Prvog dana rata Iran je ispalio stotine balističkih raketa u masovnim salvama u nameri da samom njihovom brojnošću nadvlada američke i izraelske vazdušne odbrane. Većina je presretnuta.
Međutim, od 28. februara Teheran lansira manje raketa kratkog i dugog dometa – oko nekoliko desetina dnevno u proseku. Ipak, stopa pogodaka je povećana, rekli su vojni analitičari koji analiziraju podatke iz otvorenih izvora.
Zašto?
To je delimično posledica toga što su SAD i Izrael degradirali iranske vojne kapacitete, ali i toga što Teheran čuva svoj preostali arsenal i postaje selektivniji u onome što gađa, kažu stručnjaci.
"Američki i izraelski udari su očigledno naneli značajnu štetu iranskoj infrastrukturi lansirnih sistema", rekla je Keli Grieko (Kelly Grieco), viša saradnica u Stimson centru, vašingtonskom tink-tenku. "To fizičko iscrpljivanje verovatno objašnjava značajan deo pada stope lansiranja."
- Pratite blog uživo RSE o sukobu na Bliskom istoku.
"Ipak, Iran je, čini se, takođe napravio svesnu odluku da promeni strategije", dodala je ona. "Vremenom se Iran okrenuo ka manjim, preciznijim salvama usmerenim na određene ciljeve visoke vrednosti."
Međi tim metama su ključne američke vojne instalacije i radarski sistemi na Bliskom istoku, kritična naftna i gasna infrastruktura arapskih saveznika SAD u Persijskom zalivu i industrijski i energetski objekti u Izraelu.
Ispaljujući relativno mali broj raketa, Iran izgleda postiže svoje osnovne ratne ciljeve – širenje bojnog polja, narušavanje globalne ekonomije i nametanje direktnih troškova Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim saveznicima.
'Ostalo malo raketa'
Eliminisanje velikog iranskog arsenala balističkih raketa bio je ključni cilj rata koji traje mesec dana, pri čemu su SAD i Izrael uništili nadzemne raketne lansere i zalihe te bliskoistočne zemlje, kao i njena podzemna postrojenja za skladištenje raketa.
Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) rekao je 26. marta da je Iranu "ostalo veoma malo raketa". Drugi američki zvaničnici tvrdili su da su uništeni balistički raketni kapaciteti Teherana.
Izraelski i američki zvaničnici rekli su da je više od 10.000 meta u Iranu pogođeno od početka vazdušnih udara.
Vašington je ukazao na pad od 90 odsto u iranskim lansiranjima raketa od početka rata kao dokaz svog uspeha u gotovo potpunom eliminisanju raketnog programa Teherana.
Izrael je saopštio da je najmanje 70 odsto iranskih raketnih lansera i zaliha uništeno od početka rata.
Čitajte:
Sigurnost Kosova pod prijetnjom raketa dugog dometaIpak, sirene za vazdušnu opasnost su svakodnevna pojava širom Bliskog istoka. Islamska Republika ispaljuje 20 do 30 balističkih raketa dnevno u proseku, navode vojni analitičari koji prate iranske salve raketa. Pored toga, ta zemlja nastavlja da svakog dana lansira mnoštvo jeftinih, ali smrtonosnih dronova s razornim posledicama.
To, kažu stručnjaci, sugeriše da Iran i dalje ima pristup raketnim lanserima i zalihama, uprkos snažnom američkom i izraelskom bombardovanju. Iran se takođe sve više okreće mobilnim raketnim lanserima.
Izveštaj Rojtersa (Reuters) izgleda protivreči tvrdnjama SAD i Izraela da je iranski arsenal balističkih raketa praktično uništen. Ta novinska agencija je 27. marta citirala svoje izvore da SAD mogu sa sigurnošću utvrditi samo da su uništile oko trećinu arsenala raketa Teherana.
Farzan Sabet, stručnjak za Iran na Ženevskom institutu za diplomske studije, rekao je da je Iran "investirao u masivne kapacitete raketa i dronova koji su relativno dobro raspoređeni, utvrđeni i skriveni širom prostrane teritorije i teškog terena te zemlje".
"Verovatno je da su Trampova administracija i Izrael precenili koliko su degradirali iranske kapacitete balističkih raketa i dronova", rekao je on. "SAD i Izrael su možda takođe potcenili iranski arsenal raketa i kapacitet lansera."
Procenjuje se da Iran ima samo balističke rakete kratkog dometa između 2.000 i 8.000.
"U drugim slučajevima, SAD ili Izrael napadaju ulaze u iranske podzemne 'raketne gradove', tehnički ih onesposobljavajući", dodao je Sabet. "Ali znamo da je iranska vojska vežbala kako da brzo ponovo otvori ulaze u gradove s raketama, što joj omogućava da 'vrati' ono što se računa kao izgubljene zalihe raketa i kapacitet lansirnih sistema."
Mete visoke vrednosti
Dotle, uprkos smanjenju iranskog arsenala, stopa pogađanja meta tokom rata stalno raste, navode vojni analitičari koji analiziraju podatke iz otvorenih izvora.
SAD i njihovi arapski saveznici su potrošili visokokvalitetne raketne presretače kako bi blokirali iranske baražne vatre. Izrael je bio primoran da racionalizuje svoje najmoćnije odbrambeno oružje, izvestio je Volstrit žurnal (The Wall Street Journal), čime je ranjivi na dalje iranske napade.
Američka vojska je, prema Vašington postu (The Washington Post), tokom rata ispalila više od 850 krstarećih raketa Tomahavk. Svake godine se proizvede samo nekoliko stotina, što dovodi do zabrinutosti oko snabdevanja.
Propusti u protivvazdušnoj odbrani takođe bi mogli biti rezultat propusta u detekciji, navodi onlajn portal Risponsibl stejtkraft (Responsible Statecraft) povezan s vašingtonskim tink-tenkom Kvinsi institut. Iran je pogodio radare i senzore koji čine osnovu integrisane mreže protivvazdušne odbrane koju dele SAD, Izrael i saveznici u Persijskom zalivu.
Stručnjaci kažu da je Iran takođe postao selektivniji u pogledu toga kada, gde i na šta ispaljuje svoje rakete, čuvajući svoj preostali arsenal za ciljeve visoke vrednosti.
Čitajte:
Eho iranskog rata na Zapadnom BalkanuU značajnom probijanju američke protivvazdušne odbrane, iranski napad raketama i dronovima 27. marta pogodio je vazduhoplovnu bazu Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji, ranivši najmanje 12 američkih vojnika i teško oštetivši najmanje dva aviona za dopunu gorivom KC-135.
Iranske rakete su 21. marta prvi put pogodile gradove Arad i Dimona na jugu Izraela, ranivši desetine ljudi. Gradovi se nalaze blizu ključnog izraelskog nuklearnog istraživačkog postrojenja i reaktora, jednog od najzaštićenijih postrojenja u zemlji.
"Koncentrišući svoje dronove i rakete na veliku, fiksnu infrastrukturu, kao što su rafinerije, aerodromi i energetska postrojenja, čak i iranski promašaj izbliza može naneti značajnu štetu", rekla je Grieko iz Stimson centra.
"Svaki naredni talas je takođe doneo operativne povratne informacije koje Iran verovatno uključuje, učeći koje putanje i vremenski okviri nude najbolje šanse za prodor", dodala je ona.
Grieko je rekla da očekuje da će iranska stopa pogodaka biti stabilna ili nastaviti da raste, osim ako ne dođe do prekida vatre ili dramatične promene u ratu.