Evropski parlament usvojio je 17. juna Rezoluciju o Bosni i Hercegovini u kojoj se navodi da svaka buduća tranzicija u vezi sa Kancelarijom visokog predstavnika (OHR) mora biti sprovedena uz puno poštovanje ustavnog poretka, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine.
Rezolucija je usvojena na osnovu godišnjeg izveštaja o BiH koji je prethodno podržao Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (AFET).
Za Rezoluciju je glasalo 478 evropskih poslanika, 116 je bilo protiv, a 54 uzdržana.
U usvojenom dokumentu Evropski parlament izražava žaljenje zbog ostavke visokog predstavnika Kristijana Šmita (Christian Schmidt), te ponavlja podršku OHR-u i misiji EUFOR Altea, ističući njihovu ulogu u očuvanju mira i stabilnosti u zemlji.
Čitajte:
Diplomatska ofanziva Evrope u BiH uoči izbora visokog predstavnikaPolitički razdor između SAD i EU: Preslagivanje međunarodnih odnosa u BiH?Šta znači novo osporavanje ovlasti visokog predstavnika iz Republike Srpske?Parlament je Rezolucijom odbacio narative koji podstiču etničke podele, istorijski revizionizam, negiranje genocida i veličanje osuđenih ratnih zločinaca.
Poslanici su izrazili zabrinutost zbog dugotrajnih političkih blokada, govora mržnje, secesionističke retorike i podrivanja državnih institucija, ocenjujući da takvi trendovi dodatno slabe poverenje građana i usporavaju evropski put zemlje.
opširnije
Evropski parlament usvojio rezolucije o BiH, Kosovu i Crnoj Gori: Podrška reformama, upozorenja zbog krizeRezolucijom se osuđuje i saradnja vlasti Republike Srpske sa ruskim zvaničnicima i subjektima pod međunarodnim sankcijama, uz upozorenje da takvi odnosi predstavljaju rizik za bezbednost i stabilnost Bosne i Hercegovine.
Evropski parlament je takođe izrazio zabrinutost zbog stranog mešanja i kampanja dezinformisanja, posebno iz Rusije i Srbije.
Čitajte:
Šta Republika Srpska ima od posjeta ruskih zvaničnika?U dokumentu se pozdravlja reformska agenda Bosne i Hercegovine i pozivaju domaće vlasti da ubrzaju njeno sprovođenje.
Evropski parlament ponovio je podršku evropskoj perspektivi Bosne i Hercegovine, naglašavajući da napredak ka članstvu zahteva jačanje demokratskih institucija, vladavine prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i zaštitu osnovnih prava svih građana.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Bosnu i Hercegovinu, Ondžej Kolar (Ondrej), poručio je da članstvo u Evropskoj uniji ne može biti uzeto zdravo za gotovo, te da politički lideri u BiH moraju pokazati veću sposobnost postizanja dogovora i sprovođenja reformi.
Evropski parlament je u rezoluciji pozvao političke lidere u Bosni i Hercegovini da obnove posvećenost evropskim integracijama, okončaju političke opstrukcije i imenuju glavnog pregovarača za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji.
Naglašeno je da proces evropskih integracija treba da doprinosi političkoj koheziji zemlje, a ne produbljivanju postojećih podela.
EU i dalje bez zajedničkog stava o visokom predstavniku u BiH
Odlazeći visoki predstavnik za BiH Christian Schmidt i učesnici sednice Saveta za implementaciju mira u Sarajevu, 3. juni 2026.
Ministri spoljnih poslova Evropske unije raspravljali su o situaciji u Bosni i Hercegovini na sastanku održanom 15. juna, međutim nije postignuta saglasnost oko evropskog kandidata za funkciju visokog predstavnika.
Iz pres-službe EU za Radio Slobodna Evropa rečeno je da je šefica evropske diplomatije Kaja Kallas obavestila ministre spoljnih poslova o situaciji u BiH, te naglasila da je rad na pronalaženju zajedničkog kandidata i dalje u toku.
"Ona je podsetila da je trenutni prioritet postići dogovor u Savetu za sprovođenje mira o nasledniku Kristijana Šmita, koji bi morao biti osoba sposobna da podrži stabilnost, funkcionalnost i tranziciju Bosne i Hercegovine na njenom putu ka Evropskoj uniji", rekli su za Radio Slobodna Evropa iz pres-službe EU.