Dostupni linkovi

Malo zatvora za veliku Srbiju


Miloš Janković: U zatvorima ne postoje prostorije za zajednički boravak osuđenika (na fotografiji: Okružni zatvor u Beogradu, arhivska fotografija)

U 29 ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji prosečno boravi 10.500 ljudi, ima ih oko 1.000 više nego po evropskim standardima, ali prenaseljenost ipak, kako napominju stručnjaci, nije najveći problem.

"U srpskim zatvorima je deset odsto zatvorenika više nego što omogućavaju postojeći kapaciteti. U praksi to izgleda tako da, na primer, u jednoj prostoriji koja je za četvoro boravi petoro ljudi", kaže v. d. zaštitnika građana Miloš Janković.

Srbija je među deset evropskih zemalja u kojima su zatvori prenatrpani, iako je situacija u tom pogledu malo popravljena, navedeno je u poslednjem izveštaju Saveta Evrope. Trenutno Srbija ne ispunjava evropski standard da jedan osuđeni ima najmanje četiri kvadratna metra u spavaonici.

"Jedan od većih problema u srpskom zatvorskom sistemu je da ne postoje prostorije za zajednički boravak osuđenih, čime je umanjena mogućnost njihove komunikacije. A u prenatrpanim spavaonicama nemaju prostor za odlaganje ličnih stvari, nemaju stolove i stolice, pa su zbog nedostatka prostora osuđeni da po ceo dan leže po krevetima, da gledaju u plafon, što za posledicu ima da ne mogu da se uključe u realan život po izlasku iz zatvora", kaže ombudsman Miloš Janković.

Ljiljana Palibrk, iz Helsinškog odbora za ljudska prava, nevladine organizacije koja od 2000. godine prati stanje u srpskim zatvorima, ističe da se zatvorenici najviše žale na lošu zdravstvenu zaštitu.

"Godinama ukazujemo na to da ljudi koji su zaposleni u zatvorskoj zdravstvenoj zaštiti, a koji zapravo pripadaju Ministarstvu pravde i direktno su odgovorni upravnicima zatvora, ne rade na krajnje profesionalan način. Vrlo je veliki uticaj na njih a, naravno, po negde ima i manjka kadrova", ističe Palibrk.

Tretman zatvorenika u Srbiji danas daleko je bolji nego ranijih godina, ali i dalje su potrebne sistemske promene na tom planu, rekli su sagovornici RSE.

Iako zlostavljanje više nije tako izražen problem, kako kažu, resocijalizacija je ključna stvar na kojoj bi država trebalo da pojača napore.

"Danas u zatvorima zaista ima manje torture, retko se nailazi na te slučajeve", kaže Palibrk.

U okviru Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, poslednjih godina izvršen je niz nenajavljenih poseta stručnih timova zatvorima, u kojima su učestvovali i predstavnici kancelarije ombudsmana, nakon kojih je zaključeno da je na bolje promenjen odnos zatvorskih vlasti prema zatvorenicima.

"Što ni u kom slučaju ne treba da nam stvori pogrešnu sliku da zlostavljanja u zatvorima nema. Toga će uvek biti, jer se radi o situacionom krivičnom delu, a na nama je da vršimo intenzivne kontrole postupanja zatvorskih vlasti. Dok je na njima da imaju ustanovljene sisteme interne kontrole. Sve bi to trebalo da dovede do smanjivanja mogućnosti da dođe do torture", rekao je Miloš Janković, v. d. zaštitnika građana.

Miloš Janković: Nedostatak aktivnosti za zatvorenike (na fotografiji: Okružni zatvor u Beogradu, arhivska fotografija)
Miloš Janković: Nedostatak aktivnosti za zatvorenike (na fotografiji: Okružni zatvor u Beogradu, arhivska fotografija)


Pitanje tretmana, kako ističu sagvornici RSE, jedno je od najvažnijih, jer malo stručnjaka u odnosu na broj zatvorenika u tim ustanovama radi na programima resocijalizacije, pa je tako nedovoljan i pristup psiholozima i pedagozima.

"I onda osuđenici iz zatvora praktično izlaze kao veoma urušene osobe. Ili, pak, kao još veći kriminalci nego što su ušli unutra", kaže Ljiljana Palibrk.

U većini zatvora, kako naglašava Miloš Janković, najpotrebnije je da se osuđenicima omoguće radne aktivnosti.

"Zatvorenici, u najvećem broju slučajeva, besposličare. Namerno koristimo ovaj izraz jer je jako slikovit i njime skrećemo pažnju. Ta situacija sigurno stvara nepremostivu prepreku za njihovo uključivanje u zajednicu nakon izvršene kazne zatvora", ukazuje Janković.

Aktivirati pogone u zatvorima

Pored radnog anagažovanja, bavljenja veštinama i zanatima koji bi im pomogli i u spoljnom svetu, zatvorenicima u Srbiji fale i socijalne, kulturne i sportske aktivnosti.

Jedan od svetlih primera u ovdašnjem zatvorskom sistemu je Kazneno popravni zavod u Nišu, gde je radno angažovano 1.000 od ukupno 1.400 osuđenika.

Ljiljana Palibrk smatra da je ključno da se više radi na upošljavanju osuđenih lica.

"Potpuno je nejasno zašto država proizvodnju nekih stvari i predmeta daje privatnim firmama, ako znamo da u zatvorima postoje kapaciteti i oprema za takav posao", dodaje Palibrk.

Ljiljana Palibrk: Uposliti osuđena lica
Ljiljana Palibrk: Uposliti osuđena lica


Sagovornici RSE podsećaju da su u bivšoj Jugoslaviji postojali čitavi pogoni u zatvorima u kojima se proizvodilo sve, od pokućstva, bele tehnike, nameštaja, posteljine do jastuka. I sada bi, kažu, u njihovim radionicama mogla, na primer, da se pravi oprema za škole i obdaništa.

Tako bi, kaže Miloš Janković, osuđenici bili bolje pripremljeni za život van zatvora.

"Stvarnost nije rijaliti program. Ono što će sigurno doživeti onog trenutka kada prekorače prag zatvora, kada izađu u realni svet, biće osećanje frustracije. Jer neće moći da učestvuju u utakmici u kojoj se nepripremljeni jako teško snalaze", kaže Janković.

Kako je pitanje uslova smeštaja dugo bilo jedan od primarnih problema, u postupku izgradnje su novi zatvori u Pančevu i Kragujevcu, privode se kraju pripreme za izgradnju zatvora u Leskovcu, dok je predloženo da se izgrade tri nova objekta za smeštaj zatvorenika u Smederevu, Subotici i Novom Pazaru.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG