Dostupni linkovi

Bivši logoraši traže spomen obeležje u Zrenjaninu


Zrenjanin
Predstavnici Udruženja „Vukovar 1991“, koji su devedesetih godina bili zarobljeni u logorima u Stajićevu i Begejcima kod Zrenjanina, pokrenuli su inicijativu za postavljanje spomen obeležja na mestima gde su bili zarobljeni. Mogu li se nadati razumevanju u Srbiji gde je, baš u vreme kada je podržao njihov predlog, predsednik Skupštine Zrenjanina dobio pretnje smrću.

Predsednik Udruženja „Vukovar 1991“ i bivši zarobljenik logora u Stajićevu Zoran Šangut najavljuje za naš program da će u oktobru u pet autobusa sesti bivši logoraši iz Zagreba, Dubrovnika, Vukovara i Varaždina, i krenuti put Zrenjanina, gde bi postavili spomen obeležja na mestima gde su tokom rata bili zarobljeni:

"Mi bismo, pre svega u miru i prijateljstvu, posetili logore Stajićevo i Begejce, u ime svih onih žrtava i ljudi koji su tamo ubijeni, kao i u ime onih koji se još uvek vode kao nestali, a sa porukom da se više nikad to ne ponovi."


Ovu inicijativu je u razgovoru sa predstavnicima Udruženja „Vukovar 1991“ pre nekoliko dana podržao predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton. Nakon toga dvojica mladića u centru grada, uz povike „ustašo“, njemu i njegovom sinu zapretili su smrću:

Aleksandar Marton
"Naravno da podržavam isticanje takvih tabli, ne samo u Stajićevu i u Begejcima nego na svim takvim mestima na prostorima bivše Jugoslavije. Mislim da je na taj način moguće pomiriti zavađene balkanske narode, jednostavno da se pogledamo oči u oči. Nisu svi ljudi činili zločine, nisu svi ljudi učestvovali u ludilu, ali hajde da bar ta većina, ta tiha većina koja je uvek ćutala, kaže da želi da obeleži određena mesta koja su nekom nanela zla."

Gotovo u isto vreme kada mu je zaprećeno smrću, saopštenjem se oglasila “Partija veterana Srbije”, koja traži da se zrenjaninski čelnik pozove na odgovornost, i da se povuče njegova odluka o podršci postavljanju spomenika.

Predsednik ove partije Željko Vasiljević, koji je na izborima nastupao na listi vladajuće Socijalističke partije Srbije, odbacuje bilo kakve veze sa pretnjama smrću Aleksandru Martonu, ali i upozorava šta će se dogoditi ukoliko neko pokuša da postavi spomen obeležje u Begejcima i Stajićevu:

"Verujte mi, mi ćemo pokušati da to čak i fizički tih dana sprečimo, jer nećemo dozvoliti da se na taj način prekraja istorija. Sam taj čin dolaska udruženja pravnika "Vukovar 1991", znači, to nisu ljudi koji su bili u tim sabirnim centrima Jugoslovenske narodne armije (JNA). To su pravnici koji žele da to iskoriste za..."

RSE: Izvinjavam se što vas prekidam, upravo sam razgovarala sa predsednikom Udruženja, gospodinom Zoranom Šangutom koji je bio u Stajićevu.

"Dobro, dobro. Ne kažem ja da niko od njih nije tu bio, a drugo to nije logor – to je sabirni centar."


Zarobljenici dolaze sa dobrim namerama


U Stajićevu i Begejcima devedesetih godina bilo je zatvoreno nekoliko hiljada građana Hrvatske, koje su pripadnici Jugoslovenske narodne armije zarobili u svom pohodu na Vukovar i druge hrvatske gradove. Vlasti Srbije tada su tvrdile da se radi o sabirnim centrima, mada su ta mesta, ograđena bodljikavom žicom, ukazivala na to da je reč o pravim logorima.

Meštanin Begejaca Đorđe Kitaresku svojevremeno se za naš program prisećao šta je u selu video 1991. godine:

"Išli su na doručak sagnute glave, sve sam video. Ovde je bila kuhinja, a ovde je bio hidrofor i ovde su imali česmu. Ovde su išli kerovi, u štali su bili reflektori. Ovde je vojska čekala. Imali su fosne, a onda su po trojica bila sa automatima. A ovde je bilo gnezdo sa puškomitraljezom."


I pored toga, bivši istražni sudija Vojnog suda u Beogradu Milomir Šalić i danas tvrdi da ovo nisu bili logori, već po međunarodnom pravu osnovani sabirni centri, u koje su pristup imale sve međunarodne humanitarne organizacije:

"Tu su boravila lica koja su predala oružje, koja su zarobljena. I bili su pod nadzorom međunarodnog Crvenog krsta. I sve su imali po međunarodnim propisima, apsolutno sve privilegije, čak mislim da su neke posećivale i porodice."


Zoran Šangut vremena provedenog u Stajićevu svakako se ne seća po porodičnim posetama. I pored toga podvlači da bivši zarobljenici u Zrenjanin dolaze sa dobrim namerama, i nada se da će na isti način biti dočekani od tamošnjih građana:

"Mogu reći da sam prolazio svakodnevnu torturu, batinjanja i tako dalje, i svedok sam tri ubistva koja su se tamo dogodila. Ja ne znam da li se to u prihvatnim centrima događa. Isto tako, bili smo ograđeni bodljikavom žicom, čuvali su nas sa mitraljezima, sa psima nemačkim ovčarima. Mislim da to puno govori o tome da li je to prihvatni centar ili logor."


Nastojanja nevladinih organizacija da se otvori istraga o dešavanjima u Begejcima i Stajićevu tokom devedesetih do danas su ostala bez bilo kakvog odgovora sudskih organa.

Pogledajte komentare (10)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG