Britanija plovi nepoznatim vodama nakon Brexita

Evropski parlament, ilustrativna fotografija

Jela Defrančeski, Glas Amerike

Britanija je krenula u nepoznate vode kada su birači odlučili da zemlja napusti Evropsku uniju, ostavljajući analitičarima i zvaničnicima da protumače kakve su posledice Brexita po samu Britaniju, EU i odnose Britanije sa SAD.

To su bila i pitanja za Stivena Sejboa, izvršnog direktora Akademije za transatlantske odnose nemačkog Maršalovog fonda u Vašingtonu.

Rezultati britanskog referenduma potresli su svet, kaže Sejbo:

“Bio je to glas protiv globalizacije, kosmpolitizma, i svega onoga što je izgrađeno posle Drugog Svetskog rata – otvorena Evropa, otvorene zajednice. Sada su suočavamo sa društvima punim strepnje, zabrinutim zbog stranaca, zabrinutim za budućnost. Britaniji takođe izgleda predstoji dalja fragmentacija. Teško da će Škotska hteti da ostane deo Ujedinjenog Kraljevstva, pitanje je šta će se dogoditi sa Severnom Irskom. Drugim rečima iz ovog neće izaći Ujedinjeno Kraljevstvo, već 'mala Engleska'.”

Bitka je tek počela, dodaje Sejbo. Po njemu posle bitke sa EU, sledi unutrašnja bitka protiv Londona, koji je u očima mnogih Britanaca simbol ekonomske i političke nepravde koja postoji u njihovom društvu.

Što se tiče budućnosti Evropske unije, Sejbo kaže dva su scenarija moguća.

“Populizam bi mogao da počne da se širi kao zaraza u zemljama kao što su, na primer, Francuska, Danska i Holandija, a tu su već Poljska i Mađarska. Znači moglo bi da dođe do jačanja antievropskih, odnosno nacionalističkih orijentacija, ali ne može se isključiti ni mogućnost da prevlada ocena kod Evropljana da treba više da se ujedine jer je u pitanju istorijska tekovina.”

Takozvani specijalni američko-britanski odnosi mogli bi da dožive bitnu promenu, smatra Sejbo.

“To su prilično loše vesti za SAD. Ne vidim da ovo novo Ujedinjeno Kraljevstvo može da bude snažan američki partner. Ujedinjeno Kraljevstvo, koje se sve više i okreće usko nacionalnim interesima biće manje pouzdan partner za Ameriku. Njeni finansijski i spoljnotrgovinski interesi, na primer, sve više okreću Britaniju ka Aziji. Već je i sam Kameron izjavljivao da bi za Britaniju bilo korisno da se pridruži kineskoj džinovskoj banci za ekonomski razvoj. Mislim da bi moglo da dodje do američke preorijentacije na Nemačku, kao najvažnijeg transatlanskog partnera SAD.”

Brexit se dogodio posle serije teških ekonomskih i drugih udara koji su zadesili i Evropu i Britaniju - od finansijske krize 2008. i masovnog ulaska imigranata, do pojačane opasnosti od terorizma - što se pokazalo ne samo kao dodatni ekonomski, već i sociološki stres za Britanju, zaključio je Sejbo.