Na platou ispred Narodne skupštine Srbije u Beogradu u utorak (23. novembar) je održan protest građana i aktivista različitih organizacija protiv izmena Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu.
Oba zakona su od početka novembra u skupštinskoj proceduri. Na sednici Narodne skupštine, koja je počela u utorak, kao 9. tačka dnevnog reda se našao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji koji je podnela Vlada Srbije.
Nakon zvaničnog završetka protesta, građani su izvesno vreme ostali na platou parlamenta, a neki od njih uzvikivali su "Izdaja". Tokom protesta saobraćaj ispred parlamenta je bio u prekidu, javila je reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE).
Aktivisti okupljeni oko Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS), koja okuplja pet nevladinih organizacija koje se bore za zaštitu životne sredine, sumnjaju da su izmene zakona povezane sa projektom međunarodne rudarske kompanije Rio Tinto koja planira eksploataciju litijuma u zapadnoj Srbiji, te da će ovoj i drugim kompanijama biti olakšano uzimanje privatnog zemljišta.
Na protest u Beograd su došli meštani naselja u kojima Rio Tinto planira da vrši eksploataciju ruda
Na protest u Beograd su došli meštani naselja u kojima međunarodna kompanija Rio Tinto planira da vrši eksploataciju ruda
Na skupu je pročitano pismo predsedniku Narodne skupštine Ivici Dačiću, koje su predstavnici SEOS-a nakon kratkog protesta predali na pisarnici parlamenta.
'Zakon o referendumu obesmišljava Ustav'
U pismu se navodi da nova rešenja koja su uključena u predlog Zakona o referendumu, naročito deo koji se odnosi na ukidanje cenzusa za izlazak potrebnog broja građana na referendum, poništavaju suštinu referenduma kao neizostavnog elementa neposredne demokratije i obesmišljavaju sam koncept Ustava kao vrhovnog pravnog akta zemlje.
Takođe navode da je problematično to što, ukoliko građani ne izglasaju neki predlog na referendumu, glasanje može biti ponovljeno već u roku od godinu dana.
'Udar na privatnu svojinu građana'
U pismu se navodi i da izmene Zakona o eksproprijaciji zemljišta "uvode legalizaciju korupcije i kolonizaciju Srbije".
"Vlada bi novim rešenjima dobila diskreciono pravo da, po svom nahođenju i bez unapred propisanih kriterijuma i uslova, proglašava određene projekte za projekte od javnog interesa, a bilo čija imovina može postati predmet eksproprijacije", navodi se u tekstu pisma.
Dodaje se da ovakav predlog zakona predstavlja "nedopustiv udar na privatnu svojinu građana".
Takođe, Savez ekoloških organizacija Srbije ukazuje da je problematična predložena odredba koja omogućava da se postupci u vezi sa eksproprijacijom zemljišta obavljaju po hitnom postupku u roku od pet plus tri dana.
Ukazuju i na spornu odredbu koja daje mogućnost privatnim kompanijama da budu korisnici eksproprijacije, u skladu sa posebnim zakonom, kao i na odredbu o privremenom zauzimanju zemljišta u trjanju od najduže tri godine, ako je u pitanju projekat koji Vlada proglasi projektom od državnog ili međudržavnog značaja.
Aktivisti smatraju da su ovi zakoni povezani sa projektima rudarske kompanije Rio Tinto i drugih sličnih kompanija, ali i sa svim postojećim i budućim dogovorima države sa kompanijama koji će, zahvaljujući ovim zakonima, omogućiti proglašavanje javnog interesa i eksproprijaciju zemlje građana.
Zlatko Kokanović, predsednik Udruženja "Ne damo Jadar", rekao je na okupljanju da donosioci izmena Zakona o eksproprijaiji pokušavaju da “unište” građane.
"Ne može niko da odlučuje o sudbini drugog čoveka, ne može niko da odlučuje šta će ko sa svojom imovinom da radi i to za pet dana da oduzme. Nije ovo samo pitanje litijuma i Jadra, i Pranjana i Dobrinje, ovo je pitanje cele Srbije. Sutra će doći u tvoje dvorište i moje dvorište i stavite šapu neka velika korporacija", rekao je Kokanović.
Vaš browser nepodržava HTML5
Rudnik litijuma u Srbiji: Za državu strateški projekat, za meštane pitanje opstanka
Zašto se protestuje protiv Rio Tinta?
Krajem prošle godine, više ekoloških organizacija pokrenulo je proteste zbog mogućeg uticaja eksploatacije minerala jadarita kompanije Rio Tinto na eko-sistem u zapadnoj Srbiji, upozoravajući na potencijalnu štetu po životnu sredinu.
Predstavnici Rio Tinta ranije su najavili da će do kraja godine biti završena studija opravdanosti, kao i studija o proceni uticaja na zaštitu životne sredine, pre početka eksploatacije kod Loznice.
Predstavnici vlasti u Srbiji su više puta ponovili da nijedna odluka u vezi sa projektom kompanije Rio Tinto neće biti doneta na štetu građana Srbije.
Eksproprijacija je pravni instrument prenosa vlasništva nad imovinom građana na državu, uz odgovarajuću nadoknadu, za projekte - uglavnom infrastrukturne prirode.
Predlagač zakona, Vlada Srbije, naveo je da, imajući u vidu da je Zakon o eksproprijaciji donet još 1995. godine, ukazala se potreba da se određene odredbe ažuriraju i na precizniji ili efikasniji način odrede.
"Pripremi ovog zakona pristupilo se imajući u vidu potrebu da se na brz i efikasan način okonča postupak eksproprijacije prevashodno zbog hitnosti postupka, koji se sprovodi u javnom interesu. To je razlog zbog čega se definišu kratki rokovi postupanja upravnih organa, te se na precizniji način definišu pojedini pojmovi predviđeni ovim zakonom", navodi se, između ostalog, u obrazloženju predloga zakona u kojem se ocenjuje da se izmenama doprinosi efikasnosti postupka.
Na današnjem okupljanju je upućen poziv građanima da dođu na veliki protest u sredu, 24. novembra, ispred Predsedništva.
Nakon zvaničnog završetka protesta, na platou ispred Skupštine su neki od prisutnih uzeli reč i sa improvizovane govornice u izjavama iskazali antivakserske stavove i pozvali prisutne da skinu zaštitne maske.
Brnabić: Rio Tintu nisu potrebne izmene zakona
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je, komentarišući protest ispred parlamenta, da ni zakon o eksproprijaciji ni zakon o referendumu, nemaju veze sa Rio Tintom niti sa bilo kojomj drugom kompanijom.
"Sva ona zemlja koju Rio Tinto odnosno Rio Sava poseduje, svu tu zemlju su kupili od ljudi čija je ta zemlja bila i ne postoji ni jedna parcela koju treba da ekspoprisati. Sve su kupili bez ikakvog mešanja države. Ovi ljudi su sami hteli da prodaju tu zemlu, zbog čega možemo da ih pitamo, ali nema potrebe za eksproprijacijom", rekla je Brnabić 23. novembra u Skupštini Srbije.
Dodala je da se takav zakon donosi kako bi se ubrzali infrastrukturni radovi, naročito kada je prepreka na putu neki nelegalni objekat.
One koji su protiv zakona, premijerka je optužila da polaze od sebe te da je „samo onima koji su otimali od dece moglo da padne na pamet da neko donosi zakon kako bi nekome oteo kuću i zemlju“.
Kada je reč o Zakonu o referendumu, Brnabić je rekla da se on uklađuje sa Ustavom iz 2006. godine.
„To je samo usklađivanje sa ustavom koji su progurali 2006. na čuvenom referendumu koji je trajao 48 sati. Danas vidite licemerje kad protestuje Demokratska stranka, to je njihov zakon o refernedumu, oni su u ustavu progurali da nema praga za referendum“, rekla je Brnabić u Skupštini Srbije.
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (EU), krovna organizacija nevladinih organizacija u Srbiji koje se bave evropskim integracijama, zatražio je 22. novembra od Vlade da povuče taj predlog zakona, ocenivši da predstavlja nedopustiv udar na privatnu svojinu građana, suprotno Ustavu Republike Srbije i principu pravne sigurnosti.
Pročitajte i ovo: Pozivi Vladi Srbije da povuče predlog izmena Zakona o eksproprijaciji