Bezbednosne snage nisu pretnja Srbima

Pripadnici Bezbednosnih snaga Kosova

Predstavnici Vlade Kosova izjavili su da Bezbednosne snage Kosova, BSK, ne predstavljaju pretnju srpskoj zajednici. Zvaničnici su ohrabrili Srbe da se prijave u BSK radi zajedničkog očuvanja mira.

Bezbednosne snage Kosova su otvorene za pripadnike svih zajednica pa tako i kosovske Srbe, izjavio je zamenik ministra BSK Behdžet Brajšori. On je ocenio da te Snage ne predstavljaju nikakav rizik već su u službi svih zajednica koje žive na Kosovu.

Govoreći na debati o BSK organizovanoj u Medija centru u Čaglavici, Brajšori je kazao da će Snage težiti da dostignu 10 % učešća pripadnika iz redova manjina.

“Svi građani Kosova su jednaki pred zakonom i na osnovu toga mogu da učestvuju u izgradnji BSK. Snage će služiti svima i štitiće sve građane, njihov zadatak je da doprinesu očuvanju mira i stabilnosti unutar Kosova”, rekao je Brajšori.

Prema njegovim rečima u dosadašnjem toku regrutacije za BSK, prijavljeno je 6.5 odsto ili 92 pripadnika iz redova manjina, od toga šestoro Srba. U BSK ostaju rezervisana mesta za predstavnike Srba i to položaj zamenika ministra i zamenika komandanta.

Šef poslaničke grupe Samostalne liberalne stranke, SLS, u Skupštini Kosova Bojan Stojanović nije direktno kazao da li Srbi treba da učestvuju u BSK, ali je naglasio da je neophodan srpsko-srpski dijalog radi donošenja razumnih odluka u interesu zajednice. Svestan da se Srbi protive BSK, Stojanović ističe da se ovo pitanje mora opširnije razmotriti.

“Ono što je činjenica jeste da će ove snage biti pod kontrolom NATO-a i jednostavno moramo nekome da verujemo da će pružiti zaštitu da će vršiti kontrolu toga svega, ne možemo stalno se ponašati neodgovorno i tužiti i kinjiti onoga koga ipak treba da molimo da nam napravi neki prosperitet i neku budućnost za sve nas”, rekao je on.


“U svakom slučaju je bolje imati kakvu takvu formalnu snagu, koja ima neku kontrolu, nego imati neku neformalnu snagu koja će izazvana emocijama i reakcijama početi da samoinicijativno deluje i destabilizuje ceo prostor”, dodao je Stojanović.

Debata je održana samo dan pošto je više hiljada Srba sa mitinga u Mitrovici poručilo da neće prihvatiti BSK i da neće dozvoliti raspoređivanje pripadnika Euleksa na graničnim prelazima. Zvaničnici su na tom skupu ocenili da BSK imaju za cilj da destabilizuju situaciju na Kosovu i celom Balkanu te su pozvali Kfor da rasformira kako su se izrazili ‘nelegalnu formaciju’.

Međutim, vojni analitičar Ramadan Ćehaja je rekao da Srbi svojim stavom da ne žele da saslušaju a ni učestvuju, narušavaju ionako krhku bezbednosnu situaciju na Kosovu. Ali on poručuje da BSK nisu ofanzivne snage i da ne predstvaljaju pretnju.

“2.500 pripadnika BSK ne predstavljaju rizik, nisu opasnost ni za Srbiju”, kaže Ćehaja.

Bezbednosne snage su 21. januara postale operativne. To je formacija koja nasleđuje Kosovski zaštitni korpus, koji je nastao demilitarizacijom Oslobodilačke vojske Kosova. Formiranje Bezbednosnih snaga predviđeno je planom Martija Ahtisarija.

BSK treba da ima ukupno 2.500 stalnih pripadnika, 800 u rezervnom sastavu, dok 10 posto pripadnika manjina. Snage nisu definisane kao vojska. Pripadnici će biti opremljeni lakim naoružanjem, ali u većini slučajeva bez municije. Funkcija pripadnika Snaga bezbednosti biće angažovanje u kriznim situacijama i civilnoj zaštiti.