"Rizik po bezbednost" – tako je policija Crne Gore opisala grupu od oko devedeset muškaraca iz Srbije, kojima je 3. juna zabranila ulazak u državu.
Dok vlasti u Srbiji ćute, Radio Slobodna Evropa (RSE) je, na osnovu alata za prepoznavanje lica, među njima identifikovao pristalice vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), kao i optužene za napade na antivladine demonstrante.
Njihove fotografije objavila je crnogorska policija.
Deportovani su sa aerodroma u Tivtu, nakon što su čarter letom stigli iz Beograda, i to uoči samita Evropske unije i Zapadnog Balkana u tom primorskom gradu.
U Tivat bi, prema najavama, trebalo da stigne i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zajedno sa drugim visokim zvaničnicima evropskih država i regiona.
A crnogorski mediji su grupu iz Srbije opisali kao "Vučićevo neformalno obezbeđenje".
To zvanično ne potvrđuje policija Crne Gore, ali deportovane muškarce, uz objavu njihovih fotografija, opisuje kao "lica od bezbednosnog interesa", te da su "prisustvovali brojnim javnim okupljanjima visokog bezbednosnog rizika".
Dodaju da su pojedini "evidentirani zbog krivičnih dela i prekršaja sa elementima nasilja".
Vlasti u Srbiji nisu odgovorile na pitanja RSE o deportovanim muškarcima i njihovoj eventualnoj ulozi u Crnoj Gori.
Na ta pitanja do objave teksta nema odgovora iz Predsedništva Srbije, ministarstava unutrašnjih i spoljnih poslova i Bezbednosno-informativne agencije.
Od grupe iz Srbije je crnogorska policija zaplenila i veliki transparent sa natpisom "Srbija pobeđuje".
Transparent "Srbija pobeđuje", zaplenjen na aerodromu u Tivtu.
Taj slogan koristi Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) na svojim mitinzima.
SNS ne odgovara na pitanja RSE da li među deportovanim muškarcima ima njihovih članova i pristalica.
RSE je, na osnovu fotografija koje je dostavila policija Crne Gore, identifikovala neke od deportovanih državljana Srbije.
Među njima je Nemanja Narači, jedan od optuženih za napad na antivladine demonstrante u Novom Sadu, utvrdio je RSE uz pomoć alata za prepoznavanje lica.
Na fotografiji koju je objavila policija Crne Gore RSE je identifikovao Nemanju Naračija.
Naračiju i još trojici osumnjičenih za nasilničko ponašanje sudi se pred Višim sudom u Novom Sadu, nakon što su 13. decembra 2024. tokom protesta kod Futoške pijace u tom gradu automobilom udarili jednog građanina, a zatim tukli njega i još jednog Novosađanina.
Pritvor im je ukinut u aprilu 2025.
Sud je tada Naračiju izrekao meru zabrane napuštanja stana, i to bez primene elektronskog nadzora. Ove mere su, po rešenju Suda, mogle da traju tri meseca.
Na fotografijama crnogorske policije je, kako je utvrdio RSE, i Aleksandar Janković, zvani "Aca Hari".
Slika prikazuje Jankovića u šatorskom naselju u Beogradu u kojem se okupljaju pristalice vlasti, poznatom kao "Ćacilend".
Aleksandar Janković
Nevladina grupa "Most ostaje" objavila je u septembru 2025. snimak njegovog napada na aktiviste koji su uklanjali transparent sa srednjim prstom u Beogradu.
Ovi transparenti osvanuli su kao odgovor na antivladine proteste i poruke.
U objavi na Instagram nalogu, "Most ostaje" navodi se da je "Aca Hari" bio zadužen za čuvanje transparenta sa crvenim srednjim prstom i da je tokom napada na dvojicu aktivista jednom od njih uništen telefon.
RSE je na fotografijama koje je objavila crnogorska policija identifikovao i Nenada Jaćimovskog.
Novinar i aktivista Ivan Bjelić je Jaćimovskog označio kao jednog od napadača u danu lokalnih izbora 29. marta, kada su on i novinar Lazar Dinić pretučeni u selu kod Bora na istoku Srbije.
Nenad Jaćimovski
Bjelić je nakon napada na društvenoj mreži X objavio da je Jaćimovski vlasnik automobila u kojem su se nalazili maskirani napadači.
Naveo je i da je odgovoran za uništavanje njegove novinarske opreme tokom incidenta.
Nadležni, kako je isticao Bjelić, nisu reagovali na ovaj napad.
Na fotografijama crnogorske policije je i Ognjen Ristivojević.
Ristivojevića su studenti koji predvode antivladine proteste označili kao jednu od osoba koje su provocirale i nasrtale na njihove predstavnike tokom razgovora sa građanima na štandu u selu kod Aranđelovca u februaru ove godine.
Ognjen Ristivojević
U avionu čiji su putnici deportovani iz Crne Gore bio je i Slaviša Kamenović pod nadimkom "Kameni".
Kamenović je, prema snimcima koji se mogu naći na društvenim mrežama, ranije boravio u "Ćacilendu".
Kamenović je, kako je utvrdio RSE, zaposlen u Javnom komunalnom preduzeću u Obrenovcu kod Beograda.
Sa njim je iz Crne Gore deportovan i njegov brat Željko Kamenović, koji na mrežama navodi da živi u Italiji.
Slaviša Kamenović
Jedan od deportovanih je i kikbokser Vukašin Vakirević.
Njega je pomoću alata za prepoznavanje lica RSE identifikovao na skupu povodom otvaranja škole u Velikoj Drenovi kod Trstenika, kojoj je u januaru ove godine prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vukašin Vakirević
Iz Crne Gore deportovan je i Igor Vjetrović, zaposlen u Opštini Obrenovac, utvrdio je RSE.
Prema objavama na društvenim mrežama, i on je snimljen u šatorskom naselju pristalica vlasti u Beogradu.
Igor Vjetrović
Nakon što su putnici aviona koji je sleteo iz Beograda zaustavljeni na aerodromu u Tivtu, na društvenim mrežama pojavio se spisak sa njihovim imenima čiju verodostostojnost RSE nije mogao da potvrdi.
Na spisku su i imena ljudi sa fotografija crnogorske policije koje je RSE identifikovao.
Opoziciona poslanica iz Srbije Marinika Tepić, na osnovu tog spiska, tvrdi da je na letu bio i Stefan Kojović, jedan od napadača na studente u Novom Sadu u januaru 2025. kada je jednoj studentkinji polomljena vilica.
Svi napadači u ovom incidentu su kasnijom odlukom predsednika Srbije pomilovani.
Šta je sve zaplenjeno od grupe iz Srbije?
Pored transparenata sa političkim sloganom "Srbija pobeđuje", policija Crne Gore je od grupe iz Srbije, u kojoj je bilo 87 muškaraca, zaplenila i uređaj za komunikaciju na daljinu, kao i pomorsku radio-stanicu.
Oduzeta su i dva autobusa srpskih registarskih oznaka.
Sumnja se da su bila namenjena za prevoz grupe u Crnoj Gori.
Komunikaciona oprema koju je zaplenila crnogorska policija.
Deportovani putnici iz Beograda su, kako se navodi u crnogorskim medijima, u Tivat stigli čarter letom srpske nacionalne kompanije "AirSerbia" 3. juna u prepodnevnim časovima.
Kompanija, međutim, do objave teksta nije odgovorila za RSE ko ih je angažovao za čarter let.
Crnogorska policija je saopštila i da se na aerodromu sprovode opsežne bezbednosne kontrole, kako bi se osigurao važan međunarodni događaj – samit Evropske unije i Zapadnog Balkana.
Avion sa deportovanom grupom je u popodnevnim satima vraćen za Beograd, a njima će, kako je saopšteno, i u narednom periodu biti zabranjen ulazak i boravak u Crnoj Gori.
Autobus koji je, prema navodima crnogorske policije, trebalo da prevozi deportovanu grupu u Crnoj Gori
Ne navodeći detalje, crnogorske službe su saopštile i da će se suprotstaviti "svakom obliku malignog delovanja" i "pokušaja destabilizacije".
Ističu i da se nastavljaju aktivnosti kako bi se razotkrilo "delovanje kriminalnih grupa i sa njima povezanih lica", kao i "njihove veze sa inostranim elementima, čiji je krajnji cilj podrivanje stabilnosti države" i usporavanje puta ka EU.
Nisu precizirali o kakvom je malignom delovanju reč, niti kakve su veze kriminalnih grupa sa drugim državama.
Do deportacije srpskih državljana dolazi nakon nedavnih tenzija na relaciji Beograd-Podgorica.
Aleksandar Vučić je, suočen sa kritikama dela javnosti da je vrh policije povezan sa organizovanim kriminalom, optužio Crnu Goru da je u Srbiju "uvezla" narko klanove.
Te poruke je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore ocenilo kao politički neodgovorne.
Čitajte:
Zašto Vučić upire prstom u Crnu Goru nakon hapšenja šefa beogradske policije?Ko dolazi na samit Zapadni Balkan – Evropska unija?
Samit Evropska unija – Zapadni Balkan okupiće 5. juna u Tivtu lidere 27 država članica EU i šest zemalja regiona.
Pored domaćina, Crne Gore, na samitu će iz regiona biti predstavnici Kosova, Bosne i Hercegovine, Albanije, Severne Makedonije.
Učešće je, nakon razgovora sa evropskim zvaničnicima, potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je bojkotovao poslednji samit održan u Briselu u decembru 2025. godine.
Ovogodišnje održavanje skupa u Crnoj Gori ima posebnu težinu, budući da je reč o jedinoj državi regiona koja trenutno ima kredibilnu opciju članstva.