Neočekivano ubedljiva pobeda grčkog desnog centra

Premijer Grčke Kirijakos Micotakis u izbornoj noći proslavlja pobedu svoje stranke Nova demokratija, Atina, 21. maj 2023.

Grčka partija Nova demokratija premijera Kirijakosa Micotakisa ubedljivo je pobedila na parlamentarnim izborima, pošto su birači nagradili njen uspeh u ekonomskom oporavku zemlje.

Neočekivano snažna pobeda vladajuće partije, uprkos skandalima s prisluškivanjem i katastrofalnoj železničkoj nesreći, ipak nije dovoljna da Micotakis formira vladu bez koalicije, pa Grčku verovatno uskoro očekuje novo glasanje, pišu svetski mediji.

Nadmašena očekivanja

Micotakis je na parlamentarnim izborima u nedelju, 21. maja, neočekivano povećao udeo glasova svoje stranke desnog centra, mada nedovoljno za većinu da bi Nova demokratija mogla sama da sastavi vladu, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Nova demokratija osvojila je skoro 41 odsto glasova, dobivši prednost od više od 20 odsto u odnosu na svog najbližeg rivala, radikalnu levičarsku stranku Siriza bivšeg premijera Aleksisa Ciprasa.

Iako je rezultat daleko nadmašio očekivanja u odnosu na ankete uoči glasanja, Micotakis traži nove izbore na leto, pošto je njegova stranka dobila 145 mesta u parlamentu s 300 mesta.

Nova demokratija je sada osvojila veći procenat glasova nego na izborima 2019, što nijedna vladajuća partija u Grčkoj nije uspela za više od 40 godina. Ipak, za razliku od glasanja u nedelju, tada je bio drugačiji izborni sistem koji je nagrađivao pobednika s dodatnih 50 mesta u parlamentu.

S druge strane, kako navodi Fajnenšl tajms, rezultati izbora bi mogli da ugroze karijeru Ciprasa, pošto je njegova Siriza, umesto da ima koristi od debate o troškovima života koja je dominirala kampanjom, značajno pala sa 31,5 odsto na nešto više od 20 odsto osvojenih glasova.

Nagrada za ekonomski učinak

Grčki glasači nisu kaznili Micotakisa zbog skandala prisluškivanja političara, novinara, poslovnih ljudi i vojnih ličnosti, niti je Nova demokratija platila izbornu cenu za železničku nesreću u februaru u kojoj je poginulo 57 ljudi i koja je razotkrila probleme lošeg upravljanja u javnom sektoru i dovelo do izliva gneva, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Pročitajte i ovo: Rođaci žrtava železničke nesreće u Grčkoj tužili premijera i druge zvaničnike

Umesto toga, ubedljivom pobedom vladajućeg desnog centra nad levičarskim protivnicima, birači su nagradili Micotakisa za snažne ekonomske rezultate njegove vlade.

Rezultati izbora pokazuju da birači žele da Micotakis nastavi da vodi ekonomiju zemlje ka oporavku, kao i da opozicione stranke nisu ponudile ubedljivu alternativnu viziju.

Grčka je konačno počela da izlazi iz duboke ekonomske depresije 2010-ih kada je dužnička kriza uzdrmala evrozonu, ističe američki list, ukazujući da je ekonomija te zemlje i dalje za skoro četvrtinu manja nego pre početka finansijske krize 2008.

Pročitajte i ovo: Fiskalni nadzor EU nad Grčkom okončan posle 12 godina

Ipak, ekonomski rast s niskih nivoa je nastavljen uz poboljšanje izvoza i investicija, potpomognut prilivom fondova Evropske unije, ali i, kako podvlači Volstrit džurnal, zahvaljujući vladi naklonjenoj biznisu koja je poboljšala imidž zemlje među investitorima.

Micotakis je u kampanju nastojao da podseti glasače na haotične događaje iz 2015. kada je Siriza, s Janisom Varufakisom kao ministrom finansija, dovela Grčku na ivicu izlaska iz evrozone.

Nova demokratija je takođe vodila kampanju za oštru imigracionu politiku, kojom je naglo smanjen priliv tražilaca azila, dok je Vlada odbacivala obilne dokaze o vansudskim deportacijama migranata.

Priprema za nove izbore

Uprkos odlučujućoj pobedi njegove stranke, Micotakis je odbacio razgovore o formiranju vladajuće koalicije, što je pripremilo scenu za novo glasanje za nekoliko nedelja, piše Njujork tajms (The New York Times).

Micotakis je ishod glasanja opisao kao "politički zemljotres" koji traži "iskusnu ruku na čelu" Grčke i rekao da bi pregovori sa svadljivim potencijalnim koalicionim partnerima vodili samo u ćorsokak.

Odsustvo pobednika izbora koji bi sam mogao da formira vladu je bilo očekivano, jer su izbori sprovedeni po proporcionalnom sistemu koji otežava formiranje vlasti samo jedne stranke.

Sledeće glasanje će biti održano po drugačijem sistemu, koji pobedničkoj stranci daje bonus mesta, čime će Nova demokratija imati veće šanse da samostalno formira vladu.

Micotakis je rekao da je jednostranačka vlada poželjnija od koalicione kako bi se osigurala stabilnost i uverili investitori.

Pročitajte i ovo: Skandal s prisluškivanjem opozicionog lidera trese Grčku

S druge strane, ukazuje Njujork tajms, on ima mali izbor partnera.

Socijalistička partija Pasok smatrana je jedinim realnim kandidatom za koaliciju s Novom demokratijom, ali je prošlogodišnje Micotakisovo priznanje da je grčka obaveštajna služba špijunirala lidera Pasoka Nikosa Andrulakisa, bacilo senku na mogućnost saradnje njih dvojice.

Postojala je i mogućnost levičarske vladajuće koalicije. Siriza se dodvoravala Pasoku za koaliciju za koju bi najverovatnije bila potrebna treća stranka, verovatno Mera25 Janisa Varufakisa, ali onda nije dobila dovoljno glasova za ulazak u parlament.

S druge strane, Andrulakis nije otvoreno izneo svoj stav, tvrdeći da da su obe stranke nepouzdane i da ni Micotakis ni Cipras ne bi trebalo da predvode koalicionu vladu.

Promene na levici

Dok se uoči izbora smatralo da je popularnost vladajuće Nove demokratije ozbiljno narušena skandalom prisluškivanja i katastrofalnom železničkom nesrećom koji su bacili senku na Micotakisa, neočekivano loš učinak Sirize izgleda da je podupreo stav da su Grci glasali za stabilnost, piše Gardijan (The Guardian).

Nova demokratija je pobedila uprkos tome što su mnogi glasači uznemireni i, kako se smatra, nazadovanjem demokratije pod vladom desnog centra, što je naglasio skandal sa špijuniranjem.

Ipak, na izborima u kojima je dominirala zabrinutost zbog krize troškova života, Grci su izdvojili ekonomiju, navodeći sećanja na dramu s državnim dugom pre jedne decenije i kaznene mere štednje u zamenu za hitna sredstva za opstanak zemlje.

Pročitajte i ovo: Čime je Cipras naljutio ambasadora Rusije u Beogradu?

Ovi izbori su bili i prvi otkako su Evropska unija i Međunarodni monetarni fond, koji su organizovali najveći paket pomoći u globalnoj finansijskoj istoriji kako bi sprečili bankrot Grčke, prekinuli nadzor nad finansijama te zemlje.

Dok je Siriza prošla neočekivano loše, socijalistički Pasok je na trećem mestu osvojio 12 odsto, što je, kako navodi Gardijan, prema njegovom oduševljenom rukovodstvu stavilo tu stranku na kurs da zameni Sirizu kao na čelu opozicije levog centra.

Cipras (48) je ublažio radikalnu retoriku koja se prvo dopala njegovoj bazi, ali je tokom izborne kampanje obećavao da će povećati plate u javnom sektoru kako bi pomogao u ublažavanju efekata krize troškova života i poboljšanju državnih ustanova, uključujući javni zdravstveni sistem.

Visoki funkcioneri Sirize opisali su ishod izbora kao duboko razočaravajući i daleko od onoga čemu se nadala ta levičarska partija.

"Rezultat je izuzetno negativan za Sirizu", rekao je Cipras u nedelju uveče, najavljujući hitne promene u stranci.

Njegov nekadašnji stranački kolega Varufakis, takođe je doživeo neuspeh na izborima, pošto za razliku od prethodnih njegova levičarska stranka nije prešla cenzus. S druge strane, komunistička partija KKE povećala je i udeo glasova i broj poslanika, prošavši posebno dobro u urbanim centrima.