Ove nedelje pojavili su se izveštaji da Trampova administracija tiho razmatra konzervativnog predsednika parlamenta Mohameda Bakera Kalibafa kao potencijalnog partnera u pregovorima i moguće budućeg iranskog lidera.
Vašington traži kontakt tačku za pregovore još od smrti vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija prvog dana američko-izraelskih vazdušnih napada na Iran. Hamneijev sin je imenovan za naslednika, ali on nije viđen od dana kada mu je otac umro i navodno je takođe povređen u napadu.
Onda su se pojavili navodi da barem neki u Beloj kući vide Kalibafa kao partnera s kojim se može raditi.
Šezdesetčetvorogodišnjak je odlučno demantovao glasine, objavivši na X da "nisu vođeni pregovori sa SAD", dok je tvrdnje nazvao "lažnim vestima" osmišljenim da manipulišu finansijskim i naftnim tržištima.
Bez obzira na to da li postoje tajni kanali komunikaciji, njegovo uzdizanje do najvidljivije visoke ličnosti u sistemu koji proživljava strukturni slom autoriteta u odlučivanju učinilo ga je, prvi put u karijeri "zamalo pa uspeha", čovekom koji je zaista bitan.
Pristalice Kalibafa, tada kandidata za predsednika, drže njegov portret tokom predizbornog skupa u Teheranu u maju 2017. godine.
Kalibaf je konzervativni političar i bivši vojni komandant koji je decenijama negovao veze s vrhovnim rukovodstvom Irana i Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC), da bi se na kraju – posle karijere pod senkom korupcijskih skandala i neuspelih predsedničkih kandidatura – našao u ulozi verovatno najmoćnije figure koja je preostala u Islamskoj Republici.
Rođen 1961. godine, Kalibaf je ušao u IRGC s 18 godina i napredovao je kroz činove tokom iransko-iračkog rata 1980-88. do komandanta jedinice. Kasnije je služio kao komandant Vazduhoplovnih snaga IRGC-a, a na taj položaj ga je direktno postavio tadašnji vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei, što je znak poverenja koje će definisati njegovu političku putanju u naredne tri decenije.
Brutalnost i korupcija
To poverenje se manifestovalo rano i nasilno. Kalibaf je 1999. bio među komandantima IRGC-a koji su potpisali pismo upozoravajući reformističkog predsednika Mohameda Hatamija da studentski protesti ugrožavaju nacionalnu bezbednost i da bi mogli primorati IRGC da jednostrano interveniše.
Čitajte: Šta se nalazi u mirovnim planovima za Iran?Hamnei je 2000. imenovao tada 39-godišnjaka za šefa iranskih nacionalnih policijskih snaga. Njegov mandat šef policije obeležila je brutalnost: procurili snimak kasnije je otkrio da se hvalio kako je naredio otvaranje vatre na studentske demonstrante tokom protesta 2003. i lično pretukao studente tokom suzbijanja protesta 1999.
Kalibaf je 2005. napustio policiju i ušao u izbornu politiku, završivši na dalekom četvrtom mestu u predsedničkoj trci te godine. Međutim, pobeda populiste Mahmuda Ahmadinedžada otvorila mesto gradonačelnika Teherana, koje je Kalibaf obezbedio.
On je postao gradonačelnik s najdužim stažom u istoriji Teherana, ostajući na funkciji do 2017. godine. Tokom njegovog mandata je proširen metro i izgrađeni su veliki soliteri, ali je takođe bio optuživan za korupciju, uključujući i kada je Radio Farda (Iranski servis RSE) 2022. otkrio da je ponudio da zataška nestanak miliona dolara iz fondacije povezane s IRGC-om.
Kalibaf je učvrstio svoju reputaciju pripadnika tvrde linije početkom ove godine kada su snage bezbednosti pokrenule smrtonosnu akciju – hiljade Iranaca su poginule u nemirima tokom protesta izazvanim lošim uslovima života u zemlji.
U prenosu uživo na sednici parlamenta tokom nemira, Kalibaf je pohvalio policiju i IRGC, posebno njihove paravojne snage Basidž, zbog "čvrstog stava" u, kako je rekao, "ratu protiv terorista".
Politički analitičar iz Nemačke Hosein Razak ukazuje da upletenost Kalibafa u skandale nije samo otežavajuća okolnost: Islamska Republika se oduvek oslanjala na ličnosti kompromitovane korupcijom upravo zato što su njihovi finansijski interesi "vezani za opstanak sistema".
Kalibaf se ponovo kandidovao za predsednika 2013. godine, završivši drugi, i 2017. godine, kada je odustao i podržao kandidate s tvrde linije Ebrahima Raisija.
Razak opisuje te kandidature – posebno povlačenje 2017. godine – kao deo obrasca slanja poruka lojalnosti vrhovnom rukovodstvu, a ne kao istinski pokušaj dolaska na vlast. Obrazac se ponovio na vanrednim izborima u junu 2024. posle Raisijeve smrti, kada se Kalibaf kandidovao četvrti put i izgubio od reformiste Masuda Pezeškijana.
Nakon što se 2020. kandidovao na parlamentarnim izborima koje je obeležila masovna diskvalifikacija umerenih i reformističkih kandidata, Kalibaf je završio na prvom mestu u Teheranu, a kolege poslanici su ga izabrali za predsednika parlamenta. Tokom njegovog predsedavanja, parlament je usvojio zakon kojim je ubrzano širenje iranskog nuklearnog programa.
Blizu kancelarije vrhovnog vođe
Značajna nit koja se provlači kroz Kalibafovu karijeru je njegova bliskost s Modžtabom Hamneijem, sinom Alija Hamneija. Taj odnos je postao vidljiv 80-ih godina i vremenom je postajao sve značajniji. Na uzastopnim predsedničkim izborima, Kalibafove kandidature su pratili znaci podrške iz Modžtabinog užeg kruga i delova IRGC-a svrstanim uz njega.
Taj odnos je dobio novi značaj u kontekstu rata, posebno pošto je Ali Hamnei ubijen 28. februara u početnim američko-izraelskim napadima.
Tadašnji gradonačelnik Teherana Kalibaf razgovara s vrhovnim vođom Hamaneijem, mart 2016.
Obezglavljivanje iranskog višeg rukovodstva – u kojem su takođe ubijeni vrhovni komandant IRGC-a, ministar odbrane, načelnik generalštaba oružanih snaga i brojne druge visoke ličnosti – izazvalo je akutnu krizu političkog autoriteta.
Modžtaba Hamnei je imenovan za novog vrhovnog vođu, ali je potpuno odsutan iz javnosti, bez slika, bez glasovnih snimaka, i sa samo nekoliko pisanih izjava koje mu se pripisuju, podstičući kontradiktorne izveštaje o njegovom fizičkom stanju.
Čitajte: Napredak ili kupovina vremena? Trumpova tvrdnja o razgovorima s Iranom otvara pitanjaU taj vakuum, Kalibaf ulazi sa sve većom vidljivošću. Uz Alija Laridžanija – koji je preuzeo političko upravljanje posle smrti Alija Hamneija, ali je ubijen u izraelskom napadu 17. marta – Kalibaf se pojavio kao najistaknutija i najpouzdanija ličnost koja povezuje iranske političke, bezbednosne i klerikalne centre moći.
Razak je opisao Kalibafa kao čoveka koji je uvek bio "odobreni deo beita (domaćinstva i užeg kruga vrhovnog vođe)", dodajući da je posle eliminacije ključnih ličnosti "uloga koju on igra za sistem postala još istaknutija".