Zvanična iranska državna novinska agencija objavila je toplu ljudsku priču o ljubavi, ratu i bebi koju niko nije želeo. U roku od nekoliko sati, obrisala je deo svog izveštaja. Nekoliko dana kasnije, šef agencije je pozvan na sud.
Sama priča je besprekorna po bilo kom zvaničnom standardu.
Foto-reportaža agencije IRNA, pod nazivom "Majčina ljubav, duga 40 dana", pratio je Saru Kanani, 37-godišnju književnicu i umetnicu iz Teheranu, koja je tokom 40-dnevnog rata Irana sa SAD i Izraelom primila napušteno novorođenče kroz program privremenog hraniteljstva koji vodi humanitarna organizacija Behraviš.
Bebu je nazvala Ahu – po stihu pesnika Hafeza. Pokušala je da je trajno usvoji. Rečeno joj je da samohrane žene nemaju prioritet. Posle 40 dana, vratila je bebu.
IRNA je predstavila priču kao priznanje volunterizmu, humanitarnim ustanovama i, kako je navela "kulturom fokusiranom na porodicu". To je, u svakom smislu, sadržaj koji odobrava država.
Problem su bile fotografije.
Nekoliko slika prikazuje Kanani bez islamske marame na glavi u njenom domu. Nošenje hidžaba je obavezno u Iranu, mada se ta obaveza sve manje dosledno sprovodi od protesta "Žena, život, sloboda" 2022. godine, pošto sve više žena prkosi vlastima.
U roku od nekoliko minuta od objavljivanja, usledio je pritisak na društvenim mrežama. IRNA je tiho obrisala nekoliko slika i revidirala foto-reportažu bez objašnjenja ili obaveštenja o ispravci.
Autocenzura nije bila dovoljna.
Iransko pravosuđe je 20. maja objavilo da je glavni izvršni direktor IRNA pozvan u Sud za štampu i medije da "pruži objašnjenja" posle objavljivanja slika žene "bez poštovanja islamskih zakona i propisa".
Fotoreporterka Marzije Musavi je uzvratila na Instagramu. "Čini se da je usred sve ove debate suština priče izgubljena", napisala je ona. "U ovoj seriji (fotografija) ne radi se o oblačenju. Ne radi se o osuđivanju žene. Radi se o majčinstvu, brizi i davanju srca bebi koja nema nikoga."
Žena bez marame drži fotografiju ubijenog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija na skupu koji je sponzorisala država u Teheranu, Iran, 18. april 2026.
Kritičari su ukazali na očiglednu nedoslednost.
Fotografije žena bez marame na glavi na javnim skupovima koje je odobrila država – događajima koje Islamska Republika aktivno promoviše i fotografiše kako bi projektovala sliku normalnosti i podrške iz naroda – slobodno su kružile domaćim platformama bez posledica.
Novinar Ali Kalih je direktno skrenuo pažnju na kontrast, ukazujući na slike žena bez marame na noćnim provladinim događajima koje se "lako objavljuju na domaćim sajtovima i mrežama".
Razlika, tvrde kritičari, nije u vezi s maramom na glavi. Žena bez marame na skupu koji je sponzorisala država je korisna. Žena bez marame u potpuno običnom domaćem okruženju nije.