“Na priču o državnom udaru je premijer stavio tačku” kaže za RSE potpredsednica Vlade i ministarka Zorana Mihajlović koju su tabloidi markirali kao jednu od osoba umešanu u pokušaj navodnog svrgavanja premijera Aleksandra Vučića. Ona otkriva da li na sednici Vlade ministri pitaju premijera zašto njegovi prijatelji iz Informera i Pinka seju strah od navodne pripreme državnog udara, odgovara na pitanje dokle će funkcioneri govoriti o Kosovu kao “južnoj srpskoj pokrajini”, terminu koji ona, inače, ne upotrebljava, komentariše pisanje medija o njoj kao “američkom čoveku” u Vladi Srbije, govori o svom odnosu sa premijerom Vučićem i predsednikom Nikolićem.
RSE: Vi ste povodom otvaranja prvih poglavlja, poimence pomenuli Vlade koje su zaslužne, od Zorana Đinđića, do Tadića i Dačića. Da li se to menja praksa i da li to počinju da se pominju bivši, po dobru, a ne samo po zlu?
Mihajlović: Ne počinje Vlada Srbije od jedne vlade. Prirodno je pomenuti sve koje su učestvovale u ovom procesu i sve koje jesu pomogle da Srbija konačno otvori svoja poglavlja. Vlada, koju vodi Aleksandar Vučić, jeste otvorila poglavlja, ali svi zajedno smo učestvovali u tome.
RSE: Premijer je procenio da će Srbija 2019. godine zatvoriti sva poglavlja. U vezi sa tim su iskazane mnoge sumnje stručnjaka u zemlji i van nje koji poznaju procese u Evropskoj uniji.
Mihajlović: Bilo je mnogo sumnji i pre godinu i po dana kada smo rekli da ćemo smanjiti deficit, da ćemo imati pozitivni privredni rast, u trenutka kada smo imali negativan privredni rast. Uvek ima puno sumnji kada Vlada izađe sa svojim planovima, ali se ispostavilo da smo, sve što smo rekli, i uradili. Verujem da mi možemo 2019. godine da zatvorimo sva poglavlja. Sada sve zavisi samo od nas - da li će sva ministarstva da rade kako treba, da li će dovoljno da se udube i da imaju svoje timove, ne samo Kancelarija za evropske integracije i ne samo ministarka za evropske integracije, nego svi mi, u svakom od naših resora. Imajući u vidu raspoloženje u Vladi, imajući u vidu ministarstvo koje vodim, sasvim sam sigurna da ćemo u tome uspeti.
RSE: U Srbiji je vrlo snažno prorusko raspoloženje. Da li takva atmosfera može biti smetnja, kada dođe do usklađivanja naše spoljne politike sa spoljnom politikom Brisela? Šta vi predviđate?
Mihajlović: Srbija se opredelila da ide ka EU, ne samo na rečima. Sada je to potpuno jasno. Poglavlja su otvorena i Srbija će vrlo brzo biti deo EU . Naš je plan da to bude 2020. godine. Srbija neće biti deo saveza bivših sovjetskih republika, nego deo EU.
S druge strane, Srbija do sada, danas a i u budućnosti treba da održava dobre odnose sa svima i treba da održava dobre odnose sa Ruskom Federacijom. Neke članice EU možda imaju još bolje odnose sa Ruskom Federacijom, nego što ima sama Srbija. Sačekajte trenutak kada budemo ulazili u EU. Ako budemo morali oko nečega da se određujemo, tada ćemo razgovarati o tome. Za sada treba da usklađujemo našu spoljnu politiku sa stanjem koje imamo u Srbiji i sa našim strateškim opredeljenjima koja jesu ka EU.
RSE: Da li oko toga postoji složno mišljenje u Vladi?
Mihajlović: Ja mislim da je potpuno jasno. Sve što smo uradili prethodnih godinu dana, uradili smo na putu ka EU. Otvorili smo poglavlja. Nije bilo lako. Normalizacija odnosa sa Kosovom i pregovori su bili teški, jesu teški, biće i nadalje teški, ali govore u prilog tome da je Vlada imala plan i da je to htela da uradi.
RSE: Ako se zatvore poglavlja do 2019. godine, to znači i rešenje za Kosovo, to znači usklađivanje spoljne politike. Kosovo i Rusija su dva rovita mesta na evropskom putu Srbije. Ima li Vlada u ovom trenutku strategiju u vezi sa tim?
Mihajlović: U vezi sa pitanjem Kosova morate da budete jasniji, šta znači „rešenje“. Niko od Srbije ne traži da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Normalizacija odnosa ne znači priznavanje Kosova.
RSE: A kako vi razumete termin - puna normalizacija odnosa sa potpisanim sporazumom o tome?
Mihajlović: Sve ono što ova Vlada radi je pokušaj da naši građani žive na Kosovu na jedan dostojanstven i pristojan način. To je normalizacija odnosa unutar samog Kosova. Trenutna situacija na Kosovu pokazuje da nemamo baš normalizaciju odnosa. Kada govorimo o Zajednici srpskih opština, za Srbiju je to od velikog značaja. Srbija je, sve što je radila prethodnih meseci, radila zbog toga da bi Zajednica srpskih opština mogla u realnosti da funkcioniše i da našim ljudima pomogne da oni tamo mogu da žive.
Normalizacija nije priznanje Kosova. Svi misle da je normalizacija priznanje Kosova i da ulazak Srbije u EU znači priznanje Kosova. Ni u jednom dokumentu to ne stoji, niti EU to traži do Srbije.
RSE: Da li verujete da jedna država može da uđe u EU bez jasnih granica? Čak i predsednik Nikolić misli da će priznanje Kosova stići na dnevni red.
Mihajlović: Ne bih sada komentarisala šta je predsednik Nikolić rekao vezano za Kosovo. Išla bih korak po korak, upravo ovako kako Vlada Srbije radi. Otvorili smo poglavlja, radimo na normalizaciji, hoćemo da naši građani žive na Kosovu pristojno, hoćemo da imaju mogućnosti da se zapošljavaju. Vremenom, kada budemo otvarali druga poglavlja, videćemo kako će stvari ići i kojim tokom. Ono što je odluka Vlade jeste da sasvim sigurno neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu. Nije to odluka samo Srbije. Bez obzira što postoje zemlje koje su priznale Kosovo, realnost je da postoje druge države koje nisu priznale nezavisnost Kosova.
RSE: Mnogi funkcioneri danas govore o Kosovu kao o „južnoj srpskoj pokrajini“, iako je potpuno jasno da u realnosti to nije „južna pokrajina“. Da li mislite da će se posle 2019. godine, ako se stvari budu odvijale onako kako premijer misli, Kosovo nazivati „južnom srpskom pokrajinom“?
Mihajlović: Trenutno na snazi imamo najviši akt, a to je Ustav Republike Srbije, koji jasno kaže da je Kosovo deo Srbije. Dokle god je to tako u Ustavu Srbije, prirodno je da mnogi funkcioneri Kosovo nazivaju južnom srpskom pokrajinom. Odluka Vlade Srbije stoji. Nema priznavanja Kosova sa srpske strane, a videćemo 2020. godine kako će uopšte izgledati situacija u celoj Evropi i kako ćemo se mi u tom periodu, do 2020. godine, prilagoditi i šta ćemo sve uraditi kako bi bili deo EU.
RSE: Da li vi koristite taj termin?
Mihajlović: Ja sam oduvek govorila Kosovo i Metohija. To sada nema veze sa tim, prosto sam govorila Kosovo i Metohija.
RSE: O vama se govori kao o „američkom čoveku“ u Vladi Srbije zbog vaše bliskosti, između ostalog, sa američkim ambasadorem Kirbijem. Da li je mana biti blizak američkom ambasadoru?
Mihajlović: Ja sam prvo potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka tri ogromna resora. Dakle, radim za Srbiju. Ne radim ni za Rusiju, ni za Ameriku, niti za bilo koju drugu državu. U svom poslu razgovaram sa svim diplomatama, pa između ostalog razgovaram i sa američkim ambasadorom i sa ruskim ambasadorom. Američki ambasador (Majkl) Kirbi je prijatelj Srbije, kao što je i ruski ambasador prijatelj Srbije. Onome koji ne razume da se ovi poslovi rade na način da razgovarate sa svim diplomatama, ne vredi objašnjavati.
RSE: Pink i Informer nastavljaju priču o državnom udaru. Predsednik Nikolić je na RTS-u rekao da ne veruje u tu priču, ali da ima nekih u Vladi koji bi da ruše Vučića. Ko to u Vladi želi da ruši Vučića?
Mihajlović: Mislim da je priču o državnom udaru jasno zatvorio premijer Vučić, kada je vrlo jasno rekao da državnog udara nije bilo. Insinuacije koje su postojale uz moje ime, opet je zatvorio premijer Vučić koji je rekao da ima poverenje u moj rad. Tu bih stavila tačku.
RSE: Vas su mediji markirali kao osobu koja je umešana u pripremu državnog udara. Iz koje kuhinje to dolazi? Da li će se na stranačkoj skupštini, koja se priprema, ozbiljnije razgovarati o odnosima u SNS-u? Da li mislite da će doći do većih kadrovskih premeštaja?
Mihajlović: Mi ćemo skupštinu stranke imati početkom februara. Tada ćemo svakako birati i osvežiti Predsedništvo. Predsednik stranke bira potpredsednike ili potpredsednice stranke. Da li će moj rad biti dovoljan da ja budem potpredsednica stranke, to će zavisiti od predsednika koji bira svoje saradnike. Što se svih ostalih tiče, to sam par puta naglasila i sada naglašavam, svi samo treba da rade svoj posao, onaj posao za koji ih je predsednik izabrao. Bilo da je to u Vladi, bilo da je to u stranci.
RSE: Da li u Vladi razgovarate o tome? Potpuno je jasno da su vlasnici Pinka i Informera, inače kreatori tih priča o državnom udaru, dobri i bliski prijatelji premijera Vučića. Da li je neko pitao premijera o čemu se radi?
Mihajlović: Ne znam ko je s kim prijatelj i ko se s kim druži, ili ne druži. To čak nije ni moj posao, niti me to treba da zanima. Za mene je priču o državnom udaru završio premijer. Sve što je trebalo da se kaže o državnom udaru, on je vrlo jasno rekao. Nije bilo državnog udara. On veruje u ono što radi Zorana Mihajlović, budući da mene stavljate u taj kontekst.
RSE: To je rekao javno. Mene zanima da li se u Vladi o tome razgovara? Da li pitate svog predsednika šta se to događa?
Mihajlović: O svemu se razgovara u Vladi, o svim ozbiljnim temama. Mislim da nema teme o kojoj se ne priča. Normalno da se razgovara i o trenutnoj političkoj situaciji, pa i kad je ta politička situacija povezana sa nekim ratovima tabloida, rekla bih da ovde ima dosta toga.
RSE: Da li vama premijer više kaže, nego što kaže nama?
Mihajlović: Normalno je da se na sednicama Vlade razgovara o svemu. Nije sve za javnost.
RSE: Da li vama kao članici Vlade, kao ministarki i potpredsednici Vlade, ali i kao ženi, smeta potčinjenost ministara? Odnosi u Vladi ponekad liče na odnos razrednog starešine i đaka koji dobijaju packe, ako nisu dobri, ili dobijaju pohvale, ako su ljubimci razrednog starešine?
Mihajlović: Ja to zaista ne gledam tako. Nije prvi put da čujem na sličan način postavljeno pitanje. Mi imamo jedan tim. Na čelu tog tima je predsednik Vlade koji je izabrao svoje ministre. Svakome je dao određeni posao koji mora da radi. Imam tri resora koja radim. Moj zadatak je da na kraju ispostavim rezultat i da ono što smo planirali i dogovorili zajedno u Vladi bude rezultat. Ne smeta mi bilo kakva vrsta odnosa koja će, kroz razgovor i na različite načine komunikacije, da donese rezultat.
RSE: Kakav je vaš odnos sa premijerom Vučićem? Vi imate imidž osobe koja bez problema iznosi svoje mišljenje, čak i kada ste u manjini, kao na primer kada se glasalo o britanskoj rezoluciji za Srebrenicu. Mislim da ste jedina bili za tu rezoluciju?!
Mihajlović: Moj odnos sa premijerom je onakav kakav ja mislim da treba da bude. Takav je i sa predsednikom stranke. Nema tu mnogo razlike. Predsednik stranke i potpredsednica stranke, premijer ili potpredsednica Vlade, svako u svom delu ima određene poslove. To je odnos saradnje i rezultata.
To je odnos prijatelja, zato što ovaj posao nije od sedam do 15 časova. Ovaj posao je posao od 24 sata. Ovaj posao je posao posvećenosti. Morate biti stalno zajedno, razgovarati, da biste napravili određene rezultate. Svaka od ovih stvari ne može bez stalne podrške, ne može bez razgovora. To je naš odnos.
Uvek sam govorila šta mislim i danas tako govorim. To je prirodno. Svako može da kaže svoje mišljenje. Onaj ko ne govori svoje mišljenje, možda ga i nema.
O rezoluciji o Srebrenici se razgovaralo pod tačkom poverljivo. Onda kada se skloni poverljivo, ja ću pričati o tome.
RSE: Kakav je vaš odnos sa predsednikom Nikolićem? Zašto ste vi uopšte nosili turšiju i svinjski but kao poklon predsedniku Nikoliću i zašto je to došlo do javnosti? Šta je bio razlog vaše posete predsedniku Nikoliću?
Mihajlović: Tomislav Nikolić je predsednik Republike Srbije. Ja sam potpredsednica Vlade Republike Srbije. Nije ni prvi, ni poslednji put da idem kod predsednika Republike Srbije i da razgovaram o određenim stvarima. Konkretno, povod je bio Zakon o zakonjenju. Toga dana je predsednik republike potpisao Zakon o zakonjenju. Govorili smo o svim dilemama koje je on imao i koje je, kroz određena pisma, poslao meni, odnosno Vladi Republike Srbije.
Mislim da je mnogo važnije to što smo razgovarali, a ne u koliko sati sam došla, na koja vrata sam ušla i da li sam imala nešto u kesi. Rekla bih da je to zaista zanimljivo tabloidima, ali za ozbiljnu priču, mislim da je mnogo važnije što je predsednik Zakon potpisao i da se taj Zakon sada realizuje.
RSE: Ako je sadržaj kese tome doprineo, onda je to u redu..... (smeh). Poznata je jedna vaša izjava na račun nekih od vaših koalicionih partnera da su „bednici“. Da li ste se izvinili zbog takve izjave?
Mihajlović: Vi ste u pravu da to ne liči na jezik kojim govorim. Danima pre toga sam, i na druge načine, upozoravala koalicione partnere, SPS, na način ponašanja i o svemu što se dešavalo, što nije bilo korektno, budući da mi jesmo koalicioni partneri. Razlog zašto sam tako reagovala jeste upravo potreba da gotovo na isti način odgovorim SPS-u. Nakon toga je bilo rezultata jer više nije bilo takvog ponašanja SPS-a, mada je bilo puno izjava u tom momentu.
RSE: Znači odgovor je ne, niste se izvinili?
Mihajlović: Ne, nisam se izvinila. Odgovorila sam na isti način kako su se i oni ponašali. Dugo je trajalo objašnjavanje sa SPS-om. I dalje smatram da, kada ste sa nekim u koaliciji, onda, kada donosite određene odluke, morate da budete složni u tim odlukama i morate da podržavate te odluke, ma koliko vam to možda trenutno politički ne odgovara. Mislim na teške odluke, smanjenje plata i penzija koje je Vlada donosila i druge ekonomske odluke. SPS-a je tu negde stajao sa strane. Mnogo toga je bilo što je uzrokovalo da na kraju odgovorim na taj način.
RSE: Nedavno je premijer rekao da će Srbija uskoro imati putnu mrežu, čak i bolju od Hrvatske. Za sada to izgleda, uprkos radovima na dva važna koridora, 10 i 11, nedostižno, barem u nekom doglednom vremenu. Volela bih da me demantujete.
Mihajlović: Rado ću vas demantovati. Završetkom koridora 10, krajem 2016. godine, eventualno početkom 2017. godine, i dela koridora 11, dakle do Čačka, Srbija će zaista imati više kilometara autoputa od Hrvatske. To je geografija. Ono što jeste podatak i rezultat i ono što je opipljivo, što može da se vidi, jeste da mi ove godine puštamo u rad, kada se sve zbroji, 110 kilometara autoputa. Prosek za EU prethodnih godina, kao i 2015. godine, jeste 55 kilometara. Sledeće godine naš plan je da pustimo 98 kilometara autoputa. To nije priča, to je nešto što je zaista urađeno i to je nešto što se zaista pušta u rad.
RSE: To je jasno, ali Hrvatska je premrežena auto-putevima i kroz Hrvatsku se ide kao kroz ostali deo EU.
Mihajlović: Srbija će jednim delom, krajem 2016. godine to imati i konačno neće biti zaobiđena na tom koridoru jer sada svi koji idu sa istoka na zapad i obratno, ne prolaze kroz Srbiju, nego idu kroz Rumuniju i Bugarsku, što nije dobro za nas. Od početka 2017. mi možemo da očekujemo veći priliv i robe i automobila kroz naše teritorije.
RSE: Šta je sa železničkom mrežom? I tu se pominju i dogovaraju ambiciozni projekti, Beograd – Budimpešta,pre svega. Vi ste obećali da će početak radova na pruzi Beograd – Budimpešta biti do kraja ove godine i da ćemo se do Novog Sada za dve godine voziti 30 minuta. Šta je sa tim obećanjima?
Mihajlović: Trenutno se do Novog Sada vozimo 90 minuta. Završeni su planovi i mi ćemo, za manje od dve godine, imati 30 minuta od Beograda do Novog Sada.
U Srbiji, niko neće da uđe u voz, samo onaj ko mora. Prosek brzine jeste negde oko 35 km/h. Prvi put 2015. godine imamo gotovo 100 kilometara modernizovane pruge iz ruskog kredita, koja razvija brzinu od 120 km/h. Nedavno je u Kini potpisan okvirni ugovor, a to je već početak radova sa kineskim partnerima oko modernizacije pruge Beograd-Budimpešta. Svečano započinjemo radove 22. decembra na toj pruzi u blizini Novog Sada. Kako smo obećali, mi ćemo i ovaj projekt realizovati. Znači, mi možemo da računamo da će od Beograda do Budimpešte da se ide dva sata i 45 minuta. Da budemo fleksibilni, možemo da kažemo da će se to dogoditi otprilike za dve i po godine.
RSE: Zbog projekta „Beograd na vodi“, izmenjen je generalni urbanistički plan. Potom je taj projekt dobio poseban zakon, lex specialis, pa su usledile izmene tog zakona za posebne građevinske dozvole. Šta je sledeće - pitaju se kritičari načina na koji se ovaj projekat realizuje?
Mihajlović: Uvek ima kritičara. „Beograd na vodi“ je veliki projekt i prirodno je da tako veliki projekt, ogroman projekt, koji treba da zaposli hiljade ljudi, ima svoj poseban zakon. Razlog zašto je došlo do izmene zakona o„Beogradu na vodi“, nije zbog toga što će neko dobiti neku posebnu građevinsku dozvolu i izvoditi građevinske radove. U Srbiji, da biste bilo šta radili i gradili, od donošenja Zakona o planiranju i izgradnji, možete to da uradite samo i jedino uz građevinsku dozvolu. Ono što se daje kroz ovaj zakon jeste posebna građevinska dozvola za pripremne radove, a to zato što je u pitanju kula visine 162 metra.
RSE: Znalo se da će ta kula biti građena i kada je usvajan lex specialis?
Mihajlović: Ovo nisu građevinski radovi na kuli i izgradnja kule, ovo su pripremni radovi, ispitivanje zemljišta i šipova, pre svega zbog bezbednosti, zbog toga što to nije nikada rađeno, ne ovde u Srbiji, nego u celom regionu. Nigde nema ni jedne kule od 162 metra visine.
RSE: Da li će to produžiti termine za završetak kule?
Mihajlović: Ne bi trebalo da produže termine. Dešava se uvek da vi imate određena usklađivanja, ali do sada mi još nigde nismo probili rokove. Nadam se da nećemo probiti rokove ni kada je u pitanju Beograd na vodi.
RSE: Vi ste jedan od retkih funkcionera koja je nama dala intervju. U čemu je problem?
Mihajlović: Nemam nikada dilemu kada su u pitanju intervjui, niti sam imala dilemu kada ste tražili intervju. Drugi treba da kažu, u svoje ime, šta o tome misle, ja sam tu da odgovaram na sva pitanja, i zgodna i nezgodna, i da rešavam probleme. To je moj posao.
Mislim da svi mi, kao članovi Vlade, treba da govorimo u medijima o svemu onome što Vlada radi, što je politika Vlade i na kraju - i o potencijalnim problemima, upravo zbog građana. Mediji su zbog toga tu, da promovišu i da pokažu šta je dobro, šta nije i šta se eventualno može popraviti.
