Naime, jedan visoki zvaničnik NATO-a, izjavio je nedavno da «komplikovanu i napetu situaciju u Srbiji, poslednjih nekoliko meseci, prate poruke koje nisu prijateljske prema NATO». Taj zvaničnik je istakao kako je NATO očekivao da će biti «ojačani elementi saradnje» sa Srbijom u okviru Partnerstva za mir i Saveta za evroatlantsku saradnju, ali se to nije dogodilo.
Marko Kovačević, direktor Atlantskog saveta u Srbiji, kaže za RSE, da izjave koje stižu iz sedišta NATO treba ozbiljno shvatiti jer NATO savez očekuje da zemlje koje su prošle godine ušle u Partnerstvo za mir, u tim procesima budu potpuno aktivne. On ističe da Srbija do danas još uvek nije potpisala Bezbednosni sporazum, koji se odnosi na razmenu poverljivih podataka:
"Njima je bitno da budemo na istom nivou sa Crnom Gorom i BiH, što u ovom trenutku nismo samo iz razloga što nismo potpisali Bezbednosni sporazum. Dakle, poruke se dosta vezuju za to jer Bezbednosni sporazum nam je osnova da počnemo potpuno da koristimo sve što nam Partnerstvo za mir kao program daje, da postanemo aktivan partner programa. U ovom trenutku smo, još uvek, neki poluaktivan partner jer je Bezbednosni sporazum osnova saradnje a to su Crna Gora i BiH odavno uradili –otvorili su čak svoje misije, to je preduslov, a mi još nemamo svoju misiju u NATO-u iz razloga što nismo potpisali Bezbednosni sporazum. Mislim da se te poruke apsolutno vezuju za to jer smo pozvani u Partnerstvo za mir, još uvek ne možemo da koristimo pun kapacitet, a prošlo je godinu dana. Gde smo?"
Portparol NATO Džejms Apaturaj je saopštio da NATO «želi produbljivanje saradnje sa Srbijom» ukazavši na činjenicu da postoje važni oblici kooperacije i da, pored ostalog, NATO ima oficira za vezu u Ministarstvu odbrane u Beogradu.
Zbog tako konfuznog odnosa Srbije prema NATO, ali i zbog činjenice da Srbija ne ispunjava sve obaveze preuzete ulaskom u Partnerstvo za mir, pomoćnik za politička pitanja generalnog sekretara NATO Martin Erdman izjavio je da će šefovi diplomatija NATO u petak razmotriti odnose sa Srbijom.
Profesor na fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu, Željko Ivaniš, kaže za RSE, da negativne izjave prema NATO savezu imaju svoju istoriju, ali uprkos tome, kaže on, političke elite u Srbiji ne bi trebalo da imaju negativan stav prema NATO-u:
"Za takav stav ima na neki način opravdanja u tom smislu što još uvek nosimo te rane od bombardovanja, s te strane treba treba razumeti. Ali, sa druge strane, jedna sintagma na koju se ne smemo oglušiti – politika nisu emocije, politika je ozbiljan racionalan proces i tako mu treba prilaziti. Svet nas razume onako kako smo zaslužili i nema sumnje da ćemo biti poslednji koji će se priključiti evroatlanskim integracijama. To je, izgleda, naš usud ali mi očigledno drugog puta nemamo. Hoćemo li na ovaj ili onaj način, neposredno kroz NATO ili kroz EU, koja ima vrlo tesnu saradnju sa NATO, je drugo pitanje – drugog puta nemamo."
I Dragan Lozančić, iz Evropskog centra za studije bezbednosti Džordž Maršal u Garmišpartenkirhenu u Nemačkoj, kaže za RSE, da bi Srbija poruke iz NATO-a trebala da shvati ozbiljno:
"Mislim da se to mora shvatiti jako ozbiljno. NATO je bitan faktor za sigurnost u ovoj regiji i ima najbolje namere za doprinos stabilnosti, sigurnosti i miru na ovim prostorima. Mislim da su njihove upute, možda, upravo onima koji izražavaju emocijalne reakcije a ne racionalne stavove."
Visoki zvaničnik NATO-a skrenuo je pažnju i na činjenicu da jedna od poruka koja nije prijateljska prema NATO je i ta da je Srbija pre godinu dana primljena u Partnerstvo za mir uz garancije koje je dao Beograd da će biti dostignuta puna saranja sa tribunalom u Hagu. Ali, kako je primetio, optuženi Ratko Mladić i Radovan Karadžić i dalje su na slobodi. Sa druge strane, on je ukazao je i na to, da je saradnja Vojske Srbije i KFOR-a na «terenu veoma dobra i odudara od poruka koje stižu iz Beograda».