Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Zašto je u Srbiji nemoguća predstava o Aleksandru Vučiću?


Učesnici tribine "Kultura - čelična metla nacije": Svetlana Lukić, Saša Ilić, Viktor Ivančić i Oliver Frljić

Spreman sam da u Srbiji režiram predstavu o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ali za sada nijedno pozorište nije izrazilo zainteresovanost za takav projekat, rekao je Oliver Frljić, reditelj brojnih kontroverznih predstava, na tribini „Kultura – čelična metla nacije“, koja je održana u sredu u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju, a na kojoj su još govorili i splitski novinar Viktor Ivančić, te beogradski pisac Saša Ilić.

Izvesti predstavu o Aleksandru Vučiću u Srbiji je značajno, jer se kroz njegovu priču može govoriti o amnestiranju srpskog društva od kolektivne odgovornosti, objasnio je reditelj Oliver Frljić.

„Upravo ono što Vučić radi danas, radi i značajan dio srpskog društva koji i te kako ima odgovornost za ono što se događalo tokom devedesetih, ako ništa drugo zato što je pasivno promatrao šta se događa i držao Slobodana Miloševića (tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije, prim. RSE) tamo gdje ga je držao. Ja sam to već rekao, mogu ponoviti i ovdje, ali to je uzaludan ljubavni trud: spreman sam moj honorar uplatiti u humanitarne svrhe koje odredi uprava bilo kog beogradskog kazališta, i obećajem, mada je to hipotetski projekt, da će i moji suradnici sve svoje honorare dati. Eto, javno izrečeno, pa ako se netko usuđuje - vidjetćemo“, rekao je Frljić koji je ovdašnjoj publici poznat, između ostalog, po predstavama „Zoran Đinđić“, o ubistvu premijera Srbije, i „Kukavičluk“, koja za temu ima nespremnost srpskog društva da se suoči sa genocidom nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. godine.

Alternativna kultura u ’gluvoj sobi’

Međutim, pisac Saša Ilić ukazuje da alternativni umetnički tokovi koji preispituju bitne društvene teme u Srbiji uglavnom ostaju prećutani u mejnstrim medijskom prostoru.

„Ukoliko niste umreženi preko nekih alternativnih mreža ili ukoliko ne znate ljude, nećete ni čuti da se pojavilo nešto što je na ovaj ili onaj način subverzivno. Ovde se to neguje jako dugo, jer se računa da se upisuje samo ono što se pojavi u ’Politici’ ili na Radio-televiziji Srbije. Ako toga nema tamo, to ne postoji. Raditi u takvoj atmosferi subverzine stvari i biti izvan sistema je kao da radite u ’gluvoj sobi’. Pravite nešto, a nema odjeka“, rekao je Ilić.

Osetljive društvene tačke Oliver Frljić je problematizovao u svim državama u kojima je radio: u Hrvatskoj se bavio ratnim zločinima tamošnje vojske u ratu devedesetih, u Sloveniji je propitivao brisanje iz sistema 25.000 ljudi početkom devedesetih, u Bosni i Hercegovini je tematizovao bošnjački nacionalizam, a u Poljskoj se bavio odnosom tog društva prema antisemitizmu.

Reakcije nacionalista u svim državama prema Frljićvim predstavama razlikovale su se u intenzitetu iskazivanja nezadovoljstva, ali im je bilo zajedničko snažno gađenje prema radu ovog autora.

„Pokušavam se baviti onime što je na neki način dio kolektivnog zaborava, što je potisnuto u kolektivnoj svesti. I da ne bi izgledalo da ne bi izgledalo da su druge sredine bitno drugačije, moram reći da na slične napade i diskvalifikacije onoga što radim doživljavam i u jednoj Njemačkoj, Austriji ili Poljskoj.“

Vučićev antifašistički ugođaj za konzumaciju fašizma

Na tribini se govorilo i o tome šta je zajedničko vladajućim kulturnim politikama u Srbiji i Hrvatskoj, te koje mere su najefikasnije u disciplinovanju u kulturi, medijima i uopšte javnom prostoru.

Nacionalna kulutra ima problem sa autorima poput Olivera Frljića, jer je oni dovode u pitanje, rekao je osnivač kultnog nedeljnika „Feral tribjun“ Viktor Ivančić. Nacionalna kultura je, prema njegovim rečima, „likvidatorski fenomen“, jer je u njenoj suštini eliminacija svega što ne pripada korupusu nacionalnog.

Vučić stvara pseudodemokratski provizorij za prakticiranje totalitarnih praksi: Viktor Ivančić
Vučić stvara pseudodemokratski provizorij za prakticiranje totalitarnih praksi: Viktor Ivančić

Ivančić kaže da od početka devedesetih u Hrvatskoj traje agresivna bitka za ekskluzivizam cele nacionalne kulture, a posebno jezika. On podeća na knjigu prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana „Bespuća povijesne zbiljnosti“ koja je štampana 1990. godine, pre njegovog dolaska na vlast:

„Ta knjiga vrvi od izraza tipa ’sveudiljna zlosilja’, ’zločinbene činidbe’ i tome slično. Tuđman na mnogo stranica u toj knjizi razvija tezu da je etničko čišćenje neugodna stvar, ali ima tu prednost da prevenira neka buduća ’sveudiljna zlosilja’. To je osnovna teza te knjige. I kad to smiksate sa jezikom te knjige, onda vidite da je Tuđman preko jezika, preko jednog kulturnog fakta poručio kakav je to projekt kojemu se teži i kakav zločin moramo počiniti da bi taj ideal na kraju dosegnuli“, rekao je Ivančić.

Ivančić podseća da je 2016. godine na mesto ministra kulture u Vladi Hrvatske postavljen Zlatko Hasanbegović koji je otvoreno zastupao proustašku ideologiju i doneo mere kojima je ukinuo finansiranje nezavisnim medijima, a da ga je potom zamenila Nina Obuljen koja ima uglađenu građansku retoriku i povlači identične poteze kao njen prethodnik.

„Ona je trajno skinula sa budžeta sve nezavisne medije i ukinula je novac svim kulturnim projektima koji bi bili iole kritični prema vlasti. Proizvodi se antifašistički ugođaj za konzumaciju fašizma. Na posljetku, to vam je Aleksandar Vučić koji stvara jedan pseudodemokratski provizorij za prakticiranje totalitarnih praksi. To je ono što on radi, ali u biti ne treba sumnjati u njegove fašistoidne aspiracije“, rekao je Ivančić.

Nakon svih poraza koje je nacionalistička politika u Srbiji doživela tokom devedesetih godina, danas se primenjuje nova strategija u sprovođenju iste kulturne politike koja je bila dominantna i u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, smatra pisac Saša Ilić.

„Ne odustajemo ni od jedne tačke koje su zagovarali Vučić, Vojislav Šešelj (predsednik Srpske radikalne stranke, prim RSE), Tomislav Nikolić (nekadašnji funkcionel SRS i osnivač Srpske napredne stranke, prim. RSE) i svi ostali kad je u pitanju ’velika Srbija’, ne odustajemood koncepta velikosrpstva, samo smo ih prepakovali i idemo dalje sa tom kulturnom politikom koja bi trebalo da nam obezbedi drugu vrstu pobede u odnosu sa susedima“, rekao je Saša Ilić.

Tribinu „Kultura – čelična metla nacije“ organnizovali su Građanska akcija iz Pančeva i Peščanik, uz podršku beogradskog foruma ZFD.

Razgovor je moderirala novinarka i urednica sajta Peščanik Svetlana Lukić.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE od 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG