Godišnjica završetka konflikta

NATO trupe na granici Kosova i Makedonije, 12. jun 1999.

Kada je NATO pre deset godina, 12. juna 1999. godine, ušao na Kosovo počela je realizacija volje naroda za slobodu i nezavisnost, ocenjuju politički lideri. S druge strane, kosovski Srbi ističu da njihovi problemi nisu rešeni završetkom konflikta. Čelnici institucija Kosova ocenjuju da je ulaskom NATO snaga i okončanjem konflikta Kosovo postalo slobodna i nezavisna država.
Lideri dodaju da je NATO potreban Kosovu i posle nezavisnosti, što je u funkciji stabilnosti regiona i težnjama ka članstvu u Severno-atlantskoj alijansi.

Danas na Kosovu ne mislimo na više na konflikte to ostaje samo teško sećanje. Ovo Kosovo je krenulo putem perspektive i razvoja.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu kaže da su od 12. juna 1999. godine konflikt i egzodus samo sećanje i istorija.

“Danas na Kosovu ne mislimo na više na konflikte to ostaje samo teško sećanje. Ovo Kosovo je krenulo putem perspektive i razvoja. To je proces rada i zalaganja za dobro upravljanje i saradnju sa partnerima”, kaže Sejdiu.

Hašim Tači i Fatmir Sejdiu
Sa ulaskom NATO snaga počela je sloboda za Kosovo, izjavio je premijer Hašim Tači ističući da pored proslave 10-ogodišnjice završetka konflikta, Kosovo obeležava i godišnjicu stupanja na snagu Ustava.
Vazdušni udari NATO-a započeti 24. marta 1999. okončani su 10. juna iste godine, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a dan ranije, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, koji je označio početak povlačenje srpskih snaga i ulazak međunarodnih vojnih trupa. Na Kosovu se 12. jun slavi kao Dan oslobođenja.

“Ovo je veoma važna godišnjica za Kosovo, jer je NATO ušao da bi uklonio Srbiju i podržao narod Kosova u težnji za slobodom. Taj ulazak predstavlja početak slobode i demokratske tranzicije”,
kaže Tači.

I potpredsednik opozicione Alijanse za budućnost Kosova Ahmet Isufi kaže da je Kosovo u desetogodišnjem periodu postiglo izuzetan napredak.

“Dolazak NATO snaga je rezultat svih napora i žrtava rata koji se vodio za slobodu”,
kaže Isufi.

Rešavanje problema u odnosima Srba i Albanaca


Predstavnici Srba na Kosovu ocenjuju da ni deset godina posle završetka konflikta problemi na Kosovu nisu rešeni. Ranđel Nojkić, predsednik SPO-a za Kosovo, kaže da su preduslovi za normalizaciju života razmatranje uzroka i posledica sukoba. Nojkić ističe kako je činjenica da je Slobodan Milošević vodio nepravednu i štetnu politiku na prostoru bivše Jugoslavije, ali dodaje da ni međunarodna zajednica nije donela mir.

Problem Kosova i problem Srba na ovim prostorima će se rešavati još dugo godina dok god se ne budu iskristalisali uzroci i posledice i posle deset godina nema potpune slobode.
Ono što predstoji Kosovu, prema oceni Nojkića, jeste rešavanje problema u odnosima Albanaca i Srba, te svakodnevnih životnih pitanja.

“Problem Kosova i problem Srba na ovim prostorima će se rešavati još dugo godina dok god se ne budu iskristalisali uzroci i posledice i posle deset godina nema potpune slobode, ona jeste u smislu da se danas slobodnije kreće, ali šta je sa imovinom, povratkom, ekonomskom i socijalnom kartom, to je daleko od normalne. Tako da problem Srba i Albanaca trajaće još dugo”,
rekao je Nojkić.

Vazdušni udari NATO-a započeti 24. marta 1999. okončani su 10. juna iste godine, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a dan ranije, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, koji je označio početak povlačenje srpskih snaga i ulazak međunarodnih vojnih trupa. Na Kosovu se 12. jun slavi kao Dan oslobođenja.