Dostupni linkovi

Prizivaju carinsku uniju Balkana, miniraju prethodne dogovore


Carinska unija podrazumeva veći stepen integracije od CEFTE, foto: kamioni na jednoj od granica između balkanskih država

Činjenica da je i visoki komesar EU za proširenje Johanes Han podržao ideju premijera Srbije Aleksandra Vučića o balkanskoj carinskoj uniji, ponovo je aktuelizovana posle nekoliko meseci pošto je prvi put lansirana. Podrška je, tvrde u Beogradu, dobijena od Makedonije i BiH, mada nova vlada u Skoplju tek treba da bude formirana, a u BiH gotovo da ne funkcioniše, Kosovo se dan posle samita izjasnilo protiv te ideje, a i u Albaniji odbacuju tu ideju. Navodno, inicijativa o carinskoj uniji će se naći na stolu julskog balkanskog samita u Trstu. Balkanska carinska unija podrazumeva ne samo jedinstveni carinski režim među članicama, već prema trećim partnerima. A tu nastaje jedan od ozbiljnijih problema.

Kosovski premijer Isa Mustafa napisao je na Fejsbuku dan posle sarajevskog samita balkanskih premijera da Kosovo ne želi da eksperimentiše pod novim balkanskim kišobranom. Kosovo, kaže Mustafa, vidi jedinstveno tržište bazirano na Sporazumu o pridruživanju Evropskoj uniji.

Šest balkanskih država je već umreženo u okviru CEFTE, Sporazuma o slobodnoj trgovini potpisanog 2006. godine, a koji do dan danas ne funkcioniše kako je zamišljeno - podsećaju u Prištini.

I u Albaniji Sindikat proizvodnih i uslužnih delatnosti, kako prenosi Balkan Insajt, navodi kao argument protiv balkanske carinske unije da ni CEFTA sporazum nije primenjen.

Potpredsednica Privredne komore Crne Gore Ljiljana Filipović kaže da je ideja o dizanju međusobnih barijera dobra, ali da i sadašnji režim o slobodnoj trgovini to omogućava. Barijere dižu države unutar CEFTA režima:

"Mi svi jedni drugima jednostrano uvodimo barijere. Pravimo mnogo oštrije zahtjeve jedni prema drugima. A u isto vrijeme imamo inicijativu za formiranje carinske unije. Režim slobodne trgovine između CEFTA zemalja (potpisnice su sve države Zapadnog Balkana) donekle funkcioniše. I to je naš dobar trening do članstva u EU. A sa članstvom u EU, mi ćemo imati carinsku uniju", kaže potpredsednica Privredne komore Crne Gore.

Ruska prepreka

Direktor sarajevske Inicijative za bolju i humaniju inkluziju Žarko Papić skreće pažnju da ta inicijativa, iako zvuči primamljivo za region, nije dobro promišljena, pa je ne bi trebalo brzopleto prihvatiti.

"Mislim da se nisu detaljno i na praktični način razmotrili svi aspekti nove carinske unije", komentariše Papić.

Pitanje je, kaže Papić, kako bi se to uklopilo sa Sporazumom o pridruživanju sa EU, a drugo je šta sa bescarinskim režimom Srbije i Rusije.

Stručnjaci ocenjuju da nisu ostvarene ni sve prednosti koje pruža CEFTA, foto sa skupa u Moldovi 2015.
Stručnjaci ocenjuju da nisu ostvarene ni sve prednosti koje pruža CEFTA, foto sa skupa u Moldovi 2015.

I Vladimir Gligorov iz bečkog Instituta za uporedne studije kaže za RSE da je bescarinski režim Srbije i Rusije ozbiljna prepreka koja bi se mogla odstraniti na dva načina:

"Jedan je da se takav režim proširi na ostale članice carinske unije, što je malo verovatno, ta mogućnost je samo teorijska. Druga mogućnost je da Srbija uvede carine Rusiji i obrnuto, ali to bi moralo i politički da se obrazlaže", kaže Gligorov, podsećajući da je jedan od prigovora, pa i predsednika Tomislava Nikolića, bio što članstvo u EU podrazumeva uklanjanje ugovora o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

"To je bio problem za mnoge ljude u Srbiji koji smatraju da je to odvajanje od Rusije", kaže Gligorov.

Srbija je prošle godine, kako je saopšteno prošlog leta, počela pregovore o trgovinskom sporazumu i sa zemljama Evroazijske ekonomske unije kako bi se, kako je obrazloženo, otvorila "bescarinska" vrata za izvoz srpskih proizvoda na tržišta zemalja članica.

Za sada tri članice Evroazijske ekonomske unije - Rusija, Kazahstan i Belorusija - već imaju sporazume o slobodnoj trgovini sa Srbijom, dok sa dve preostale - Jermenijom i Kirgistanom - Srbija ima povlašćen režim u trgovini robe. Ako bi se formirala balkanska carinska unija i specijalni režim sa tim zemljama Evroazijske unije bi bio doveden u pitanje.

Pritom, svi ti specijalni sporazumi bi mogli da važe samo do ulaska sadašnjih država kandidata u EU.

Privlačnije investitorima

Ekonomski stručnjaci su skeptični. Navode da je sve na dugom štapu, što pokazuje i činjenica da je evropska carinska unija stvarana tri decenije i ukazuju da zemlje Zapadnog Balkana, koje su u zoni slobodne trgovine kao potpisnice CEFTA sporazuma - Srbija, BiH, Makedonija, Albanija, Crna Gora i Kosovo - nisu ostvarile sve prednosti koje im pruža taj režim.

A carinska unija podrazumeva veći stepen integracije od CEFTE, postojanje jednog tarifnog sistema za celo područje, odnosno za sve države koje u tome učestvuju, kako u međusobnoj trgovini, tako i prema trećim partnerima.

Stručnjaci pobijaju jedan od argumenata koji premijer Vučić ističe u korist svoje ideje - navodno, nestaće na granicama kilometarske kolone kamiona koje čekaju papire. Te necarinske barijere, tvrde upućeni, mogu se rešavati i u okviru CEFTA sporazuma, odnosno sklapanjem sporazuma za međusobno priznavanje sertifikata.

Ipak, Vladimir Gligorov kaže da bi jedinstveno balkansko tržište sa jedinstvenim carinskim režimom prema trećim zemljama, ako bi profunkcionisalo, bilo privlačnije za investitore zainteresovane za regionalna ulaganja, prevashodno iz EU.

"Interes je u tome da se potencijalnim stranim investitorima ceo region predstavi kao jedinstveno investiciono područje, što bi trebalo da bude atraktivnije nego rascepkana pojedinačna tržišta. Ukoliko bi do toga došlo i ukoliko bi se sve te prepreke oko ujednačavanja carinskog režima prevazišle, to bi bio dobitak", kaže Gligorov, koji ipak ostaje skeptičan prema toj mogućnosti.

Sve u svemu, u narednim mesecima će se videti da li ta priča ide u onom pravcu kako je zamislio predlagač, a podržao evropski komesar Johanes Han, ili kako su to prognozirali naši sagovornici a i poznati slovenački ekonomista Jože Mencinger koji je za RSE, još kad se prvi put čula ideja o balkanskoj carinskoj uniji u septembru prošle godine, procenio: Vučićev san o uniji, ostaće samo san.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG