Koliko je veliko Kosovo?

Stručnjaci ističu da u naučnom i profesionalnom aspektu ne postoji mogućnost da se izmeri površina koja nije zaokružena (na slici: meštanin kosovskog sela Hađaj pokazuje liniju razgraničenja sa Crnom Gorom)

Pišu: Bekim Bislimi​ i Amra Zejneli

Izvršna vlast na Kosovu čini dodatne napore da reši pitanje demarkacije granice sa Crnom Gorom, što za opoziciju i dalje predstavlja, kako kažu "uvredu" i "prevaru".

Ovonedeljni predlog premijera Kosova o formiranju Komisije koja bi izračunala površinu teritorije Kosova nakon procesa demarkacije sa Crnom Gorom ne može biti zasnovano na naučnoj osnovi, kažu stručnjaci.

Vladini zvaničnici navode da su u pitanju napori kako bi se ovo pitanje konačno rešilo, a što je jedan od poslednjih uslova za dobijanje vizne liberalizacije.

Ukoliko Kosovo uskoro ne reši pitanje demarkacije granice sa Crnom Gorom, moguće je da od vizne liberalizacije za građane Kosova neće biti ništa ni u 2017.

Vaš browser nepodržava HTML5

Kosovari na granici: Ne mogu lenjirom povlačiti linije

To je kosovskoj delegaciji jasno stavljeno do znanja prošle nedelje prilikom posete Briselu. Stoga je premijer Kosova Isa Mustafa apelovao na Skupštinu da ispune ovaj uslov Evropske unije.

Ako je potrebno, dodao je Mustafa, formiraće se i komisija koja će izračunati tačnu površinu teritorije Kosova, kako bi se utvrdilo da li je nakon ovog procesa zemlja u gubitku, kao što opozicija tvrdi, za 8.000 hektara.


Portparol Vlade Kosova Faton Abdulahu navodi da bi ovu komisiju činili i stručnjaci koje predloži opozicija, a kako bi se uklonile sve dileme i eventualne spekulacije da Kosovo gubi teritoriju.

"Ovaj novi predlog je predlog za Kosovo bez viza. Želeli bi da se ovaj predlog shvati kao ozbiljan i iskren. Treba da sednemo i da razgovaramo jer je pitanje veoma osetljivo, kao što svi znamo. Nismo mirni ni mi ni opozicija, kao ni građani, sve dok se demarkacija ne reši", kaže Abdulahu.

S druge strane, opoziciona Alijansa za budućnost Kosova ocenila je da je ovo još jedan "uvredljiv" predlog za Kosovo i građane.

"Napor premijera Mustafe da formira komisiju svojih geodeta koja bi legitimisala njegovu teoriju da Kosovo spuštanjem granice od Čakora do Kućišta, i od Kule do Savine vode nije izgubilo teritoriju, obična je prevara a ne odgovornost državnika da reši ovo značajno pitanje", navodi se u saopštenju.

Oni dodaju da je nemoguće formirati komisiju bez rasformiranja one koja je utvrdila granicu.

Stručnjaci, međutim, kažu da u naučnom i profesionalnom aspektu ne postoji mogućnost da se izmeri površina koja nije zaokružena.

Fljorim Isufi, profesor Departmana geografije na Fakultetu matematičkih nauka, kaže da je ovaj predlog gubljenje vremena, te dodaje da Kosovo još nije tačno odredilo granice sa Crnom Gorom i Srbijom.

Kako ističe Isufi, trenutno postoje tri vrste graničnih linija sa Crnom Gorom.

"U tom smislu ima i različitih površina. Ko ima tu profesionalno-naučnu smelost da izmeri jednu od ovih triju vrsta graničnih linija i da odbaci druge dve koje su takođe zvanične. Ne verujem da postoji neko ko ima imalo profesionalnog znanja za tako nešto, a naročito premijer, koji dobro zna da postoji problem graničnih linija, a ne površine. Kada se završi definisanje linija, onda može da se izmeri površina", ukazuje profesor Isufi.

S druge strane, portparol Vlade Abdulahu ipak smatra da je teritorija ista kao ranije, i nakon demarkacije.

Zbog neuspeha ratifikacije sporazuma o demarkaciji, građani Kosova i dalje moraju da čekaju u red za vize, proces koji, zbog trenutne izbegličke krize, postaje sve teži i duži.