Iran se i dalje suočava s posledicama svog strateškog poraza u Siriji. Islamska Republika je pokušala da obnovi svoj uticaj u Siriji, ali stručnjaci kažu da verovatno nema puta da se tamo vrati.

S Asadovim padom, Iran je izgubio svoju jedinu "isturenu bazu" u Sredozemnom moru i video je kako milijarde koje je potrošio na podupiranje Damaska nestaju u dimu, rekao je Rami Abdulrahman, direktor Sirijske opservatorije za ljudska prava sa sedištem u Velikoj Britaniji.

"Drugim rečima, Iran se, nakon što je proširio svoj domet u regionu, vratio svojim prirodnim granicama", rekao je Abdulrahman za Radio Farda (Iranski servis RSE).

Posle izbijanja građanskog rata u Siriji, Iran je potrošio, kako se procenjuje, 30 do 50 milijardi dolara za podršku Asadove vlade od 2011. do 2020. godine.

Teheran je takođe obučavao, naoružavao i slao desetine hiljada šiitskih boraca iz celog regiona da brane Asada. Teheran je u Siriju takođe poslao stotine pripadnika svog vojnog osoblja.

Čitajte: Sirija isključuje Iran, okreće se regionalnim silama

Ti angažmani su podvukli značaj Sirije za Teheran. Pod Asadom, Sirija je bila kamen temeljac iranske "ose otpora", labave mreže njegovih proksija i partnera u regionu.

Sirija je bila jedina druga država u tom savezu, koji takođe uključuje libanski Hezbolah, najvažnijeg i najmoćnijeg proksija Teherana. Sirija je služila kao glavna ruta snabdevanja Hezbolaha – koridor koji je zatvoren Asadovim odlaskom.

Nema lakog puta do pomirenja

Ubrzo posle pada Asada, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei pozvao je Sirijce da se "ustanu" protiv novih vlasti u izjavama koje su naširoko shvaćene kao pokušaj mešanja u situaciju u Siriji.

U martu, kada je međuversko nasilje izbilo na zapadu Sirije, neki su optužili Teheran za podsticanje nemira, napominjući da je nekoliko šiitskih vođa milicija umešanih u sukobe obučavao Iranski korpus islamske revolucionarne garde (IRGC).

Čitajte: Može li Iran iskoristiti sektaške sukobe kako bi ponovno stekao uporište u Siriji?

Incident, rekli su stručnjaci, podvukao je pokušaje Teherana da iskoristi međuversko nasilje i navodne zločine koje su počinile snage lojalne privremenom sirijskom predsedniku Ahmedu el Šarai kako bi povratio svoje uporište u toj zemlji.

Stručnjaci kažu da će Iran verovatno razvijati lokalne milicije i proksi komandante umesto da otvoreno angažuje svoje snage.

"Dokumentovani izveštaji o postupcima Islamske Republike nisu objavljeni, ali su razni mediji objavili izveštaje o naporima Teherana da u Siriji obnovi snage lojalne njemu", rekao je Ata Mohamed-Tabriz, stručnjak za Bliski istok koji živi u Španiji.

"Takođe vidimo da Islamska Republika pokušava da sarađuje sa snagama koje se protive (Šeri) ili pokušava da pojača njihove glasove", rekao je on.

Bilo je takođe izveštaja koji sugerišu da Iran traži od Rusije, koja je uspela da razvije veze sa Šarom, pomoć u uspostavljanju odnosa s novom vladom.

Čitajte: Šta podaci govore o nasilju u Siriji?

Abdulrahman, međutim, veruje da Iran nema način da se vrati.

"Ne postoji mogućnost, ni u pogledu vlade ni u pogledu oslonca u narodu, čak ni među alavitima, da se ponovo prihvati prisustvo Irana u Siriji. I među alavitima, Iran je jedna od zemalja koje su najviše kritikovane", rekao je on.

Alaviti su grana šiitskog islama kojoj pripadaju Asad i mnogi njegovi pristalice. Iran, u kome većinski žive šiiti, predstavio se kao zaštitnik te sekte.

Ipak, privremeni predsednik Sirije nije u potpunosti zatvorio vrata Teheranu, iako je Iran među samo dve zemlje čijim je građanima trenutno zabranjen ulazak u zemlju.

Govoreći o vezama s Iranom, Šara je u nedavnom intervjuu za sirijsku državnu televiziju rekao da je Teheran ostavio "duboku ranu" na Sirijcima, misleći na podršku Teherana Asadu tokom građanskog rata.

"Ali ne kažemo da će prekid odnosa između nas i Irana biti trajan. Ako dođemo do faze u kojoj se Sirija poštuje, bez mešanja u njene unutrašnje poslove i bez podsticanja tenzija među sektama, odnosi će biti uspostavljeni", rekao je on.

Čitajte: Sirija se pridružuje globalnoj koaliciji protiv 'Islamske države' nakon susreta Sharaa – Trump

Ta dinamika sada definiše parametre nove spoljne politike Sirije. Otkako se distancirao od Irana, Damasku su ukinute mnoge međunarodne sankcije, uključujući i one koje su uvele SAD i Evropska unija, otvarajući vrata stranim investicijama u ratom razorenoj zemlji.

Nova sirijska vlada je odlučna da zaštiti te dobitke, a obnavljanje veza s Teheranom zahtevalo bi fundamentalne promene u iranskoj spoljnoj politici – promene koje izgledaju malo verovatne pod sadašnjim rukovodstvom u Teheranu, rekli su stručnjaci.