Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je 8. aprila da je Srbija izuzeta iz petog paketa sankcija EU prema Rusiji, što znači da će snabdevanje domaćeg tržišta naftom preko Jadranskog naftovoda (JANAF) biti nastavljeno i posle 15. maja.
"To nas stavlja u bolju poziciju od mnogih drugih država u regionu", rekla je Mihajlović u Novom Pazaru na jugu Srbije.
Jadranski naftovod (JANAF) saopštio je 29. marta da neće moći da realizuje transport nafte do Naftne industrije Srbije (NIS) od 15. maja 2022. usled novog paketa sankcija Evropske unije (EU) usmerenih prema ruskim energetskim kompanijama.
Iz Evropske komisije su 4. aprila saopštili za Radio Slobodna Evropa (RSE) da traže rešenje koje će očuvati uvoz nafte u Srbiju.
Nekadašnji državni naftni gigant NIS od 2008. godine je u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gasprom Njefta (Gazprom Neft).
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 31. marta za Radio-televiziju Srbije da je NIS potpao pod sankcije EU zavedene protiv Rusije i da Srbija razgovara sa predstavnicima EU o uvozu nafte.
Najveći deo te nafte do Srbije se doprema upravo naftovodom JANAF.
Šta podrazumeva peti paket sankcija EU?
Evropska unija dogovorila je 8. aprila peti paket sankcija Rusiji zbog rata protiv Ukrajine, uključujući mere zabrane uvoza uglja i zatvaranje luka EU za ruske brodove.
Ipak, sankcije predviđaju izuzeće za sve brodove koji prevoze, između ostalih, naftu i gas.
"[Predlažemo] zabranu pristupa ruskim brodovima i brodovima kojima upravlja Rusija EU lukama. Određena izuzeća pokrivaju osnovne stvari, kao što su poljoprivredni i prehrambeni proizvodi, humanitarna pomoć, kao i energente“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) 5. aprila.
Novousvojene sankcije ciljaju na šest glavnih područija: ruski ugalj, finansijske transakcije, transport, uvoz i izvoz u Rusiju i isključivanje Rusije iz javnih ugovora i evropskih fondova.
Ove sankcije uvedene su zbog nedavno otkrivenih dokaza o ratnim zločinima u gradu Buča u Ukrajini.
