Evropska komisija predložiće ograničavanje nekih prava budućim članicama Evropske unije (EU), kao i prelazak na odlučivanje kvalifikovanom većinom umesto jednoglasja u određenom broju oblasti, uključujući i proširenje.
Ovo su ključni elementi strategije o proširenju koju će EK usvojiti i objaviti 7. oktobra.
Cilj ova dva predloga je da prijem novih članica ne oteža ionako komplikovan proces donošenja odluka unutar evropskog bloka.
Evropska komisija će u strategiji istaći da proširenje treba dobro pripremiti, za obostranu korist: sa jedne strane, kandidati za članstvo moraju biti spremni i ispuniti stroge uslove, a sa druge, i EU mora biti institucionalno, finansijski i politički spremna da ostane funkcionalna i nakon proširenja.
Prema nacrtu dokumenta u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid, mehanizmi za buduće članice koje priprema Komisija imali bi cilj da ograniče mogućnost blokiranja odluka u prvim godinama članstva, dok bi postojeće države članice imale na raspolaganju instrumente da reaguju ako nove članice nakon pristupanja odstupe od preuzetih obaveza.
Čitajte:
Počela rasprava o reformi proširenja EUBuduće članice bez prava veta
Najosetljiviji element nacrta odnosi se na ograničavanje prava veta, koje se u dokumentu simbolično naziva "privremena obaveza u vezi sa donošenjem odluka u Savetu EU i Evropskom savetu". Prema ovom predlogu, buduće članice bi se obavezale da se ne protive odlukama Saveta u oblastima u kojima je neophodna jednoglasnost.
Ovaj predlog bi se primenjivao na institucionalna pitanja i pitanja o budućim proširenjima.
Zauzvrat, kako stoji u nacrtu, evropske institucije bi se angažovale da pronađu zadovoljavajuće rešenje kada se nova članica pozove na suštinske nacionalne interese.
Novi aranžmani, kako navode izvori RSE upućeni u sadržaj dokumenta, bili bi obuhvaćeni zajedničkom deklaracijom koja bi se priložila Sporazumu o pristupanju. Deklaracija bi bila usvojena pre Sporazuma o pristupanju.
Pripreme EU za prijem novih članica
Ova godina obeležena je nizom neformalnih inicijativa država članica kojima se EU priprema za prijem novih članica, uz nastojanje da se pojednostavi odlučivanje u bloku, gde veto svake članice često otežava proces i lomi jedinstvo.
Evropska komisija je u martu iznela tri scenarija (status kvo, postepenu integraciju i "obrnuto" članstvo), koje je većina država odbila.
Nemački kancelar Fridrih Merc je u maju predložio status posmatrača za Zapadni Balkan i pridruženo članstvo bez prava glasa za Ukrajinu. Uoči samita u Tivtu Francuska i Nemačka predstavile su predlog postepene integracije pre prijema, a pet država predlog o ograničenim pravima novih članica nakon prijema, čime se sužava i mogućnost da neka od njih koristi veto protiv narednih kandidata. U septembru je jedanaest država zatražilo prelazak s jednoglasnosti na odlučivanje kvalifikovanom većinom, a za to se zalaže i predsednica Komisije Ursula fon der Lajen.
Međutim, za svaku moguću promenu konačna odluka leži na državama člnicama koje odlučuju jednoglasno.
Zaštitne klauzule
Osim postojećih mehanizama koji su važili za prethodne članice, Evropska komisija će predložiti da se dodaju još dva nova, koja se odnose na finansijska i institucionalna pitanja.
Finansijski zaštitni mehanizam omogućio bi Evropskoj komisiji da u ograničenom periodu nakon pristupanja predloži srazmerne mere ako postoje jasni dokazi ili ozbiljan rizik da nedostaci u vladavini prava ugrožavaju finansijsko upravljanje budžetom EU ili zaštitu njegovih finansijskih interesa.
Institucionalna klauzula primenjivala bi se u slučaju "posebno ozbiljne povrede", kada bi Savet EU mogao da usvoji odgovarajuće i srazmerne mere, uključujući privremenu suspenziju određenih prava koja proizlaze iz članstva.
Komisija će ovim dokumentom takođe najaviti jačanje mera u slučaju nazadovanja u vladavini prava, demokratiji i osnovnim pravima nakon završetka pristupnih pregovora.
Čitajte:
Smeši li se državama Zapadnog Balkana 'polučlanstvo' u EU?Predložene izmene i u institucijama EU
Čini se da prijem u EU neće podrazumevati da će buduće članice automatski imati i svoje komesare jer prema novom predlogu to neće važiti ni za postojece članice.
Komisija naime predlaže da se broj komesara, koji trenutno odgovara broju država članica, smanji na dve trećine broja država članica, uz strogo ravnopravnu rotaciju.
Komisija se zalaže i za širu primenu glasanja kvalifikovanom većinom, kao i za pojačanu saradnju grupe država kada nema jednoglasnosti.
Nacrt, između ostalog, predlaže da se odlučivanje kvalifikovanom većinom primenjuje u međukoracima procesa proširenja, poput otvaranja i zatvaranja poglavlja, dok bi jednoglasnost važila samo za konačnu odluku o prijemu buduće članice u EU.
Mapa puta za države kandidate
Evropska komisija će najverovatnije u okviru paketa proširenja, koji će objaviti krajem oktobra, izaći i sa pojedinačnom mapom puta za kandidate koji su u procesu pregovora o članstvu.
Iako u grupi za proširenje ima deset država (Albanija, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Kosovo, Turska i Ukrajina), izvori RSE potvrdili su da će Evropska komisija mapu puta najverovatnije objaviti za Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju.
Radi se o jedinim državama iz grupe proširenja koje za sada napreduju u pristupnom procesu.