Kod jedne tek udate žene u Teheranu novac namenjen svadbi otišao je na depozit za stan. Sada radi u dve smene da bi otplatila kredit, dok ona i suprug većinu vremena provode radeći.
"Naš dom je postao mesto u kome samo spavamo", rekla je ona za Radio Farda, Iranski servis Radija Slobodna Evropa. "Svakog dana kad se probudimo znamo da smo siromašniji nego dan pre".
Priča ove žene koja je zamolila da njeno ime ne bude objavljeno, ističe sve intenzivniju borbu s kojom se suočavaju obični Iranci, jer porast troškova života primorava domaćinstva da preispituju šta mogu da priušte, od hrane i stanovanja do putovanja, izlazaka u restorane i štednje za budućnost.
Čitajte:
'Samo da se preživi': Vrtoglava inflacija zaustavlja živote IranacaVišegodišnje međunarodne sankcije, uporna inflacija i stalno slabljenje rijala razorili su iransku ekonomiju. Ekonomske teškoće bile su jedan od glavnih pokretača januarskih protesta koje su iranske vlasti ugušile smrtonosnom represijom.
Ekonomski pritisak se dodatno pojačao otkako su SAD i Izrael 28. februara pokrenuli rat protiv Irana, uz oštećenja infrastrukture.
Istovremeno, trgovinu su poremetile obe strane: američka pomorska blokada iranskih luka drastično je smanjila izvoz nafte i uvoz robe; iranski pokušaji da napadima kontroliše Ormuski moreuz dodatno su omeli plovidbu.
U avgustu je američko Ministarstvo finansija pokrenulo novu kampanju sankcija, koju su američki zvaničnici nazvali "Ekonomski Dan D", s ciljem da Teheran dodatno finansijski izoluje.
Ovi pritisci su produbili ekonomsku krizu koja je već nagrizala kupovnu moć Iranaca.
Promena prioriteta pri kupovini
Istraživanje Radija Farda u centralnom Teheranu ustanovilo je da pritisak nadilazi rast cene pojedinačnih obroka. Porodice menjaju prioritete pri kupovini i biraju bez kojih će potrepština morati da se snađu, dok se aktivnosti koje su nekada bile uobičajen deo života srednje klase sve češće napuštaju.
Zapravo, Iranci ne moraju da gledaju dalje od sopstvenog kuhinjskog stola da bi videli stvarnost.
Danas pripremanje piletine sa žutikom kod kuće košta skoro duplo više nego pre godinu dana, dok obrok gorme sabzi s pirinčem – tradicionalnog variva od začinskog bilja koje se smatra nacionalnim jelom Irana – može koštati 23 miliona rijala (7,5 evra).
Drugo tradicionalno jelo, persijske pljeskavice od krompira (kuku sib zamini), koje se sastoji od krompira i jaja, sada košta oko četiri miliona rijala.
Jedna žena rekla je za Radio Farda da njena porodica sada većinu mesa i piletine čuva za decu koja još rastu. Ona i suprug umesto toga jedu mahunarke i druge zamene za meso. Međutim, strahuju da bi ih dalji rast cena mogao primorati da meso i piletinu na kraju izbace i iz ishrane dece.
Prema proceni koju je objavio sajt za proveru činjenica Factnameh iz Kanade, korpa od 11 osnovnih namirnica koštala je u septembru 56 miliona rijala (18,5 evra) po osobi. Za porodicu od troje to je iznosilo više od 168 miliona rijala (55,1 evro).
U isto vreme, vladin bon za hranu od 10 miliona rijala (3,3 evra) pokrivao je manje od 18 odsto troška po osobi, u odnosu na oko 30 odsto u decembru 2025.
U zemlji u kojoj je godišnja inflacija u septembru iznosila 89,9 odsto, a mesečna plata oko 90 evra, domaćinstva su iz dana u dan sve više stegnuta.
Guverner centralne banke Abdolnaser Hemati priznao je 23. oktobra "težak teret" koji Iranci snose zbog trenutne situacije, ali je dodao da napori da se iranska ekonomija izoluje nisu postigli svoj glavni cilj.
Čitajte:
SAD obećavaju 'neviđenu' ekonomsku izolaciju Irana. Šta bi to moglo da znači?Za penzionerku koja prima mesečnu penziju od 180 miliona rijala (59 evra), to možda ne znači mnogo, pošto odluke šta će kupiti već utiču na njenu ishranu.
Ona kaže da je od početka iranske godine u martu morala da smanji broj obroka s mesom i drugim glavnim izvorima proteina i da je zabrinuta zbog uticaja takve ishrane na zdravlje.
Ipak, ona kaže da sebe ubraja u srećne jer ne mora da plaća kiriju.
Svakodnevni napor ne osećaju samo oni na dnu ekonomske lestvice. Pogođeni su i oni koji zarađuju više od prosečne plate.
Jedan muškarac srednjih godina iz zapadnog Teherana rekao je za Radio Farda da njegova plata, zajedno s prihodom od izdavanja nekretnine, donosi domaćinstvu milijardu rijala (327 evra). Prosečni mesečni prihod domaćinstva u Teheranu iznosi oko 600 miliona rijala (196 evra), što je najviše u Iranu.
"Mogu da živim za danas, ali nemam ušteđevine za sutra", rekao je on. "Zajedno s putovanjima i jedenjem u restoranima, i štednja je nestala iz mog života".
Za 28-godišnju ženu iz Teherana, mesečni prihod od 400 miliona rijala (131 evro) znači promenu načina druženja. Kad s prijateljima ode u kafić, ponekad naruče jedno jelo na dvoje kako bi podelili trošak.
Grupa je ranije išla u kafiće svake nedelje, kaže ona. Sada je deljenje jela gotovo jedini način da izlazak bude pristupačan.