Kakav je plan nadležnih za desetine porodica koje žive na obodu starog rudnika kineske kompanije "Ziđin" na istoku Srbije, od maja ispituje Zaštitnik građana.
"Prašina (iz rudnika) se raznosi na sve strane, to isparava. Dete mi je dobilo bronhitis i to nije jedini slučaj u naselju", kaže jedna od meštanki naselja u Boru Jasmina Petrović.
Zaštitnik građana pokrenuo je postupak kontrole rada gradske uprave povodom informacija da oko 40 romskih domaćinstava živi na samom obodu rudarskog kopa u tom gradu u izuzetno teškim uslovima.
Predmet kontrole je i da li gradska uprava planira preseljenje ovih porodica.
Iz kompanije "Ziđin", koja od 2018. godine upravlja rudnicima bakra u istočnoj Srbiji, saopštili su za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su upoznati sa ovim problemom, ali da ta kompanija nije vlasnik ni zemljišta ni baraka u kojima meštani žive.
Takođe ističu da meštani žive na obodu starog površinskog kopa koji je prestao da radi pre više decenija, a kompanija sada ispunjava jamu jalovinom i vrši sanaciju starog rudnika.
Iz kabineta gradonačelnika Bora za RSE nisu odgovorili da li je planirano preseljenje porodica zbog loših uslova života.
Prašina, buka i neuslovne barake
Prema rečima Jasmine Petrović, koja na rubu rudnika živi već 12 godina, uslovi za život "trenutno ne postoje". Sa mužem i dvoje dece živi u stanu u starim barakama gde nedostaje osnovna infrastruktura.
"Otpadne vode idu direktno na ulicu, gde nam se deca igraju, tu se sliva voda od mašina za veš i sudove. To je strašno", navodi ona.
Osim toga, meštani već godinama trpe svakodnevnu buku. Prašina i zagušljiv vazduh, kako kaže, njihova su svakodnevnica.
"Kad prostremo veš napolju, nakupi se prašina, mora opet da se istrese i da se pere".
Najviše je zabrinjavaju posledice koje ovakvo okruženje ostavlja na zdravlje.
Zagađenje vazduha je jedan od najvećih problema u Boru. RSE je u aprilu pisao o najnovijim izveštajima o kvalitetu vazduha u Boru koji pokazuju povećane koncentracije kancerogenog arsena.
Stručnjaci Instituta za rudarstvo i metalurgiju iz Bora tvrde da to zagađenje nastaje zbog prerade koncentrata bakra sa viškom arsena u rudnicima, a nadležna ministarstva i kompanija Ziđin ne daju odgovore o merama kontrole i zaštite zdravlja građana.
Jasmina kaže da se raduje mogućem preseljenju, ali nema mnogo nade da će grad za njih obezbediti novi smeštaj.
"Dolazilo je više grupa ljudi da nam obećava preseljenje pre (lokalnih) izbora, mi smo se ponadali. Kad je prošlo glasanje, zaboravljeni smo", kaže ona.
Lokalni izbori u Boru su održani u martu, a najveći broj glasova dobila je vladajuća Srpska napredna stranka.
Kontrola zbog najave iseljavanja
Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je za RSE da su slučajevi iseljenja stanovništva, poput ovog, uvek složeni jer treba voditi računa o potrebama meštana i u skladu sa tim odabrati alternativni smeštaj.
On je 19. maja najavio gradskoj upravi Bora da će izvršiti nadzor nad njenim radom, kao i da će obići lokaciju i razgovarati sa romskim porodicama čije se raseljavanje planira.
U saopštenju se navodi da su meštani, prema dostupnim informacijama, izloženi stalnom zagađenju prašinom i bukom, pa time i zdravstvenim rizicima.
"Istovremeno, ukazuje se da porodicama nije obezbeđen adekvatan alternativni smeštaj, niti su (kako je objavljeno) doneta i usvojena odgovarajuća akta i planovi u vezi sa njihovim preseljenjem", piše u saopštenju.
Kontrola je pokrenuta jer "postoji mogućnost da je aktom, radnjom ili nečinjenjem organa uprave došlo do povrede ljudskih prava i sloboda".
'Bez planova o iseljenju'
Uroš Ranđelović iz nevladine Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 kaže za RSE da se pitanje iseljavanja meštana već dugo postavlja, ali ne realizuje.
Lokalni mediji pisali su u oktobru 2025. o izgradnji novog stambenog kompleksa u Boru koji je namenjen socijalno ugroženim porodicama koje žive u blizini površinskog kopa.
Ranđelović kaže da je to bio povod da zatraže od grada Bora dokumentaciju i planove o iseljavanju.
"Iz Bora su nam rekli da ne poseduju tu dokumentaciju", kaže on.
Zakon o stanovanju obavezuje lokalnu samoupravu da meštanima koji su socijalno ugroženi obezbedi odgovarajući alternativni smeštaj.
Jasminina porodica, prema njenim rečima, koristi socijalnu pomoć države, a ona i suprug nemaju stalni posao.
"Suprug radi na poziv kao pomoćni radnik, ja isto. Neće da nas prihvate nigde (u stalni radni odnos), stalno nam govore da nema posla", kaže ona.
RSE nije dobio odgovor grada o planovima iseljenja.
Rudnici Ziđina i zagađenje
Iz kompanije Ziđin su za RSE naveli da prepoznaju da je ovde reč o "osetljivom društvenom pitanju koje se tiče ranjivih grupa i lokalnih životnih uslova".
Ipak, kako ističu, romsko naselje smešteno je uz stari borski površinski kop koji decenijama nije aktivan.
"Ovo područje nije obuhvaćeno ni razvojnim planovima kompanije koja je pravni sledbenik RTB-a Bor", naveli su u odgovoru.
Ziđin je 2018. godine kupio državno preduzeće Rudarsko-topioničarski basen Bor i postao vlasnik cele imovine tog preduzeća.
Na području Bora aktivno je više rudnika.
Nalazište bakra Cerovo otkriveno je još 60-ih godina prošlog veka i nakon višegodišnje eksploatacije je zatvoren. Ponovo je otvoren 2020. nakon što je Ziđin preuzeo rudnik.
"Veliki Krivelj" je najveći površinski kop bakra i takođe se nalazi u okolini Bora.
Aktivan je i rudnik "Jama" koji se nalazi u blizini grada. Ovaj rudnik bio je 2021. privremeno zatvoren u cilju zaštite životne sredine.
Rudnik bakra i zlata "Čukaru Peki" otvoren je 2021. kada je Ziđin od firme Friport Mekmoran (Freeport McMoran) otkupila udeo u donjoj zoni tog rudnika.
Kompaniju Ziđin godinama prate optužbe za zagađenje životne sredine u istočnoj Srbiji, a u Boru je vazduh prekomerno zagađen.
Kompanija odbacuje ove optužbe, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u februaru da će zamoliti kineskog predsednika Si Đinpinga da Ziđin u Boru "obrati pažnju na zagađenje vazduha" u tom gradu.