Dostupni linkovi

Zukorlić se protivi Savindanu u školama


Muamer Zukorlić
Škole u Srbiji i Srpska pravoslavna crkva slave u četvrtak Savindan, dan utemeljivača srpske države i školstva Svetog Save.

Ovoj, sada već dugogodišnjoj tradiciji u školama, usprotivio se muftija sandžački Muamer Zukorlić tvrdeći da to vodi asimilaciji i pokrštavanju muslimana u Sandžaku i pozivajući roditelje dece muslimanske veroispovesti da bojkotuju školsku slavu Sveti Sava.

Predsednik novopazarskog medžlisa Sead Šaćirović kaže da „svetosavizacija“ u Srbiji traje već duži niz godina.

„Na način da se recimo u Prijepolju pojavljuju sveštenici koji lome slavski kolač, da se u Novom Pazaru i ostalim bošnjačkim gradovima muslimanska deca obučavaju da pevaju himnu Svetom Savi, da prisustvuju toj slavi koja je poznata kao krsna slava u srpskom narodu koji je pravoslavne vere. Mi smo muslimani, to nama ne pripada. Mi priznajemo tuđe običaje, tuđe verske praznike, ali ne želimo da ih prihvatimo“, objašnjava Šaćirović.

Žarko Obradović, foto: Vesna Anđić
Za muftiju Zukorlića školske proslave dana Svetog Save nedopustive su u sekularnoj državi, kakva je Srbija. Ministar prosvete u Vladi Srbije Žarko Obradović, čiji je stav da je školska slava deo obrazovnog sistema i da ne vidi da bi se njome mogao bilo ko asimilovati, nije želeo da komentariše ovogodišnju reakciju Islamske zajednice u Srbiji kratko nam objasnivši da je to “očigledno politizacija jedne školske manifestacije gde nema čega drugog”.

Muftija Zukorlić je jedini verski vođa koji proslavu Svetog Save vidi kao problem. Katolička i jevrejska zajednica u Srbiji ne dele stav Islamske zajednice Muamera Zukorlića o bojkotu Svetog Save kao školske slave.

Nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar kaže za RSE da katolička zajednica poštuje državne uredbe i da je normalno da svaka škola ima neku vrstu zaštitnika ili onog ko može svima biti uzor na tom području.

“U istoriji srpskog naroda Sveti Sava svakako ima tu ulogu jer je prosvetitelj, a ujedno jer je slava kao takva religiozna dimenzija dakle, sa svecem i onda ne može biti slava bez sveca koji je zaštitnik toga. Mi to priznajemo i poštujemo”,
kaže nadbiskup Hočevar.

Istovremeno i manjine očekuju da imaju pravo na svog zaštitnika, “to mogu imati i to unutar svoje zajednice slave”, objašnjava nadbiskup Hočevar, i ističe da je važno da se “kod slavlja školske slave ne apsolutizuje kao da su svi stanovnici isključivo pripadnici jednog naroda i jedne vere”.

Reakcija Muamera Zukorlića nije naišla na odobravanje ni među bošnjačkim strankama. Iz njihovih redova stigle su optužbe da muftija zarad sopstvene političke promocije, zloupotrebljava decu, kao i pitanje verskih i ljudskih prava. Muftijino prozivanje države zbog Svetog Save došlo je samo par dana nakon što je Beograd odlučio da ponovi izbore za Nacionalni savet Bošnjaka ignorišući telo koje je Zukorlić formirao na osnovu najviše osvojenih glasova na prethodnim izborima.

Motivi Zukorlića ocenjuju se kao politički

Zbog toga Aida Ćorović, čija je novopazarska nevladina organizacija “Urban in” pre devet godina kritikovala vraćanje Svetog Save u škole Zukorlićeve današnje motive ocenjuje kao političke.

“Bilo je očekivano da muftija Zukorlić sada krene da kopa nove probleme i da skreće pažnju na sebe. Ta školska slava je uvedena pre devet godina, zapravo vraćena u škole, i punih devet godina je muftiji Zukorliću trebalo da mu sine da se ta slava slavi u školama. Moja organizacija je reagovala pre devet godina jer to nije dobar način da se u državi koja je multietnička forsira samo jdna verska skupina, da se forsira slava kao način obeležavanja u jednoj sekularnoj državi. Muftija Zukorlić se toga nije setio do pre dva tri dana”,
zaključuje Ćorović.

Sveti Sava je osnivač autokefalne Srpske crkve i njen prvi arhiepiskop. Smatra se začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, pa je stoga i zaštitnik prosvetnih ustanova. Kao školska slava ustanovljen je još 1840. godine, nakon Drugog svetskog rata ta praksa je prekinuta a poslednjih godina ponovo vraćena. Savindan se obeležava u školama kao radni, ali nenastavni dan, pa đaci dolaze u školu da bi prisustvovali tradicionalnoj školskoj slavi.

Berišić: Ako smo u sekularnoj državi u kojoj su jasno odvojene država i crkva, u kojoj je laičko obrazovanje u sekularnom sistemu, deluje potpuno neprimereno da se krsna slava obeležava u laičkoj sekularnoj školi.
Za zaštitnika građana Sašu Jankovića Sveti Sava, pored toga što je bio duhovnik i poglavar pravoslavne crkve, bio je i začetnik pismenosti i obrazovanja i da, je stoga, proslava dana školske slave “način podsećanja svih na značaj obrazovanja a ne mesto i vreme za ispoljavanje verske pripadnosti”.

Međutim, za sociologa religije Srđana Barišića obeležavanje Svetog Save u prosveti jedne sekularne države je dobar pokazatelj krize sekularizma.

“Kod nas je pored veoma značajne i jasne uloge Dositeja Obradovića odabrana slava Svetog Save kao centralni događaj tokom godine u prosveti da se obeležava značaj i mesto obrazovanja u društvenom sistemu. Ako smo u sekularnoj državi u kojoj su jasno odvojene država i crkva, u kojoj je laičko obrazovanje u sekularnom sistemu, deluje potpuno neprimereno da se krsna slava obeležava u laičkoj sekularnoj školi”, zaključuje Barišić.

Savindan će se pored proslave u školama u Beogradu obeležeti i tradicionalnom Svetosavskom akademijom, u prisustvu predstavnika države i crkve, učenika i profesora a u mešihatu u Novom Pazaru tribinom o nametanju školske slave Sveti Sava bošnjačkoj deci na koju je pozvan i ministar prosvete.

Pogledajte komentare (39)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG