Evropska unija radi na više frontova kako bi ograničila broj ruskih državljana koji mogu da uđu u zemlje članice, uključujući i "nuklearnu opciju" potpune zabrane svih takozvanih nesuštinskih putovanja u šengensku zonu.
Ti potezi su usledili nakon što su Brisel i nekoliko članica upozorili da su pojedinci koji koriste rusko diplomatsko pokriće ili putuju na turističke vize imali ključnu ulogu u raznim vrstama hibridnih napada u EU.
Nedavno su nemačke vlasti otkrile da je glavni osumnjičeni za napad dronom na aerodrom u Lajpcigu u avgustu, koji je izazvao velike poremećaje u saobraćaju, beloruski i ruski državljanin koji je ušao u EU sa šengenskom turističkom vizom izdatom u Italiji.
U procurilom dokumentu EU predsedavanja o različitim opcijama za ruske vize, u koji je uvid imao RSE, navodi se da je "jedino dugoročno i efikasno rešenje izgleda mogućnost usvajanja restriktivnih viznih mera kojima bi se zabranila nesuštinska putovanja za jednu nacionalnost podnosilaca zahteva".
Čitajte:
Rusi u Crnoj Gori traže nove adrese nakon uvođenja vizaU dokumentu se navodi da bi za takav potez bile neophodne izmene viznog kodeksa EU i da bi se "te vizne mere primenjivale na ujednačen način kao zakon EU". Izmena viznog kodeksa bila bi usvojena kvalifikovanom većinom, koju čini 55 odsto svih država članica koje predstavljaju 65 odsto ukupnog stanovništva EU.
Veća promena viznog kodeksa EU mogla bi da usledi kasnije tokom godine, ali nekoliko članica, naročito na jugu Evrope, i dalje oklevaju da potpuno zatvore razne kanale međuljudskih kontakata s ruskim državljanima.
Ubrzo posle početka opšte invazije na Ukrajinu 2022, EU je u potpunosti obustavila sporazum o olakšicama za izdavanje viza između EU i Rusije, koji je omogućavao jeftinije vize, vize za višestruki ulazak i jednostavnije procedure za njihovo dobijanje.
Brisel je takođe izdao smernice članicama o tome kako da postupaju sa zahtevima Rusa za vize, dajući prioritet takozvanim "suštinskim putovanjima", kao što su podnosioci zahteva iz humanitarnih razloga, uključujući predstavnike civilnog društva, političke disidente i nezavisne novinare, ili radi spajanja porodice.
Šarenilo pristupa
Ove smernice nisu obavezujuće, pa svaka članica ima široka diskreciona ovlašćenja u pogledu toga kako će postupati sa zahtevima Rusa za vize. Rezultat je evropsko šarenilo pristupa zahtevima Rusa za vize.
Dok su mnoge zemlje na istočnom boku EU, koje se graniče s Rusijom, uvele veoma stroga pravila i jedva dozvoljavale ulazak ruskim državljanima, južne članice, zainteresovane za letnje posetioce, bile su velikodušnije u izdavanju šengenskih turističkih viza ruskim državljanima.
U 2025. dostignut je rekord od invazije, sa 477.878 viza izdatih ruskim državljanima u turističke svrhe. Velika većina njih odobrena je u Grčkoj, Italiji, Francuskoj i Španiji.
Dok se ne donese eventualna odluka o potpunoj zabrani ulaska, EU paralelno radi na tri odvojena koloseka kako bi smanjila broj ruskih posetilaca: zabrana za bivše borce u Ukrajini, ograničavanje kretanja ruskih diplomata i takozvane vize s ograničenom teritorijalnom validnošću (LTV), koje dozvoljavaju boravak samo u zemlji koja ih je izdala, dok je onome kome je izdata zabranjeni da odlazi u druge zemlje šengenske zone.
Čitajte:
Prije privođenja u Crnoj Gori osnivač ruske mreže Ribar boravio u BiH i SrbijiU dokumentu EU predsedavanja navodi se da su "LTV vize predstavljene kao privremena mera, do buduće primene potpune zabrane putovanja u nesuštinske svrhe ". Nemačka se zalagala za ovaj pristup i u dokumentu se navodi da je obrazloženje ove inicijative da zemlje koje i dalje izdaju vize za nesuštinska putovanja Rusima "preuzmu punu odgovornost za to, u kontekstu u kojem druge države članice usvajaju mnogo stroži pristup".
Međutim, u dokumentu se ukazuje i na ograničenja ovog poteza, uz napomenu da "to ide protiv jednog od osnovnih principa na kojima počiva šengenski prostor, to jest uzajamnog poverenja. To se svodi na renacionalizaciju politike kratkoročnih viza ".
Ograničen efekat
Sama činjenica da gotovo i nema unutrašnjih graničnih kontrola u EU takođe daje LTV vizi ograničen efekat i u dokumentu se navodi da "LTV viza izdata ruskom državljaninu sa zlonamernom namerom ne izgleda da pruža dovoljne bezbednosne garancije protiv daljeg kretanja unutar šengenskog prostora".
Što se tiče bivših boraca koji putuju na turističke vize, očekuje se brz pomak u tom smeru.
Od raznih evropskih konzulata u Rusiji će najverovatnije biti zatraženo da u okviru rutinskog postupka izdavanja viza proveravaju dokumenta o vojnom roku. Ipak, postoje još neka pitanja, kao što je činjenica da su mnogi zaposleni u konzulatima ruski državljani i da im je Moskva, prema rečima evropskih diplomata upoznatih s tim pitanjem, zapretila sudskim postupkom ako traže takvu dokumentaciju.
U zasebnoj diplomatskoj noti, koju je video RSE, razmatra se i opravdanost ograničavanja kretanja ruskih diplomata i konzularnog osoblja unutar EU.
Uobičajena praksa trenutno predviđa da rusko diplomatsko osoblje u EU mora samo da obavesti vlasti kada putuje u drugu članicu, ali sada postoji pritisak da se uvede zahtev za prethodno odobrenje zemlje koju namerava da poseti.
Još jedna ideja koja dobija na zamahu u Briselu jeste ograničavanje dužine boravka ruskih diplomata i zvaničnika u zemljama domaćinima, jer evropske kontraobaveštajne službe žele da suzbiju dugogodišnje špijunske mreže u kojima diplomate stacionirane na jednom mestu duže vreme često imaju ključnu ulogu.