Dostupni linkovi

Žene u crnom održale protest 'Stop ratu u Ukrajini'


Aktivisti organizacije "Žene u crnom" na antiratnom skupu u Beogradu, Srbija, 16. mart, 2022.
Aktivisti organizacije "Žene u crnom" na antiratnom skupu u Beogradu, Srbija, 16. mart, 2022.

Aktivisti nevladine antiratne organizacije "Žene u crnom" održali su 16. marta u centru Beograda još jedan protest "Stop ratu u Ukrajini", protiveći se invaziji Rusije na Ukrajinu.

Aktivisti te organizacije nosili su transparente sa natpisima "Žene u crnom protiv rata", "Podržavamo ruske dezertere", "Stop okupaciji Ukrajine", "Podržavamo ruske feministkinje", kao i baner s ispisom "Stop ratu u Ukrajini" na ruskom, ukrajinskom, engleskom i srpskom jeziku.

Predstavnica Žena u crnom Staša Zajović izjavila je da treba podržati antiratni pokret u Rusiji i osuditi "carističke i imperijalističke težnje Rusije".

"Važno je da se Srbija pridruži sankcijama protiv ruskih oligarha, militarista i drugih koji pomažu invaziju na Ukrajinu. Srbija mora da se jasno opredeli jer su mnogi srpski dobrovoljci prustni u proruskim snagama u Ukrajini", kazala je ona.

Skup "Žena u crnom" obezbeđivale su jake policijske snage.

Tokom trajanja skupa došlo je do manjih provokacija od strane pojedinaca koji su došli na skup.

Jedan od njih skinuo se do pojasa i stao ispred aktivista, pokazujući svoju tetovažu portreta osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i tetovažu grba Srbije.

Čovek sa tetovažom ratnog zločinca Ratka Mladića stao je ispred aktivista koji su držali banere sa antiratnim porukama, Beograd, Srbija, 16. mart, 2022.
Čovek sa tetovažom ratnog zločinca Ratka Mladića stao je ispred aktivista koji su držali banere sa antiratnim porukama, Beograd, Srbija, 16. mart, 2022.

Zajović je upozorila i da organizacija koju zastupa dobija pretnje i uvrede od desničarskih organizacija koje učestvuju u ratnoj propagandi i, kako je rekla, "staju u službu velikoruske i velikosrpske ideje".


Ruski vojni napad na Ukrajinu počeo je 24. februara i od tada su Kijev i drugi gradovi pod žestokim raketnim udarima.

Moskva tvrdi da su mete vojni objekti u cilju "demilitarizacije" i "denacifikacije", ali snimci i slike iz ukrajinskih gradova prikazuju suprotno. Od početka invazije stradalo je blizu 700 civila, uključujući 50 dece, a iz zemlje je izbeglo više od tri miliona ljudi, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija za 15. mart.

Srbija se 2. marta na sednici Generalne skupštine UN-a pridružila osudi invazije Rusije na Ukrajinu.

Rezolucijom UN se izražava žaljenje zbog invazije Rusije na Ukrajinu i zahteva od Rusije da odmah prestane sa pretnjom i upotrebom sile protiv Ukrajine i da odmah, potpuno i bezuslovno, povuče sve vojne snage sa teritorije Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama.

Rezolucija je usvojena sa 141 glasom za, pet protiv i 35 uzdržanih.

U Beogradu je 4. marta održan i desničarski skup podrške Rusiji, na kojem su nošene ruske i srpske zastave, a intonirane su i himne obe zemlje.

Srbija je jedna od retkih država u kojima se održavaju skupovi podrške Rusiji.

XS
SM
MD
LG