Zašto se Izrael sada više fokusira na iranske rakete nego na nuklearno oružje?

Dok se izraelski premijer Benjamin Netanjahu sprema da se sastane s američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump) na Floridi 29. decembra, dnevni red se fokusira na Iran – uz jedan obrt.

Izrael je laserski fokusiran na iranski program balističkih raketa, koji smatra najurgentnijom egzistencijalnom pretnjom pošto su američko-izraelski napadi teško oštetili iransku nuklearnu infrastrukturu tokom 12-dnevne vazdušne kampanje u junu.

Ta promena ističe sve veće razmimoilaženje SAD i Izraela. Tramp je više puta rekao da je iranska nuklearna pretnja "uništena", pripisujući to bombardovanjima lokacija u Isfahanu, Fordovu i Natanzu. Izrael se slaže da je program unazađen za godinu ili dve.

Međutim, on upozorava da bi rakete – na čijem prikupljanju radi Iran – uskoro mogle da preopterete odbranu, kao što je pokazano kada je 36 od 550 raketa pogodilo izraelsko tlo u junu, uzrokujući veliku štetu.

Rakete kao prioritet

Izraelski zvaničnici, govoreći za NBC Njuz (News) i Aksios (Axios), opisali su iransko jačanje raketnog programa kao "hitnije" pitanje od njegovog nuklearnog programa.

Izrael kaže da je Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) izveo vežbe i upozorio Vašington da bi Teheran mogao da iskoristi vežbe kao pokriće za iznenadne napade.

Čitajte: Uspon Revolucionarne garde dok Hamnei iz bunkera vodi Iran

To se dešava u jeku kontradiktornih izveštaja u Iranu o tome da li se zaista sprovode raketne probe. Iranski mediji, uključujući novinsku agenciju Fars, povezanu sa IRGC-om, izvestili su 22. decembra da oružane snage sprovode vežbe, a korisnici na društvenim mrežama dele video zapise i snimke kondenzacije na nebu iznad centralnog i zapadnog Irana. Međutim, državna televizija je brzo demantovala izveštaje, pozivajući se na neimenovani "obavešteni izvor" koji je insistirao da kondenzacioni tragovi potiču od "aviona na velikim visinama" i tvrdio da nisu u toku nikakve vežbe.

Načelnik Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) Ejal Zamir nagovestio je spremnost za nove udare na Iran "gde god je potrebno", dajući prioritet proizvodnim linijama za koje Izrael strahuje da bi mogle da proizvedu 3.000 raketa godišnje.

Netanjahu planira da Trampu predstavi opcije napada – koje bi predvodio Izrael, zajedničke ili koje bi podržale SAD – tvrdeći da rakete omogućavaju proksi ratove preko Hezbolaha i Huta, dok štite iranski nuklearni preporod.

Viši saradnik Vašingtonskog instituta Farzin Nadimi rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) da Izrael vrši pritisak na SAD da preklasifikuju rakete kao oružje za masovno uništenje.

"Izrael pokušava da promeni to gledište, koristeći iskustvo iz nedavnog rata kako bi ubedio SAD da su iranski raketni kapaciteti podjednako pretnja po egzistenciju kao i njegovi nuklearni", rekao je Nadimi.

On je ukazao na nevoljnost SAD, koje nuklearno oružje smatraju glavnom pretnjom, koja je sada degradirana, ali je dodao: "Sa stanovišta Izraela, to bi trebalo da se smatra oružjem za masovno uništenje za njegov narod."

Nadimi je upozorio da bi potpuno uništenje raketa moglo da izazove promenu doktrine u Teheranu.

"Ako Izrael potpuno uništi iranske ofanzivne raketne kapacitete... morao bi ili da se preda ili da napravi fundamentalnu promenu doktrine", rekao je on, dodajući da je iranski tehnički put do nuklearnih bojevih glava i dalje izvodljiv u bezbednoj laboratoriji koja koristi zalihe uranijuma obogaćenog 90 odsto.

Iranska raketna crvena linija

Iran dugo tvrdi da se o njegovom raketnom programu ne može pregovarati, tvrdeći da je isključivo odbrambene prirode. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaei ponovio je to 22. decembra.

"Odbrambeni kapaciteti Islamske Republike Iran su osmišljeni s ciljem odvraćanja agresora od bilo kakve pomisli na napad na Iran. Ni pod kojim okolnostima to nije pitanje o kome se može razgovarati ili pregovarati", rekao je on.

Saradnik Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove Hamidreza Azizi primetio je da, iako SAD i Izrael možda žele različite stvari od Irana, da se slažu u jednoj tački: "Iran je sada oslabljen, pa je vreme da se iznude dodatni ustupci".

Čitajte: Dvanaest dana rata: Zaključci iz izraelsko-iranskog sukoba

Iran je ograničio domet svojih raketa na 2.000 kilometara, mada je poslednjih meseci nagovestio da bi mogao povećati ograničenje ako smatra da je to potrebno. Azizi je rekao da SAD i Izrael žele da Iran smanji domet svojih raketa – što je neprihvatljivo za Teheran.

Čak i u malo verovatnom scenariju dogovora o iranskom raketnom programu, on kaže da je Vašington svestan da bi to bilo teško sprovesti, s obzirom na nepostojanje međunarodnog tela za praćenje ili režima zaštite za raketnog programa.

U tom kontekstu, Azizi je rakete da rakete služe kao sredstvo pritiska.

"Prvo, da se Iran natera da potpuno odustane od obogaćivanja (uranija) na svom tlu; drugo, da se obezbede koncesije u vezi s prebacivanjem oružja grupama kao što su Hezbolah ili Huti", rekao je on.

Zadovoljstvo i zabrinutost u iranskim medijima

Izraelska retorika oko iranskog raketnog programa dočekana je s mešavinom oduševljenja i uzbune u iranskim medijima.

Ističući tempo kojim Iran obnavlja svoj raketni arsenal posle junskog rata, list Javan povezan s IRGC-om naveo je da je Izrael "prestravljen" mogućnošću Irana da lansira stotine raketa u potencijalnom sukobu. Isto mišljenje ponovili su i drugi mediji s tvrde linije, poput novinske agencije Mehr.

Međutim, drugi su pozvali na oprez. Bultan vesti navode da Netanjahu preuveličava mogućnosti Irana da obnovi svoje raketne zalihe kako bi opravdao napad. Dodao je da Teheran mora ozbiljno da shvati retoriku.

"Svaka vest ili izveštaj koji se objavi može biti deo veće slagalice. Nije lako razlikovati koje su vesti stvarne, a koje su psihološko ratovanje. Ali ulaganje tog napora je neophodno za nacionalnu bezbednost", naveo je Bultan.