Carina Srbije sarađivala sa ubijenim u restoranu u Beogradu

Ubijeni Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezu sa organizovanim kriminalom, bio je uključen u poslove sa Upravom carina Srbije, pokazuje istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE).

Carina je od firme, u kojoj je Nešović bio vlasnik, 2020. godine zakupila prostor u kojem je smešteno jedno od carinskih skladišta u neposrednoj blizini Beograda.

Iz Uprave carina, međutim, do objave teksta nisu odgovorili na pitanja RSE o ugovoru sa Nešovićevom firmom, kao ni kako se među poslovnim saradnicima te državne institucije našla osoba koja se povezuje sa kriminalom.

Nešović je ubijen 12. maja u jednom restoranu u Beogradu, u naselju Senjak.

Više javno tužilaštvo za ubistvo Nešovića sumnjiči Sašu Vukovića, zvanog Boske, a pucnjima je, kako je saopšteno, prethodila njihova rasprava.

U danima nakon ubistva su, pored Vukovića, uhapšene osobe koje su označene kao njegovi pomagači, ali i tadašnji šef beogradske policije Veselin Milić, koji je osumnjičen za prikrivanje zločina.

Milić je, prema navodima Višeg javnog tužilaštva, prisustvovao ubistvu u restoranu zajedno sa pripadnicima svog obezbeđenja.

Čitajte:

Sud odredio pritvor smenjenom načelniku beogradske policije osumnjičenom za prikrivanje pokušaja ubistva

Tužilaštvo, ne odgovara na pitanja RSE da li se u istrazi o ubistvu Nešovića ispituju i njegove poslovne veze sa državom.

"Institucije se ponašaju kao da se to ne dešava, zapravo, ponašaju se kao da čuvaju takve stvari. Mi, nažalost, imamo institucije koje štite organizovani kriminal i korupciju", izjavio je za RSE istraživački novinar nedeljnika "Radar" Vuk Cvijić.

Aleksandar Nešović, poznat pod nadimkom Baja, dovodi se u vezu sa "Kekinom grupom", kriminalnim klanom kojeg je devedesetih godina osnovao Dejan Stojanović, zvani "Keka".

Prema podacima iz policijske "Bele knjige", u kojoj su početkom dvehiljaditih pobrojane organizovane kriminalne grupe u Srbiji, "Kekinoj grupi" su se na teret stavljala najteža krivična dela, poput ubistava.

"To je bila kriminalna grupa sa Novog Beograda. Ono što je sada novo, prema internim dokumentima Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije Srbije, ali i još nekih drugih međunarodnih organizacija, jeste njihovo učešće u transatlantskom švercu droge", kaže novinar Vuk Cvijić.

U zvaničnim poslovnim bazama Srbije, Aleksandar Nešović je evidentiran kao bivši vlasnik kompanije "Easy Pass", registrovane za uslužnu delatnost u kopnenom saobraćaju.

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), Nešović je bio vlasnik ove firme od 2020. do kraja 2023. godine.

Samo nekoliko meseci nakon što je preuzeo "Easy Pass", Uprava carina Srbije je od te firme zakupila prostor u Šimanovcima, nadomak Beograda, gde je preselila jednu od svojih carinskih ispostava.

Da je sa firmom "Easy Pass" potpisan ugovor o zakupu, vidi se iz javno dostupnih dopisa Uprave carina špediterskim kompanijama.

U carinskim ispostavama obavlja se carinjenje robe, carinski nadzor i kontrola kamionskog robnog prometa.

Carinska kontrola, ilustracija

Firma bez iskustva i zaposlenih

Pre nego što je Uprava carina potpisala ugovor o zakupu prostora sa firmom Aleksandra Nešovića "Easy Pass", carinska ispostava je bila na drugoj lokaciji, u mestu Dobanovci, na periferiji Beograda.

Preseljenje ispostave u obližnje Šimanovce, izazvalo je tada oštru reakciju Nacionalne asocijacije špediterskih kompanija.

Iz ove asocijacije su u dopisima Vladi, Ministarstvu finansija i Upravi carina, kao i u saopštenjima za medije, tvrdili da je novi prostor neuslovan, a da firma "Easy Pass" nema iskustva ni zaposlene.

"Prema dostupnim podacima APR-a, kompanija koja je dobila ugovor je potpuno nepoznata u branši, bez jasnih dokaza da se zaista bavi poslovima za koje je registrovana, kao i sumnjom da uopšte radi", navodi se u dopisu iz 2020. godine.

Tada je špediterska asocijacija od nadležnih institucija tražila da se preispita odluka o preseljenju carinske ispostave na lokaciju kompanije "Easy Pass" u Šimanovcima.

Dopis Nacionalne asocijacije špeditera

U dopisu asocijacije je navedeno i da je ugovor o zakupu potpisan, a ispostava preseljena, iako lokacija "nije opremljena, ni završena", kao i da nije bilo dovoljno parkinga za kamione koji dolaze na carinjenje.

Uprava Carina je tada, reagujući na njihove primedbe, saopštila da je razlog preseljenja to što je istekao prethodni ugovor o zakupu, kao i da je novi ugovor potpisan u skladu sa procedurama i instrukcijama Ministarstva finansija.

Naveli su da je objavljen javni poziv, da su stigle dve ponude, i da je odlučeno da se ugovor o zakupu dodeli firmi "Easy Pass".

"Pri čemu nije bitan broj zaposlenih u firmi, već ispunjenje uslova u pogledu funkcionalnosti, opremljenosti i bezbednosti", saopštila je tada Uprava carina.

Javni poziv, kao ni ugovor koji je potpisan sa firmom Aleksandra Nešovića, nisu dostupni u bazi javnih nabavki Srbije.

Do objave teksta, Uprave carina za RSE nije dostavila podatke o ceni zakupa, trajanju i uslovima tog ugovora.

Firma ugašena, novi vlasnici u blokadi

Prema podacima APR-a, firma "Easy Pass" je osnovana u junu 2017. godine.

Osnivači i vlasnici firme prvo su bili Bojan Đurić i Slobodan Jasika.

U februaru 2020, samo nekoliko meseci pre dobijanja posla od Carine, firmu je kao stopostotni vlasnik preuzeo Nešović.

Dokument APR-a o promeni vlasništva u firmi Easy Pass, februar 2020.

Tada se kao zastupnik firme upisuje Jelena Marković, Nešovićeva nevenčana supruga.

Jelena Marković i Aleksandar Nešović su izašli iz firme "Easy Pass" u decembru 2023. godine kada, prema podacima iz privrednog registra, kompaniju preuzima firma "Logistic team Sekulić".

Ova firma je trenutno u blokadi, a u katastru su upisani kao vlasnici parcele u Šimanovcima, na kojoj se, prema registrima Uprave carina, i dalje nalazi carinska ispostava.

Kompanija "Logistic Team Sekulić" je, i pre nego što je Uprava carina zaključila ugovor o zakupu sa firmom "Easy Pass", javno oglašavala lokaciju u Šimanovcima kao sopstveni logistički objekat, koji je izgradila i opremila.

"Logistic Team Sekulić" je u maju 2020. dobio i upotrebnu dozvolu za skladišni i administrativni prostor na toj lokaciji, pokazuju javno dostupni podaci.

Iz Carine nema odgovora na pitanje kako se onda kao njihov formalni ugovorni partner za zakup tog prostora pojavila firma "Easy Pass".

Zvanične mejl adrese i telefoni firme "Logistic team Sekulić" su ugašeni.

"Logistic team Sekulić" je u vlasništvu druge firme, "Erwin doo" iz Novog Pazara, a njen vlasnik je za RSE kratko naveo da ne može da komentariše ovaj slučaj.

Logistički centar Sekulić, carinska ispostava Šimanovci

Navodi o malverzacijama na carini

Provladini mediji u Srbiji su proteklih godina najavljivali hapšenja zbog navodnih milionskih pronevera u carini, u kojima su, kako su tvrdili, u sprezi sa kriminalnim grupama učestvovali i državni funkcioneri.

Do optužnica i suđenja, međutim, nije došlo, dok tužilaštva ne saopštavaju da li sprovode istragu o carinskim malverzacijama i šta je do sada utvrđeno.

A hapšenja u vezi sa carinskim proneverama najavio je krajem februara 2021. i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i to u nedeljama nakon hapšenja kriminalne grupe Veljka Belivuka, optužene za najteža krivična dela – otmice, ubistva, šverc droge.

Vučić je tada rekao da će "ceo svet biti šokiran kada budu videli sa kim smo imali posla", a potom pomenuo i carinu.

"Govorili su, ti su 'bliski' Vučiću. Eto te 'bliske' pohapsismo. Bavili su se svim mogućim trikovima, a sve je bilo usmereno na dve stvari i sada ispitujemo umešanost stranog faktora, kao i kriminal u okviru carine. Neverovatne stvari ćete videti koji su ljudi to preuzeli i time se bavili, i oni koji nikakve veza sa carinom nemaju", rekao je tada Vučić.

Potom je u policiji, polovinom marta 2021. godine, saslušan bivši direktor Uprave carina Miloš Tomić.

Razlozi zbog kojih je, u svojstvu građanina, pozvan na saslušanje tada nisu zvanično saopšteni, niti je saopšteno da li se protiv njega vodila istraga.

Na ta pitanja ni danas nema odgovora.

Tomić je sa mesta direktora Uprave carina smenjen u sedmicama pre nego što je saslušan u policiji.

A provladini mediji su tada, pozivajući se na "nezvanične izvore bliske istrazi", tvrdili da je u malverzacijama i švercu na carini, zbog kojih je država oštećena za stotine miliona evra, navodno učestvovao bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slavišaa Kokeza.

Slaviša Kokeza, bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije, maj 2018.

Kokeza je do tada u javnosti opisivan kao biznismen, funkcioner Srpske napredne stranke, ali i blizak saradnik predsednika države Aleksandra Vučića.

A kao jedno od mesta malverzacija navodno se pominjao prostor carinske ispostave u vlasništvu firme ubijenog Aleksandra Nešovića.

Ovi navodi nikada nisu zvanično potvrđeni.

Kokeza je u policiji saslušavan u februaru 2021.

Navodno su tada ispitivane njegove veze sa Belivukovom kriminalnom grupom, švercom na carini, ali i eventualna umešanost u pripremu atentata na predsednika Srbije.

Vučić je rekao da je Kokeza odbio da ide na poligraf na "ključno pitanje da li je učestvovao u pripremi njegove likvidacije".

"Ja u to ne mogu da verujem, da budem sasvim iskren. Ja tog čoveka dugo poznajem, i nikada u to neću poverovati", rekao je tada Vučić.

Kokeza nakon toga nije hapšen, a sa čela Fudbalskog saveza Srbije otišao je u martu 2021, opisujući da odlazi "suočen sa optužbama i brutalnim napadima", te da je spreman da brani njegov "čast i ugled koji se skrnave".

Od tada nije poznato gde se Kokeza nalazi i da li je u Srbiji.

Čitajte:

Neraskidive veze države, sporta i kriminala u Srbiji

Tužilaštvo za organizovani kriminal je za RSE saopštilo da protiv Kokeze nisu podnošene krivične prijave, pa da samim tim protiv njega ne vode nijedan krivični postupak.

A Više javno tužilaštvo u Beogradu ne odgovara da li je nekadašnji naprednjački funkcioner danas pod istragom i za šta se tereti.

"Da li se vodi neka predistraga, to je moguće, o tome se javnost ne obaveštava, ali sumnjam. Mislim da sada vlast traži malo drugačiji narativ, nego recimo u slučaju Kokeze. Vidimo da su jako oprezni i da se preko propagandnih servisa vlasti ceo taj stravični događaj na Senjaku spušta i da mu se ne pridaje značaj", ocenjuje za RSE novinar Vuk Cvijić.

Slučaj 'Senjak'

Više javno tužilaštvo u Beogradu vodi istragu protiv 11 osoba zbog ubistva Aleksandra Nešovića koje se 12. maja dogodilo u restoranu na Senjaku.

Nešovićevo telo je, nakon nekoliko dana potrage, pronađeno 21. maja, u zakopanom buretu na teritoriji Inđije.

Čitajte:

Identifikovano telo žrtve u slučaju u kojem je uhapšen načelnik beogradske policije

U okviru istrage je 15. maja uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić, koji se sumnjiči za prikrivanje ubistva.

Pored Milića uhapšena su i tri policajca iz njegovog obezbeđenja.

Tužilaštvo je ranije navelo da je Milić bio u restoranu u društvu dvojice izvršilaca, te da je telefonom pozvao A.N. i predložio mu da dođe kako bi raspravili međusobne nesuglasice.

Takođe je saopšteno da je Milić žrtvi sugerisao da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja.

"Vidimo da je to vrlo strogo kontrolisana istraga, da predsednik Srbije Aleksandar Vučić usmerava istragu, čak i javno. Pokušava da nađe propagandni narativ da izađe iz te situacije, ali mu ne ide. Ne verujem da će to (odnosi Veselina Milića sa pripadnicima kriminalnih grupa) biti predmet istrage. Mi i ne znamo ko je sve bio u tom restoranu te noći i da li je jedino službeno lice bio Milić i njegovo obezbeđenje, ili je bilo tamo još nekih ljudi", priča Vuk Cvijić.

Dodaje i da je, prema Milićevom iskazu u Tužilaštvu, u koji je nedeljnik "Radar" imao uvid, Milić izjavio da su ubijeni Nešović i on imali "korektan odnos".

"To je malo neobično, jer je Milić šef beogradske policije, a upravo je Nešović u internim dokumentima MUP-a opisan kao vrlo važan pripadnik organizovane kriminalne grupe. Međutim, to za ovu vlast nije ništa neobično, jer pojedini predstavnici vlasti i te kako imaju dobre odnose sa raznim ljudima iz podzemlja", kaže Vuk Cvijić.

Milić je sa mesta šefa beogradske policije smenjen nakon hapšenja.

Sud mu je odredio jednomesečni pritvor, navodeći da okolnosti ukazuju da bi u slučaju boravka na slobodi mogao da utiče na dokaze I svedoke.

Milić je u dva mandata bio načelnik beogradske policije. U međuvremenu je bio savetnik predsednika Srbije koji ga je 2021. odlikovao medaljom za hrabrost.

Saradnja na tekstu: Natalija Jovanović