Zbog pruge Beograd-Novi Sad kritike Kini i Rusiji

Postoje problemi u izgradnji brze pruge Beograd-Novi Sad, kažu zvaničnici Srbije, ali još ne žele da imenuju te probleme i navedu ko je za njih odgovoran.

Deonicu te pruge od Beograda do Stare Pazove grade kineski izvođači, a deo od Stare Pazove do Novog Sada ruski.

Pruga Beograd-Novi Sad, koja je deo pruge Beograd-Budimpešta, trebalo bi prema poslednjim najavama da bude završena do kraja 2021. godine.

Da postoje problemi iznosili su prethodnih dana i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović.

RSE je Železnicama Srbije uputio pitanja o tome kakvi sve problemi postoje u gradnji deonice Beograd - Novi Sad i ko je odgovoran za te probleme. Međutim, i pored obećanja do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Rodić: Problemi bili i na kineskoj i na ruskoj deonici

„Problemi koji su se javili su nosači stubova za elektrifikaciju, oko 1200 komada je trebalo zameniti. Nešto je loše urađeno i Kinezi su odmah to prihvatili da zamene i u toku je zamena“, kaže za RSE potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.

On navodi da je drugi problem bio oko izvođenja radova na vijaduktu kod Čortanovaca, deonici gde su angažovani ruski partneri.

„Kod Čortanovaca je jako komplikovano da se radi što zbog velike visine, što zbog potrebe velike preciznosti radova. Pri velikim brzinama na pruzi dovoljan je milimetar odstupanja da izazove katastrofu. Tu je bilo malo zastoja, ali to je prevaziđeno i to se sad radi“, tvrdi Rodić.

Naš sagovornik iz Građevinske komore Srbije dodaje da se radovi odvijaju po standardima EU kako bi pomenutom prugom mogao da se odvija međunarodni saobraćaj.

Uveren je da će radovi na pruzi Beograd-Novi Sad biti završeni u predviđenom roku.

Na upit RSE ambasadama Kine i Rusije, čiji izvođači izvode radove na pruzi Beograd-Novi Sad, da komentarišu navode zvaničnika Srbije o ozbiljnim problemima u izgradnji ove pruge nisu stigli odgovori.

Šta su rekli predsednik Srbije i resorni ministar?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je posle sastanka sa ministrima i direktorima javnih preduzeća zaduženim za strateške projekte, održanog 9. decembra, rekao da postoje veliki problemi na deonici brze pruge od Stare Pazove do Novog Sada gde su, inače, angažovani ruski izvođači.

„Verujem da ćemo završiti stvari do kraja sledeće godine ili sa mesec dana dodatnog zakašnjenja, ali tu će još biti muka. Ne bih vam danas govorio o detaljima, možda za koji dan o tome da govori resorni ministar ili neko drugi“, rekao je Vučić.

Resorno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije odgovorilo na upit RSE koji su se konkretno problemi javili tokom izgradnje pruge Beograd-Novi Sad i da li je zbog toga nastala neka šteta.

Prethodno je ministar Tomislav Momirović poručio da ako brza pruga do Novog Sada ne bude završena do kraja kraja 2021. godine, niko od izvođača radova više neće raditi u Srbiji ili, kako je naveo, on više neće biti ministar.

Momirović je tokom kontrole radova na izgradnji žеlеzničkе stanicе Bеograd cеntar, 5. decembra, rekao novinarima da su strani partneri koji izvode radove obećali Vučiću da će na pruzi Beograd-Novi Sad vozovi ići brzinom od 200 kilometara na sat do kraja 2021. godine.

Vučić je takođe naveo da je problem i kad se ugovaraju veliki infrastrukturni projekti i dižu krediti.

„Prve godine sve ide dobro, a posle se uvek traži neko odlaganje. Mi smo uvek slabo planirali“, rekao je on.

Kovačević: Najveći problem netransparentnost

Glavni problem kod velikih projekata u Srbiji je netransparentnost, ocenjuje za RSE konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević.

„Kad je reč o tome ko je kriv ako se kasni, krivi su svi koji učestvuju u tome, neko više, neko manje. Ali mi nećemo nikada doznati ko je kriv. Jer kod nas vlast pokušava da sve pokaže kao uspeh, a kad god pronađete bilo koju manu onda se to zataška i ne doznamo zbog čega je do toga došlo“, navodi Kovačević.

On objašnjava da je kod velikih projekata važno kakvi su ugovori zaključeni.

„Da li je veliki deo posla dat jednom izvođaču ili je podeljeno, pa u toj podeli nešto škripi. Tu može biti vrlo različitih situacija, teško je komentarisati kad ne znamo šta je ugovoreno“, kaže Kovačević.

Šta još znamo?

Ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Tomislav Momirović je tokom obilaska radova na izgradnji brzе prugе u Pеtrovaradinu i Čortanovcima, 4. novembra, zahtevao od izvođača da se pojača dinamika radova.

„Da sе uvеdе rad u tri smеnе. Ono što jе obеćano prеdsеdniku prе nеkoliko mеsеci mora da sе ispuni. Postoji dosta izazova, ali sam uvеrеn da naši partnеri iz RŽD-a mogu da ih prеvaziđu”, rеkao jе Momirović.

On je tada održao sastanak sa dirеktorom ruske kompanijе, koja izvodi radovе na ovoj trasi, RŽD Intеrnacional, Mansurbеkom Sultanovom i gеnеralnim dirеktorom Infrastruktura žеlеznica Srbijе Nеbojšom Šurlanom.

Istog dana ministar je, kako je navelo Ministarstvo, informacijе o dinamici radova na drugoj trasi prugе za vеlikе brzinе Bеograd Cеntar – Stara Pazova, dobio na sastanku sa gеnеralnim dirеktorom “Infrastrukturе žеlеznicе Srbijе” Nеbojšom Šurlanom i prеdstavnicima kinеskih kompanija "China Railway International” i „China Communications Construction Company“, koje izvodе radovе.

Ministar Momirović je 25. novembra razgovarao sa ambasadorkom Kine Čen Bo o realizaciji projekta brze pruge u Srbiji.

"Pričali smo o nabavci vozova koji će ići 200 km na sat na našim prugama, prvoj fazi izgradnje brze pruge od Beograda do Budimpešte, a onda i dalje od Beograda do Niša na železničkom Koridoru 10", rekao je Momirović Tanjugu nakon sastanka u Vladi Srbije.

Aleksandar Vučić je 2015. godine, tada kao premijer, najavljivao na svečanoj promociji projekta modernizacije i izgradnje pruge Beograd-Budimpešta da je dogovoreno da pruga Beograd-Novi Sad mora biti otvorena 2018. godine.

U maju ove godine, tokom obilaska gradilišta deonice Beograd-Stara Pazova, Vučić je izjavio da bi kompletna brza pruga od Beograda do Budimpešte trebalo da bude završena do 2024. godine.

Na konstataciju novinara da je ranije obećavao kraj izgradnje 2018. godine, Vučić je rekao da u infrastrukturnim projektima ima "bezbroj problema".

Zbog rekonstrukcije pruga Beograd-Novi Sad je zatvorena u februaru 2019. godine i od tada putnici između ova dva grada ne mogu putovati vozom.

Ova sekcija je deo šire deonice pruge od Beograda do Budimpešte. Radovi na toj deonici su započeli 28. novembra 2017. godine, a tim povodom je na na Železničkoj stanici u beogradskom naselju Zemun upriličena i svečanost kojoj su prisustvovali zvaničnici Srbije i Kine, zemlje koja je glavni partner na ovom projektu.

„Ovo je prvi projekat između Kine i EU, preko Srbije. U to je uključena i Mađarska, kao članica EU, Srbija, zemlja kandidat za članstvo u EU i Kina“, kazala je tada premijerka Ana Brnabić.

Ona je istakla i da to i prvi prekogranični projekat u okviru „Inicijative 16+1“, kao i prvi tripartitini ugovor koji je potpisan između Kine, Srbije i Mađarske.

Mađarska, partner na ovom projektu koji dolazi iz EU, u maju ove godine je u parlamentu izglasala čuvanje tajnosti detalja finansijskog ugovora sa Kinom o gradnji železničke veze Budimpešta-Beograd, jer se taj ugovor smatra najvećom infrastrukturnom investicijom u toj zemlji.

Poslanici iz stranke Fides, partije predsednika Vlade Mađarske Viktora Orbana, zabranili su na sednici 19. maja pristup svim ugovorima u vezi sa tim infrakstrukturnim projektom na deset godina.

Kao glavni razlog poslanici Fidesa su naveli da se na ovaj način štite spoljnopolitički i privredni interesi Mađarske.

Šumovi' na relaciji sa Kinom i Rusijom

Predsednik Srbije je, nakon pomenutog sastanka o strateškim projektima, rekao i da je razgovarano o tome šta bi neka kompanija iz pojedinih stranih zemalja, koristeći politički uticaj, želela da uradi u Srbiji.

„A šta bi trebalo da bude naš najbolji odgovor i kako da se ponašamo u uslovima podeljenog sveta, jer kada radite sa jednima kao da ste uradili nešto protiv drugih. Želimo da pokušamo da prevaziđemo sve te političke prepreke, a da za našu zemlju donesemo najbolji rezultat", rekao je Vučić.

Upitan da li se iz poslednjih izjava domaćih zvaničnika o pruzi Beograd-Novi Sad, koju grade kineski i ruski izvođači, mogu čitati i šumovi u odnosu Srbije sa Kinom i Rusijom, konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da to ne bi dovodio u vezu sa izgradnjom pruge.

„Očito šumova ima jer mi u zadnje vreme imamo malo drugačiju komunikaciju i sa Rusijom i sa Kinom. Da li je to želja da se malo dodvorimo EU ili oni više nemaju iste potrebe da budemo previše, kako smo se nazivali, braća i prijatelji, teško je reći zbog čega“, ocenjuje Kovačević.

Koliko košta pruga Beograd-Novi Sad

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u aprilu tokom obilaska radova na izgradnji vijadukta "Čortanovci" rekao da država ulaže ogroman novac u izgradnju modernih pruga.

"Ljudi treba da znaju da samo ovaj deo Stara Pazova - Novi Sad plaćamo 580 miliona dolara, 850 miliona dolara košta Beograd-Novi Sad, a 1,2 milijardu Novi Sad-Subotica“, rekao je tada Vučić.

U izveštaju o poslovanju železnica Saveta za borbu protiv korupucije, stručno-savetodavnog tela Vlade Srbije, navodi se da se deo pruge Stara Pazova-Novi Sad i vijadukt „Čortanovci“ finansiraju iz kredita Vlade Rusije, dok se deo pruge od Beograda do Stare Pazove finansira iz kredita Kine.

Prema podacima koje su Savetu dostavile Železnice Srbije za deo otvorene pruge Stara Pazova- Novi Sad od 40,44 kilometara ugovorena je cena izgradnje od 247,9 miliona dolara, od kojih je učešće Srbije 37,2 miliona dolara.

Za izgradnju vijadukta „Čortanovci“ ugovorena je vrednost od 337,6 miliona dolara u kome je učešće Srbije 50,6 miliona dolara.

Za modernizaciju i rekonstrukciju deonice Beograd-Stara Pazova ugovorena je vrednost projekta od 350,2 miliona dolara, od čega je kredit Kine 297,6 miliona dolara a sredstva budžeta Srbije 52,6 miliona dolara.

„Investicija od nekoliko milijardi evra, za koje su sklapani međudržavni sporazumi, a ne transparentni postupci javnih nabavki i gde se sredstva troše netransparentno skupo će koštati građane Srbije“, navedeno je u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije objavljenom u julu ove godine.

RSE je krajem oktobra objavio da su većim delom Kina, ali i Rusija, preuzele radove, kreditiranje, ali delom i dokumentaciju koju je pripremila EU na nekim od najvažnijih projekata u Srbiji.

To proizilazi iz podataka o učešću EU u finansiranju modernizacije železnica u Srbiji, koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) dobio od Delegacije EU (DEU) u Srbiji.

U modernizaciji pruge na deonici Beograd - granica sa Mađarskom, EU je još 2009. godine finansirala Studiju izvodljivosti i Procenu uticaja na životnu sredinu, za podsekciju Stara Pazova - Novi Sad.

Kao finansijer, za modernizaciju ove podsekcije bila je predviđena Evropska investiciona banka (EIB). Studija izvodljivosti je pripremljena još 2009. godine.

Međutim, pregovori nisu realizovani budući da je Srbija 2011. godine obavestila EIB da će zajam za tu deonicu dati Rusija.

Dužina deonice Stara Pazova – Novi Sad je 41 kilometar, a Studija opravdanosti definisala je da je vrednost projekta 368 miliona evra.

Brzom prugom od Beograda do Novog Sada, kako se predviđa, stizaće se za samo 25 minuta. U Srbiji su vozovi trenutno među najsporijima u Evropi i kreću se prosečnom brzinom od oko 55 kilometara na čas.