Zaratili Čeda Jovanović i Dragan Đilas

Na mestu gde bi trebalo da bude građanska opozicija Srbije - brisan prostor i gotovo rat. Otrovne strele lete između Liberalno-demokratske partije i Demokratske stranke. LDP Čedomira Jovanovića stavila je tačku na saradnju sa Demokratskom strankom Dragana Đilasa. Sve je, izgleda, dalje od ostvarenja pusti san biračkog tela Srbije da vlast dobije ozbiljan i odgovoran korektiv, za šta sagovornici Radija Slobodna Evropa prstom upiru upravo u lidere pomenutih partija.

Okidač za odluku Liberalno-demokratske partije da stavi tačku na veze sa Demokratskom strankom gotovo je komičan: prelazak Milivoja Vrebalova, dugogodišnjeg funkcionera LDP-a i potpredsednika Skupštine Vojvodine, u redove Demokrata. Stranka Čedomira Jovanovića ovo je proglasila za otimačinu, optuživši za nju predsednika Demokratske stranke Dragana Đilasa, čiji se metodi, kako se navodi u saopštenju LDP-a, „svode na ideologiju trgovačkog putnika“ i „čiji je način razmišljanja najsličniji političkim vizijama Bidže, Rake ili Gangule“.

Ni Đilas nije zvučao manje komično-ćiftinski. Smesta je emitovao marketinški spin da se trend ulaska novih ljudi u Demokratsku stranku nastavlja i da je za poslednja četiri meseca partija dobila više članova nego što je izgubila „i pored hajke“ koja se protiv nje vodi.

Partijska berza nije mirovala ni nekoliko dana ranije, kada su članovi preletali u oba smera. Najpre je bivši gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović bacio dres Demokratske stranke i prišao Liberalima, da bi nakon toga gradski odbor LDP-a napustilo desetoro članova.

Perje leti između ove dve „elitne“ stranke iako su samo pre dve nedelje ruku pod ruku išle u „šetnju za Zorana“, a nešto ranije čak lansirale inicijativu o uzajamnom približavanju u okviru nekakve reanimacije davnašnjeg DOS-a.

A koga je u Srbiji uopšte briga za to strančarenje i tu svađu na partijskoj pijaci? – mnogi će se sasvim sigurno zapitati.

To odmahivanje rukom na poslednju epizodu već (o)tužne stranačke tržnice, bilo bi sasvim na mestu, da se iz tog nastavka ne iščitavaju mnogo ozbiljnije i dalekosežnije političke dijagnoze.

Prokić: Peti oktobar se pretvorio u sitne manipulante

Jedna od njih je i poruka sagovornika Radija Slobodna Evropa, da se legat famoznog Petog oktobra istopio jer nema ko da ga nosi, da alternative u pomenutim partijskim opcijama nema niti je ikad i bilo. Takav stav zastupa Nenad Prokić, nekadašnji funkcioner LDP-a:

„Poslednji događaji oko odlaska Vrebalova samo pokazuju pravo lice Petog oktobra, to da se on pretvorio u sitne manipulante, koji jednog dana šetaju, a drugog se vređaju i svađaju. To društvu šalje jasnu poruku da alternative među tim ljudima apsolutno nema, a što je najgore po sve nas – nikada je nije ni bilo. To je, dakle, bila zabluda jer su legat Petog oktobra preuzeli ljudi koji nemaju nikakve veze sa tom idejom. A ono što su radili Srbiji proteklih trinaest godina sada rade sami sebi i tako i treba da završe“.

Prokić podseća da je dugo izbliza pratio procese političkog srljanja i da je ovo što se sada ukazuje na sceni neizbežna posledica svega toga:

„Znam vrlo dobro koliko su se dugo i na koliko pogrešan način bavili politikom, na koliko su pogrešnih načina odustajali od pravih rešenja, koliko su društvu preporučivali nešto što nisu bili spremni da primene na samima sebi i koliko oni nemaju nikakve veze sa tlom na kojem se bave politikom. To valjda najbolje ilustruje to što, s jedne strane, hoće da prave tržne centre na mestu Topovskih šupa, a, s druge, da je neko ko se grlio i ljubio do pre neki dan sada u stanju da zbog jednog jedinog prelaska rasturi tu veliku ljubav i nalaženje na zajedničkoj politici. To pokazuje da je to na jako klimavim nogama. Ja nisam slučajno rekao da izlazim iz političkog života Srbije zbog toga što je ideja koju sam zastupao dvadeset tri godine propala upravo zbog takvih ljudi kao što su Čedomir Jovanović, Boris Tadić, Dragan Đilas i drugi“, kaže Prokić, koji ovako odgovara na pitanje ima li uopšte ikakve valjane opcije na građanskom političkom spektru:

„Imamo opciju. Kad sam izašao iz LDP-a rekao sam da nisam izašao iz ljutnje nego zato što nisam toliko uskogrud da ne podržim promenu u ’prvoj Srbiji’ samo zbog toga što ’druga Srbija’ nije uspela ni u čemu. Mi sad možemo da držimo na kratkom kanapu ’prvu Srbiju’, da tražimo od nje da promene ubrzava jer na vidiku nema ništa. Možda će se jednoga dana stvoriti neka nova građanska opcija, možda će, dakle, ta građanska Srbija, kilava kakva jeste, jednog dana, ipak, nekako uspeti da se organizuje i iznedri neku pravu građansku partiju, ali mi ne možemo do tada da spavamo ispod jorgan-planine nego moramo da podržavamo ove koji su na vlasti u onome što rade dobro. Ne želim samo zbog toga što sam dvadeset tri godine sedeo u jednom društvu koje se iskazalo kao pogrešno da ne pružim podršku nekome ko hoće da se promeni“, kaže ovaj naš sagovornik.

Podjednako daleko od prave građanske opozicije

Umesto sagledavanja uzroka duboke krize u sopstvenim redovima, traženja odgovora na pitanje zašto su izgubili na izborima, koncentrisanog poštenog napora da ustanove zašto im se stranke osipaju, lideri ovih dveju partija i dalje traže krivce svugde samo ne u svojim redovima, puštajući prazne marketinške balone kojima arogantno potcenjuju politički IQ biračkog tela Srbije. I kao da to nije dovojno, evidentno gubljenje tla pod nogama pojačavaju konstantnim prizivanjem vanrednih izbora, uprkos tome što bi ih tek ti izbori, i to verovatno na duže vreme, prosto oduvali iz politike.

Da Demokratska stranka i Liberalno-demokratska partija nemaju kredibilitet da predvođe ozbiljnu i odgovornu alternativu vlasti ocenjuje za Radio Slobodna Evropa i Vladimir Milutinović, profesor filozofije i urednik portala DVOGLED:

„DS i LDP su podjednako daleko i od prave građanske opozicije koja bi trebalo da predstavlja neku alternativu sadašnjoj vlasti i od javnog interesa. Po mom sudu, te dve stranke su još ranije izgubile orijentaciju koju do dan-danas nisu našle. Za njih je jednako kontraproduktivno i kada razmišljaju o ujedinjavanju i kada se svađaju oko krajnje nevažnih povoda, zato što ni jedna ni druga nisu rešile neke osnovne programske i ideološke stvari. A takve stvari ne mogu se rešiti tako što se s nekim ujedinite ili posvađate. One bi danas trebalo da razmišljaju o svom profilu, a ne o snazi. Međutim, one to ne čine nego umeto toga pletu priču o izborima koji će se održati do jeseni, što je samo znak da ne razmišljaju o onome o čemu treba da razmišljaju – naime, o tome da su izgubili poverenje upravo građanskog sloja i da treba da ga povrate“, ocenjuje Vladimir Milutinović.

Srbija, dakle, ozbiljan politički subjekt na građanskom političkom krilu, nema. Nenad Prokić dodaje da ga, nažalost, ne vidi ni na horizontu:

„Pod novim političkim svodom u Srbiji mnogi se nisu snašli i sada će svi ovi repovi, ovaj eho eha, čorbine čorbe čorba od 5. oktobra, koju danas predstavljaju LDP i Demokratska stranka, pokušavati nekim svojim virtuelnim udruživanjima, koja će da puknu zbog jednog čoveka posle sedam dana, da nešto učine kako bi svoj politički život u ovoj zemlji produžili. Ja im želim propast. Ne želim da se takvi ljudi više bave politikom i da Srbija od njih u bilo čemu zavisi“, rezolutan je Prokić.