Od viralnih video snimaka u stilu Lego kockica i hip-hop pesama generisanih veštačkom inteligencijom do lažnih slika s ratišta, rat u Iranu otkriva kako se veštačka inteligencija (AI) koristi kao oružje u modernom ratovanju i delovanju države.
Povodom ove brze promene, RSE je razgovarao s Maksom Leserom (Max Lesser), višim analitičarem za nove pretnje u Centru za sajber i tehnološke inovacije pri Fondaciji za odbranu demokratija (Foundation for Defense of Democracies – FDD).
RSE: Pažljivo ste pratili iranske operacije za ostvarivanje uticaja. Koliko je Iran sofisticiran na mreži? Da li trenutno posmatramo prvi pravi AI rat na svetu koji se odvija oko Irana?
Maks Leser: Iran je sve sofisticiraniji u svojim operacijama uticaja na mreži. Definitivno je došlo do velike promene. AI video snimci Legom su verovatno jedan od najuspešnijih propagandnih pokuašaja koje sam ikada video da dolaze iz Irana usmerenih na stranu publiku.
Ali to je samo jedna vrsta iranske operacije uticaja. Sprovodili su uspešne operacije hakovanja i curenja informacija, na primer protiv kampanje (američkog predsednika Donalda Trumpa) Trampa uoči izbora 2024. i imaju dugu istoriju agresivnih operacija uticaja usmerenih na stranu publiku...
Maks Leser
Da li je ovo prvi AI rat, lično ne bih rekao. Mislim da je u prethodnim sukobima, na primer tokom 12-dnevnog rata (u junu 2025. godine), Iran pravio i širio dipfejkove na državnim mrežama i slično. Ali mnogo toga je bilo više usmereno na njihovu domaću publiku i pokušaj da ubede sopstvenu domaću publiku da imaju vojne uspehe.
Ono što izdvaja ovaj trenutak jeste duga istorija Irana u korišćenju veštačke inteligencije u operacijama uticaja usmerenim na stranu publiku, ali ne mislim da su to dosad radili naročito uspešno. Mislim da to sada rade uspešnije jer shvataju kako da koriste veštačku inteligenciju da komuniciraju sa Amerikancima na načine koji ima odjeka kod Amerikanaca – koristeći hip-hop muziku, koristeći Lego video snimke. Izgleda da im naklonjeni Amerikanci čak govore šta bi trebalo da stave u sledeći video.
Tako da ovo nije prvi put da Iran koristi veštačku inteligenciju u propagandnim operacijama i operacijama uticaja. Nije prvi put da su to uradili tokom ratnog vremena. Ali mislim da je prvi put da smo videli da njihova upotreba veštačke inteligencije u operacijama uticaja diže toliku prašinu.
'Psihološki rat je ključan'
RSE: Da bismo razumeli obim ovoga, kada ljudi na Zapadu pregledaju društvene mreže tokom ovog sukoba, koliko onoga što vide zapravo može biti lažno?
Leser: Teško je odrediti broj jer je svačiji feed drugačiji, zasnovan na preferencijama i algoritmima. Ali što se tiče lažnih i dipfejkova posebno, kad god ljudi vide video snimke koji tvrde da prikazuju napade ili snimke s bojišta, trebalo bi da ih provere pre nego što im poveruju. Ponekad postoje pravi snimci uspešnih udara, ali postoje i mnoge tehnike koje se koriste za fabrikovanje ili manipulaciju slikama.
I to ne radi samo Iran. Zapravo sam počeo da pratim ovu vrstu ponašanja pre mnogo godina kada su Huti – iranski proksi – koristili slike generisane veštačkom inteligencijom na kojima se brodovi gore posle napada u Crvenom moru.
Čitajte:
Hibridni rat na vratima NATO-a: Kongresmen Wesley Bell o Baltiku, Rusiji i odlučnosti SADDefinitivno postoji presedan za tu vrstu ponašanja. To se dešava godinama. Kad god se ljudi susretnu s takvim slikama, trebalo bi da budu oprezni i da potraže proveru van društvenih mreža.
RSE: Da li Iran koristi veštačku inteligenciju uglavnom za širenje propagande ili za namerno stvaranje konfuzije i panike na Zapadu? Šta tačno pokušavaju da poruče ovim kampanjama?
Leser: Veliki deo toga je pričanje njihove priče i širenje narativa poput toga da su SAD imperijalisti, a Iran se prikazuje kao da se opire tom ugnjetavanju. Mnogo poruka pokušava da poveže iransku vladu i njenu borbu protiv Amerike s progresivnim ciljevima u SAD. U jednom od nedavnih Lego videa, prikazali su Iranaca kako priča s antitrampovskim liberalom u Portlandu. Takođe su pomenuli proteste pokreta " Black Lives Matter" i antitrampovske demonstracije.
Tako da postoji mnogo poruka osmišljenih da se dopadnu određenoj publici u Americi – ljudima koji su antiratni, antitrampovski. Iznenađujuće, videli ste čak i slike duginih boja, iako je Iran izrazito antigej zemlja, strateški koriste slike i narative za koje veruju da će naići na odjek kod zapadne publike.
Još jedna važna tema je Epstin (američki finansijer i osuđeni seksualni prestupnik nad decom Jeffrey Epstein). Oni često nazivaju američke i izraelske elite "Epstinovom klasom" i pokušavaju da se predstave kao deo globalnog pokreta otpora protiv korumpiranih elita. Ponovo, najmoćnija stvar je pripovedanje. Tu dobijaju klikove.
RSE: Da li znamo ko unutar iranskog sistema vodi ove kampanje? I koliko je toga automatizovano – uključujući botove, sintetičke influensere, naloge generisane veštačkom inteligencijom?
Leser: Jedan važan akter je Basidž, iranska dobrovoljna paravojna snaga. Basidž ima jedinice posebno fokusirane na propagandu i psihološke operacije. Mnogo toga je domaće. Basidž koristi operacije uticaja kao sredstvo unutrašnje kontrole nad iranskim stanovništvom.
Oni preplavljuju iranske platforme društvenih mreža i zapadne platforme poput X-a propagandom na persijskom jeziku usmerenom na Irance i dijasporu. U FDD-u smo dokumentovali stotine takvih naloga, mada verujemo da verovatno hiljade učestvuju u ovoj aktivnosti.
Vaš browser nepodržava HTML5
Kako je Iran pretvorio Lego i anime u ratno oružje?
Zatim, tu su i različite jedinice (unutar Korupsa islamske revolucionarne garde), kao i iransko Ministarstvo za obaveštajne poslove, poznato kao MOIS. Sve ove grupe su uključene u operacije uticaja, sajber napade i informaciono ratovanje.
Iranska državna radio-televizija IRIB takođe igra ulogu šireći propagandu u zemlji koja se kasnije širi u inostranstvo. Ali postoji i siva zona gde prorežimski civili učestvuju nezavisno ili polunezavisno. Na primer, tvorci Lego videa su u početku negirali veze s iranskom vladom, ali su kasnije priznali da je iranska vlada jedan od njihovih kupaca. Ostaje nejasno da li primaju direktna naređenja iz Teherana ili jednostavno proizvode sadržaj koji vlada kasnije distribuira.
RSE: Mimo X-a i TikToka, da li postoje posebne platforme koje Iran koristi kao oružje protiv Zapada, kao što su Telegram, Instagram ili nešto drugo?
Leser: Definitivno. Telegram se široko koristi za koordinaciju zato što je manje popularan među Amerikancima i nudi manje ograničenja. Videli smo kako iranske operacije uticaja koriste Telegram za crowdsourcing i koordinaciju učesnika.
Meta je takođe objavila izveštaj ranije tokom sukoba s objašnjenjem da su se iranski operativci predstavljali kao Amerikanci na Fejsbuku (Facebook) i Instagramu kako bi direktno komunicirali s američkom publikom.
Takođe su pravili lažne medije i organizacije za lažne vesti. Platforme poput Mete imaju tendenciju da agresivnije sprovode svoju politiku, zbog čega Iran tamo često koristi prikrivenije taktike.
RSE: Upozorili ste na autoritarne ekosisteme uticaja. Koliko blisko Iran, Rusija i Kina sada sarađuju na mreži?
Leser: Veoma je teško dokazati direktnu operativnu koordinaciju. Lično, nisam video konkretne dokaze da se razmenjuju poruke iza kulisa i direktno koordinišu propagandne kampanje. Ali oni apsolutno koriste sadržaj jedni drugih, međusobno preslikavaju narative i međusobno kopiraju taktike.
Rusija je zaista bila jedan od pionira u ovom prostoru s lažnim nalozima, operacijama hakovanja i curenja informacija i prikrivenim kampanjama uticaja. Iran i Kina su učili iz tih modela i razvili svoje verzije.
Na primer, Rusija je sprovela operaciju hakovanja i curenja informacija protiv predsedničke kampanje Klinton (Hillary Clinton) 2016, dok je Iran sproveo značajnu operaciju hakovanja i curenja informacija usmerenu na Trampovu kampanju 2024.
Iako ne mogu reći da postoji potvrđena koordinacija, oni očigledno uče jedni od drugih, ponavljaju jedni druge, a ponekad i direktno kopiraju jedni druge.
RSE: Da li su SAD spremne za ovu vrstu psihološkog ratovanja pokretanog veštačkom inteligencijom?
Leser: Ne, ne mislim. Možete pogledati šta se dogodilo s Lego video snimcima. Zaista nije bilo značajnog odgovora iz SAD. Ali je takođe teško znati kakav bi odgovor trebalo da bude. Ne možemo jednostavno ukloniti ove video snimke. Imamo slobodan i otvoren internet i zaštitu slobode govora.
Čak i ako ih uklonite s jedne platforme, ponovo će se pojaviti negde drugde – na Telegramu ili drugim platformama s manje moderacije. Dakle, to nije samo pitanje uklanjanja. Amerika mora da edukuje svoj narod o tome ko je iranski režim, kako ugnjetava svoje stanovništvo i kako strateški koristi propagandu. To je ono što će na kraju učiniti ljude manje podložnim ovim kampanjama.
RSE: Da li iranske mreže uticaja različito ciljaju američku i evropsku publiku kako bi iskoristile političku polarizaciju unutar zapadnih demokratija?
Leser: Oni definitivno prilagođavaju poruke. Na primer, promovisali su narative o nezavisnosti Škotske putem tajnih naloga usmerenih na publiku u Škotskoj. Takođe su pravili lažne francuske medije i lokalizovane kampanje u Evropi.
Međutim, mnogi narativi koje koriste u Americi takođe odjekuju u Evropi: poruke protiv Trampa, poruke protiv rata, narativi protiv establišmenta. U suštini, oni govore: "Vi ste protiv Trampa? I mi smo protiv Trampa. Vi ste protiv ovog rata? I mi smo protiv ovog rata." Zatim te narative pakuju u emotivno privlačne Lego video snimke s efetknommuzikom, i ljudi počinju da se osećaju emocionalno povezano s njima.
Američka vlada mora bolje da obavi posao informišući javnost o tome koliko je iranski režim zapravo brutalan, kako se odnosi prema sopstvenom narodu i koliko dugo podržava terorizam i represiju.
Iran priča priču. Sjedinjene Države moraju da ispričaju jaču i istinitiju priču kao odgovor.
Intervju je priređen radi dužine i jasnoće.